Nebojša Stefanović

Datum rodjenja: 20. 11. 1976.
Stranka: Srpska napredna stranka | Svi akteri
Funkcija u stranci:
Mesto:
Datum rodjenja: 20. 11. 1976.
Stranka: Srpska napredna stranka | Svi akteri
Funkcija u stranci:
Mesto:

Rođen 1976. u Beogradu.

“Kaže da njegovi nisu bili bogati. ‘Mi smo prosečna porodica, a roditelji su mene i brata vaspitavali da budemo relativno skromni, nikad nismo imali neke specifične prohteve, ali smo rasli u okruženju punom ljubavi i radosti’.“ (Politika, 10. 9. 2007. godine)

Navodi da je završio Devetu gimnaziju „Mihajlo Petrović Alas“ , a diplomirao na Fakultetu za poslovne studije, Megatrend univerziteta.

U julu, 2019. godine opozicione partije okupljene oko Saveza za Srbiju optužile su ga da je falsifikovao fakultetsku diplomu stečenu na Megatrend univerzitetu.

„Opozicioni blok Savez za Srbiju podneo je krivične prijave protiv ministra unutrašnjih polova Nebojše Stefanovića zbog falsifikovanja diplome, a protiv dekana i i članova komisije Fakulteta za poslovne studije „Megatrend“ zbog donošenja Rešenja za nostrifikovanju te diplome. Kako je saopšteno, Stefanović je od Megatrend univerziteta zatražio nostrifikaciju diplome o završenom visokom obrazovanju na Megatrend International Expert Consortium Limited London koja je izdata 15. decembra 2004. godine. Predsedavajući Saveza za Srbiju Dragan Đilas je rekao da se ta ustanova u Engleskoj nikada nije bavila obrazovanjem, već da se radi o firmi koja je registrovana za 100 funti: ‘Ukoliko je gospodin Stefanović zaista završio školu u Engleskoj, očekujem da građanima Srbije pokaže svoju studentsku vizu i boravišnu u Britaniji od najmanje tri godine, koliko mora da traju osnovne studije. Ili na neki drugi način da dokaže gde je polagao ispite, koje ispite, ko ga je ispitivao i o čemu se tu radi. Naravno, ništa od ovoga gospodin Stefanović ne može da dokaže, niti da potvrdi, iz prostoga razloga što škola koju je navodno završio ne postoji’, naglasio je Đilas.“ (Glas Amerike, 8. 7. 2019. godine) 

Novinar N1 Adam Santovac dobio je 2020. evropsku nagradu za istraživačko novinarstvo za dokumentarni film „Mega diplomac“, koji se bavi Stefanovićevom diplomom. 

„Potpredsednik vlade je diplomirao u firmi Megatrend International Expert Consortium Limited iz Londona. Ministar je ‘upisao’ društvo sa ograničenom odgovornošću, navodno 1995. godine. Potom mu je 2005. Fakultet za poslovne studije Univerziteta Megatrend u Beogradu diplomu kompanije priznao kao fakultetsku diplomu. I Poslovna škola Megatrend International Expert Consortium Limited reklamirala se 1996. u „Politici“. Mamila je studente profesorima iz Tokija, Berlina, Londona. N1 je kontaktirao profesore koji zaista postoje, ali je nevolja što su odgovorili da nikada nisu predavali u firmi koju je studirao ministar unutrašnjih poslova Srbije. Profesor Tim Moris, koji 2019. predaje menadžment na Univerzitetu Oksford u odgovoru N1 je naveo: ‘Nikada nisam bio zaposlen u toj kompaniji’. Ne zna se ni ko su bili studenti te kompanije osim ministra Nebojše Stefanovića i ministra Petra Đokića iz Republike Srpske.“ (N1, 26. 11. 2019. godine) 

Stefanović ističe da je po okončanju studija radno iskustvo sticao radeći u privatnim firmama različitih delatnosti – od onih koje su se bavile distribucijom računarske opreme do onih marketinških.

„Prvi novac je, ipak, zaradio kao student: ‘Prijateljima mojih roditelja bio je potreban administrativac u firmi, pa sam otišao da, kako su moji rekli, vidim kako izgleda zarađivati novac. Bio je super osećaj. Radio sam oko dva meseca i, mada to nije bio neki veliki novac, za mene je bio značajan. Roditelji su se smejali gledajući kako sam ponosan na svoju zaradu, veliki biznismen (smeh), koji je, posle došao kod njih po džeparac, jer sam platu brzo potrošio’.“ (Politika, 10. 9. 2007. godine)

U biografiji navodi da je zvanje magistra ekonomskih nauka stekao 2011. godine odbranivši tezu „Savremeni principi menadžmenta u lokalnoj samoupravi“, da bi u junu 2013. na Megatrend univerzitetu odbranio doktorsku disertaciju na temu „Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom (primer grada Beograda)“. Nakon godinu dana, grupa naučnika je, analizirajući rad, zaključila da „obiluje plagijatima, što je težak akademski prekršaj“. U oktobru 2014. Komisija koju je obrazovao Univerzitet Megatrend „jednoglasno je odlučila da nema osnova za osporavanje orginalnosti doktorske disertacije ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića“.

