Početna Izjave Istinitost Danas svi novinari uživaju bezbednost
Nebojša Stefanović

Ministar unutrašnjih poslova o bezbednosti novinara

Danas svi novinari uživaju bezbednost

“Period od 2002. do 2008. godine u Srbiji su obeležila ubistva novinara, ali danas svi novinari u Srbiji uživaju bezbednost. Svako ko zapreti novinaru, automatski pravda dolazi najbrže moguće. Ti ljudi se hapse, procesuiraju, privode tužilaštvu i sudovima. Svaka pretnja, svako nasilje, svaki udarac. Pooštravamo zakonske kazne.”

N1, 24. 3. 2019.

Komentar Istinomera
Pretnje novinarima, pojedincima ili celim redakcijama poslednjih meseci postale su učestala pojava. Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, od početka ove godine već je evidentirano 12 pretnji, a za celu prošlu godinu bilo ih je 23.   


*
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović



Oni koji prete (u nekim slučajevima čak i smrću) uglavnom se služe internetom, ostavljajući komentar na neki tekst, slanjem poruka novinarima u inboks putem društvene mreže Fejsbuk, preko poruka poslatih direktno na broj telefona ili čak pismima što se u februaru dogodilo redakciji televizije N1.   

U poslednje vreme, pre talasa pretnji određenim novinarima, pojavio se tekst na sajtu Istraga.rs u kojem autori (ne zna se ko su, jer se ne potpisuju, a sajt nema ni impresum) navodno raskrinkavaju namere određenih novinara ili redakcija i njihove izvore finansiranja. 

Sličnim modelom služi se i Fejsbuk stranica Srbija NAŠA zemlja koja etiketira novinare kao “ekstremiste”, “Srbomrsce” i optužuje ih za rušenje ustavnog poretka, a u negativan kontekst stavlja i opozicione političare. 

Utisak predstavnika NUNS-a jeste da je upravo atmosfera u društvu ta koja podstiče pritiske na novinare i pretnje. Kako kažu, beleže i veliki broj pritisaka koji dolaze od visokih državnih funkcionera koji etiketiraju određene novinare.

Zbog učestalih pretnji upućenih već pomenutoj televiziji N1 Međunarodna i Evropska federacija novinara nedavno su pozvale predstavnike vlasti da prestanu sa etiketiranjem novinara. Direktorka istraživanja organizacije Fridom Haus za Evropu i Evroaziju Željka Čaki izjavila je da “srpski političari treba da se uzdrže od toga da novinare nazivaju izdajnicima i stranim plaćenicima” i da je "dužnost Vlade da zaštiti slobodu medija, ne da podstiče bes i mržnju protiv novinara koji rade svoj posao".

Uprkos svemu navedenom ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović kaže da su “period od 2002. do 2008. godine u Srbiji obeležila ubistva novinara, ali da danas svi novinari u Srbiji uživaju bezbednost".


*
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović



"Svako ko zapreti novinaru, automatski pravda dolazi najbrže moguće. Ti ljudi se hapse, procesuiraju, privode tužilaštvu i sudovima. Svaka pretnja, svako nasilje, svaki udarac. Pooštravamo zakonske kazne", izjavio je Stefanović na otvaranju policijske stanice "Istok" u gradskom prostoru koji je ranije koristila Niška televizija, a preneo N1. 

Podaci iz Baze napada na novinare koju vodi Nezavisno udruženje novinara Srbije i u kojoj su ubeleženi svi prijavljeni slučajevi demantuju ministra Stefanovića, jer se uvidom u Bazu lako može utvrditi da ipak nisu sve pretnje i svi napadi procesuirani, kako on kaže. 

Zbog toga ministar policije Nebojša Stefanović za ovu izjavu dobija ocenu "neistina".

Ukoliko proverimo rečenicu po rečenicu, svaka od njih u Stefanovićevoj izjavi može da se dovede u pitanje. 

On kaže da su “period od 2002. do 2008. godine u Srbiji obeležila ubistva novinara”. Međutim, nije poznat nijedan slučaj ubistva novinara u Srbiji tom periodu. 

Sva ubistva za koja znamo dogodila su se pre 2002. godine - vlasnik i novinar “Dnevnog telegrafa” i “Evropljanina” Slavko Ćuruvija ubijen je 1999, ubistvo dopisnika “Večernjih novosti” iz Jagodine Milana Pantića dogodilo se 2001. godine, dok se još uvek nerajašnjena smrt novinarke “Duge” Radislave Dade Vujasinović za koju se sumnja da je, takođe, ubijena dogodila 1994. godine.

U periodu koji ministar navodi zabeležen je “samo” jedan od najopasnijih napada na novinara, ali ne i ubistvo. Radi se o slučaju bacanja bombe na prozor novinara nedeljnika “Vreme” Dejana Anastasijevića dok su on i njegova supruga boravili u stanu. To se dogodilo 2007. godine i taj slučaj još nije rešen. 

Drugi sličan napad dogodio se u decembru prošle godine, kada su dva molotovljeva koktela bačena na garažu novinara portala Žiginfo.rs iz Grocke Milana Jovanovića. Tada mu je izgorela cela kuća.  

