Početna Izjave Istinitost Treću godinu zaredom imamo suficit, javni dug je 50,6 odsto
Siniša Mali

Ministar finansija o ekonomskim pokazateljima.

Treću godinu zaredom imamo suficit, javni dug je 50,6 odsto

"Pokrenuli smo veoma težak, ali odlučan program reformi sa MMF-om. Uspeli smo da postignemo izvanredne rezultate. Naš budžetski deficit je u 2014. iznosio oko 6,2 odsto BDP-a, dok smo u 2018. godini imali fiskalni suficit od 0,6 odsto. Treću godinu zaredom smo ostvarili suficit. Javni dug je u 2014. godini iznosio oko 70 odsto BDP-a, sada iznosi 50,6 odsto."

Kurir, 26. 4. 2019.

Komentar Istinomera
Iz intervjua koji je za magazin FDI Intelligence (servis Financial Timesa) dao ministar finansija Srbije Siniša Mali, dnevni tabloid Kurir izdvojio je, pored ostalog, njegove odgovore o budžetskom deficitu, fiskalnom suficitu, stanju javnog duga, rastu bruto domaćeg proizvoda i stopi nezaposlenosti.    


*
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović


Ministar Mali u tim odgovorima poredi današnje stanje srpske ekonomije i ono iz 2013. i 2014. godine, što su nakon prevremenih parlamentarnih izbora sredinom 2012, bile prve dve godine vladavine Srpske napredne stranke, iz čijih redova dolazi i ministar finansija. 
 
Elem, Mali je upoređivao sadašnje brojke sa onima iz 2014. godine, a mi smo proveravali da li su ti navodi tačni. 
 
Ministar finansija, između ostalog, kaže sledeće:  
 
"Pokrenuli smo veoma težak ali odlučan program reformi sa MMF-om. Uspeli smo da postignemo izvanredne rezultate. Naš budžetski deficit je u 2014. iznosio oko 6,2 odsto BDP-a, dok smo u 2018. godini imali fiskalni suficit od 0,6 odsto. Treću godinu zaredom smo ostvarili suficit. Javni dug je u 2014. godini iznosio oko 70 odsto BDP-a, sada iznosi 50,6 odsto", naglasio je srpski ministar finansija. 

Međutim, Zakon o budžetu za 2014. godinu koji je usvojila Skupština Srbije predviđao je budžetski deficit od 4,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što nije 6,2 odsto koliko ministar Mali sada navodi.  
 
Podsetićemo i na to da je Fiskalni savet u  Oceni fiskalne strategije 2014 - 2016. i Predloga budžeta za 2014. godinu Fiskalni savet skrenuo pažnju na to da je planirani deficit na republičkom nivou tada bio zapravo 5,2 odsto BDP-a, a Zakonom o budžetu, kao što smo naveli, 4,6 odsto. 
 
Radi se o tome da je, prema oceni Fiskalnog saveta, na iznos od 4,6 odsto bilo potrebno dodati još 0,6 odsto BDP-a, što je 2014. godine bila procenjena vrednost radova na osnovu projektnih zajmova (takozvani azerbejdžanski i kineski kredit). 
 
Ako pogledamo dalje ministrovu izjavu, on kaže da je 2018. godine fiskalni suficit bio 0,6 odsto BDP-a i to se poklapa sa podatkom koji je na početku marta ove godine objavilo Ministarstva finansija.
 
Skrenućemo pažnju na to da je Ministarstvo tada objavilo da je suficit budžeta na nivou opšte države bio 0,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (32,2 milijarde dinara), a primarni fiskalni suficit iznosio je 139,4 milijarde dinara, odnosno 2,7 odsto BDP-a. 
 
Mali dalje navodi da smo “treću godinu zaredom ostvarili suficit”, i to nije prvi put izjavljuje isto. Da je 2018. godina bila treća zaredom sa suficitom u budžetu više puta su tvrdili i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić. Ipak, koliko god puta ponovili ovu tvrdnju, to ne može da promeni činjenicu da ona, jednostavno, nije tačna, o čemu je Istinomer već pisao ovde ovde.


*
Foto: Isečci tabela za 2016. i 2017. godinu, izvor: Ministarstvo finansija, ilustracija: Istinomer



Naime, republički budžet u suficitu je bio samo 2017. i 2018. godine, dok smo 2016. imali deficit u republičkom budžetu, što je druga, a ne treća godina zaredom, kako Mali tvrdi. 
 
Sledeći u nizu podataka koji ministar finansija iznsi, ne bi li nas ubedio da je stanje u srpskoj ekonomiji mnogo bolje nego ranije, tiče se javnog duga. Elem, on tvrdi da je “u 2014. godini javni dug iznosio oko 70 odsto BDP-a, sada iznosi 50,6 odsto"
 
Prema podacima iz mesečnog izveštaja Uprave za javni dug on je na kraju godine (decembar 2014. godine) bio 70,9 procenata BDP-a, a javni dug opšte države iznosio je 72,2 odsto. 
 
Mesečni izveštaj na kraju marta ove godine pokazuje da je javni dug 50,9 procenata BDP-a. Dakle, ovi navodi Siniše Malog jesu približno tačni, ali ne i precizni. 
 
Ministar finansija, međutim, ni u jednom trenutku ne spominje da je naprednjake kada su došli na vlast dočekao javni dug od oko 62 odsto, da je do kraja 2014. dosegao 70 odsto, a da je na kraju 2015. godine iznosio 75 odsto BDP, da bi tek u 2016. godini počeo da pada. 



Proveri me


 
Inače, predstavnici Vlade Srbije iz vladajuće SNS-a često pominju stanje javnog duga iz 2014. godine kako bi ukazali na to kakvo je stanje bilo kada su na izborima potvrdili većinsku podršku birača (vanredni parlamentarni izbori, mart 2014. godine) i kakva je situacija danas. 
 
Tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavljivao, između ostalog, da je kada je on postao premijer, javni dug bio čak 77 odsto BDP-a, što se ispostavilo kao netačno
 
No, da se vratimo na skorašnju izjavu Siniše Malog. Od četiri izneta podatka o ekonomskim pokazateljima, dva su relativno tačna, iako nepotpuna. Reč je o fiskalnom suficitu od 0,6 odsto i stanju javnog duga u prošloj godini. Istovremeno, izneo je dva netačna podatka - da je na kraju 2014. budžetski deficit iznosio 6,2 odsto, kao i to da je 2018. godina treća u nizu sa suficitom u republičkom budžetu. Dakle, od ukupno četiri podatka dva su tačna, a dva ne, pa Siniša Mali za ovu izjavu dobija ocenu “poluistina”

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
Najčitanije
Pitajte Istinomer
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo po pitanju blokiranih računa zdravstvenih ustanova?
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova, dok je u septembru 2016. u blokadi bilo njih 19. Sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao je za skoro 540 miliona dinara.