Govorio je o razlozima za ulazak u politiku. 

“Prvi posao dobio je već sa dvadesetak godina, ali ‘to je bilo po ugovoru o delu, kao što je i većina mladih ljudi radila’. ‘Nažalost, i danas je tako, teško je naći posao, a gazde vas ne prijavljuju, ne ide vam staž…’ Stefanović kaže da nije želeo da se pomiri s takvim načinom života: ‘Ako niste nečim zadovoljni ne smete da ćutite i trpite, morate da se borite, da menjate stvari’. To je, praktično, bio razlog da se uključi u politiku, a ‘odlučio sam se za SRS, jer me je privukla ta ideja i to što su se borili za građane i svoju državu’. Kaže da je otišao u mesnu organizaciju na Novom Beogradu, počeo da radi, „primetili su taj moj rad, onda sam polako napredovao, pa sam stigao do posla u Generalnom sekretarijatu kod Aleksandra Vučića, posle sam postao zamenik generalnog sekretara, pa odbornik u Skupštini grada…“ (Politika, 10. 9. 2007. godine)

Isticao je da mu se roditelji nikada nisu bavili politikom, i „nisu bili, da tako kažem, srećni što sam ja izabrao taj put, jer su, kao i većina ljudi, doživljavali politiku kao nešto loše“. Ali, kako je napominjao, sve zavisi od ljudi:

„Ušao sam u politiku da nešto promenim i ni za šta na svetu ne bih menjao osmeh kojim su me nagradili ljudi kojima sam, u nekim situacijama, uspeo da pomognem’. Roditeljima je, kaže, laknulo kad je diplomirao. I prijatelji, koji su ‘bili apolitični, začudili su se mom angažovanju, ali su uvek, kao i moj brat, bili uz mene, sada su i oni, ako ne članovi, a ono glasači SRS-a’.”  (Politika, 10. 9. 2007. godine)

Od 2004-2008. godine bio je zaposlen u preduzeću za spoljnu i unutrašnju trgovinu „Interspeed“ d.o.o. na poziciji direktora marketinga, a od 2008, dodaje, prelazi na dužnost finansijskog direktora u preduzeću „Jabuka“ d.o.o.

“U zvaničnoj biografiji Stefanović je naveo da je bio finansijski direktor preduzeća ‘Jabuka’ od 2008. godine. Kompaniju je 2005. godine kupio srpski tajkun Đorđije Nicović. Upravo u periodu kada Stefanović tvrdi da je vodio finansije, firma je poslovala veoma loše. Na kraju 2008. godine imala je oko 36 miliona dinara poslovnog gubitka, dok je na kraju 2009. gubitak bio duplo veći. Mnoštvo radnika je otpušteno. Od 354 zaposlena u 2008, na kraju 2009. ostalo je svega deset, pokazuju finansijski izveštaji dostavljeni Agenciji za privredne registre. U novembru 2011. godine ‘Jabuka’ je otišla u stečaj.” (imovinapoliticara.krik.rs)

U periodu od 2004. do 2008. godine bio je odbornik SRS u Skupštini grada Beograda, a u partiji zamenik generalnog sekretara SRS Aleksandra Vučića. Na parlamentarnim izborima 2007. izabran je za narodnog poslanika i bio predsednik skupštinskog Odbora za trgovinu i turizam.

U to vreme isticao je da živi u iznajmljenom stanu od tridesetak kvadrata u Zemunu.

“Najčešće izlazi u obližnje kafiće, najdraži mu je ‘Kontakt’, a voli da prošeta Dunavskim kejom – ‘reka opušta, uz nju čovek najbolje sabere misli’. Na odmor ne voli da ide, kaže, svuda mu, posle tri-četiri dana dosadi: ‘Ne mogu da sedim dokon i zato biram mesta iz kojih brzo mogu da stignem do Beograda, svima bih preporučio da putuju Srbijom, toliko toga ima da se vidi’.“ (Politika, 10. 9. 2007. godine)

Prema podacima KRIK-ove Baze imovine političara, sada je vlasnik kuće od 99 kvadrata na Bežanijskoj kosi, čija je vrednost 200.000 evra.

„Stefanović je vlasnik četvorosobne kuće koja se nalazi u elitnom naselju na Bežanijskoj kosi na Novom Beogradu. Za kuću je menjao stan od 90 kvadrata koji se nalazio u blizini, ali ne u istom naselju, u martu 2014. Stefanović, prema ugovoru, nije doplatio za kuću iako je veća od stana i nalazi se na boljoj lokaciji. Kuća je, prema sadašnjim tržišnim vrednostima, za 50 odsto skuplja. Čovek s kojim je menjao stan je Lazar Lazić, vlasnik poznate pekare „Sinđelić“ kod Kalenić pijace u Beogradu.“ (imovinapoliticara.krik.rs)

Takođe, KRIK navodi da su članovi njegove porodice imali udeo u vlasništvu dnevnih novina „Pravda“. 