Da je naručio paljenje Jovanovićeve kuće sumnjiči se sada bivši predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović. Suđenje za ovo delo bilo je zakazano za utorak, 9. april, ali je odloženo za 24. maj, jer se Simonović i njegov advokat nisu pojavili na suđenju, piše sajt Cenzolovka.


*
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović



 Pored Simonovića pred sudom u Beogradu bi trebalo da se pojave i ostali optuženi za ovo krivično delo. Bojana Cvetković Šijacki, koja je direktno učestvovala u paljenju kuće, osuđena je na šest meseci kućnog pritvora i novčanu kaznu od 50.000 dinara, jer je sklopila sporazum sa Tužilaštvom o priznanju krivice.

Bez obzira na to što je pokrenut proces protiv osumnjičenih i optuženih, novinar Jovanović se nije osećao bezbedno pa je zatražio policijsku pratnju, koju je i dobio. Tako da ga sada 24 sata prate dva policajca u civilu. 

On za Istinomer kaže da se sada oseća bezbedno, ali misli da su njegove kolege iz redakcije postale “slobodne mete” jer nemaju pratnju. On takođe brine i za svoju porodicu. 

“Bio bih bolestan kada ne bih osećao strah. Porodica je porodica i on [Simonović] će verovatno pokušati da preti preko porodice, da ucenjuje, ali o tom potom, videćemo šta će da bude” priča Jovanović za Istinomer.  

U ovom slučaju bar su pronađeni počinioci i osumnjičeni, dok se ni posle godinu i devet meseci ne zna ko je obio stan novinarke Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) Dragane Pećo. Od jula prošle godine, kada je policija sastavila izveštaj da nema osumnjičenih, nema pomaka, piše Krik.

Tako da je pitanje na osnovu kojih argumenata ministar policije u svojoj izjavi tvrdi i to da “svi novinari u Srbiji danas uživaju bezbednost” ako je, na primer, osoba (ili više njih), koja je obila stan novinarke Pećo na slobodi. 

Na ovo, kao i na ostala pitanja u vezi sa izjavom ministra, iz MUP-a nam nisu odgovorili.  

Stefanović kaže i da “pravda dolazi najbrže moguće” za svakog ko preti novinarima i napada ih. Nezavisno udruženje novinara Srbije odgovara da njihova dosadašnja praksa pokazuje da “pravda ne dolazi tako brzo, a da se u nekim slučajevima do pravde i ne dolazi”

“Što se tiče prethodnih nekoliko godina, još je veliki broj nerešenih slučajeva koji se i dalje nalaze u postupcima pred tužilaštvom i gde počinioci nisu identifikovani. U poslednjih nekoliko meseci imamo slučajeve gde su policija i tužilaštvo brzo reagovali, ali to svakako nije dovoljno da bi se situacija poboljšala, a pogotovo ne da bi se reklo da se svaka pretnja, svako nasilje i udarac procesuiraju” kaže za Istinomer pravnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Marija Vukasović. 

Kada se to predstavi u brojkama, od 31 slučaja napada i pritisaka na novinare, koliko ih je zabeleženo prošle godine, četiri su rešena izricanjem neke kazne, 16 je još u toku pred tužilaštvom i policijom, a u jednom je pokrenut prekršajni postupak, pokazuju podaci NUNS-a. 

“U pet slučajeva je utvrđeno da nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, a dva su u sudskom postupku. Dva slučaja pretnji nisu ni prijavljena, a o jednom slučaju nemamo informacije” navodi Vukasovićeva. 

Kada se pogleda 2017. godina, ukupan evidentirani broj napada i pritisaka na novinare isti je kao i 2018, dakle 31. Od toga je 13 još u postupku kod tužilaštva (u jednom je u toku primena oportuniteta). 

“U devet slučajeva je utvrđeno da nema mesta za gonjenje, odnosno da nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. Šest slučajeva je rešeno, tako što je u tri slučaja izrečena kazna, u dva slučaja primenjen oportunitet a u jednom je krivično gonjenje preuzela druga država. U dva slučaja sudski postupak traje, a u jednom je sud odbio optužni akt” objašnjava pravnica NUNS-a. 

Kada je reč o pooštravanju zakonskih kazni, što takođe ministar najavljuje, Marija Vukasović kaže da predstavnicima NUNS-a nije poznato da se krenulo sa izmenama krivičnog zakonodavstva. 

“Ukoliko jeste, bilo bi dobro da se uključe i relevantna novinarska i medijska udruženja, s obzirom na to da učestvujemo u radu Stalne radne grupe za bezbednost novinara a imamo i Podgrupu za analizu krivičnog zakonika u okviru koje je urađena analiza krivičnih dela koja se mogu izvršiti na štetu novinara. NUNS je zajedno sa pravnim stručnjacima i advokatima uradio predloge za izmene krivičnog zakonodavstva koji bi trebalo da unaprede položaj novinara kada je u pitanju pravo na bezbedan i nesmetan rad”, podsetila je ona. 


Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
Najčitanije