“Ministrov brat Nemanja Stefanović bio je suvlasnik kompanije koja je izdavala dnevne novine „Pravda“, a ministrova supruga Ana Stefanović direktorka firme od decembra 2009. do novembra 2011. „Pravdu Press“ osnovao je Đorđe Martić, nekadašnji glavni urednik „Politike ekspres“, u novembru 2006. godine. Vlasništvo firme je u martu 2007. poklonio Stefanoviću i Jugoslavu Petkoviću – današnjem direktoru državnog preduzeća za trgovinu oružjem „Jugoimport SDPR“. Nekoliko meseci kasnije jedan od vlasnika kompanije postao je i Nikola Petrović, kum premijera Aleksandra Vučića i direktor „Elektromreže Srbije“. Petković je 2011. godine preneo upravljačka prava u firmi na Marinka Šakana, advokata bliskog Srpskoj naprednoj stranci (SNS), koji je i zastupnik udruženja kockarskih firmi „Lex Alea“. „Pravda Press“ je učestvovala u javnim nabavkama sa preduzećima „Elektroprivreda Srbije“ i „Narodna lutrije Srbije“. Otišla je u stečaj u februaru 2012. Novine „Pravda“ ugašene su u junu iste godine, mesec dana nakon što je SNS pobedila na izborima.” (imovinapoliticara.krik.rs)

Nakon raskola u SRS u septembru 2008. učestvuje u osnivanju Srpske napredne stranke i postaje član Predsedništva SNS.  Bio je potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke, potom potpredsednik SNS, a od maja 2016. član je Predsedništva partije. Predsednik je beogradskog odbora stranke.

Na sednici održanoj 23. jula 2012. godine izabran je za predsednika Skupštine Srbije.

„Vučić je obrazlažući kandidaturu Stefanovića rekao da je ponosan što obrazovanog, mladog, odlučnog i trpeljivog čoveka može da predloži za tu funkciju i da će Stefanovićev zadatak biti da neguje duh tolerancije i jedinstva.“ (Danas, 24. 7. 2012. godine)

U biografiji navodi da je kao predsednik Narodne skupštine „ostao, između ostalog, poznat po svojoj borbi i zalaganju za trudnice i majke“. Ističe da je na njegov predlog usvojen Zakon o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja i da je pokrenuo akciju „Prioritet za decu i trudnice”. 

Nakon izbora održanih u martu 2014. Vučić je postao novi predsednik Vlade Srbije, a Stefanović je imenovan za ministra unutrašnjih poslova. Na toj funkciji ostao je i nakon izbora održanih u aprilu 2016, a postao je i potpredsednik Vlade Srbije.

„Prvo veliko preispitivanje odgovornosti Nebojše Stefanovića kao ministra policije, bar u delu javnosti, vezuje se za slučaj nezakonitog rušenja privatnih objekata u noći između 24. i 25. aprila 2016. u Hercegovačkoj ulici kada se policija nije odazvala na pozive građana. Do danas nije utvrđeno ko je bagerima rušio, ko je maltretirao svedoke i prolaznike, ograničavajući im kretanje i oduzimajući telefone. Nije otkriveno ni ko je ‘vrh policije’, koji je prema transkriptu razgovora sa broja 192 naredio da policija ne izađe na teren u noći rušenja. Na kraju je jedini čija je odgovornost utvrđena bio šef smene u nadležnoj policijskoj upravi te noći. Na brojna pitanja o ovom slučaju Stefanović je odgovarao da on ne vodi istragu.“ (Insajder, 16. 5. 2021. godine) 

Iste funkcije zadržao je i u Vladi Srbije na čijem čelu je, od 29. juna 2017. do oktobra 2020, bila Ana Brnabić.

 
U novembru 2017. nasledio je predsednika Vučića na mestu sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost. Sekretar saveta automatski je šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti.

U istom periodu, Stefanović je razrešen dužnosti predsednika Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma na čije čelo je postavljen Siniša Mali.

U junu 2017. završio je Visoke studije bezbednosti i odbrane.

„Načelnik VSBO pukovnik dr Goran Župac, podsetio je da su u klasi bila dva ministra – Nebojša Stefanović i Aleksandar Vulin, gradonačelnik Beograda, četiri državna službenika, šest oficira Vojske Srbije i po jedan iz oružanih snaga Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. ‘U proteklih pet meseci pokazali su da poseduju ljudske i profesionalne kvalitete dostojne najvišeg nivoa usavršavanja, organizovanog za potrebe sistema bezbednosti jedne zemlje’, rekao je pukovnik Župac i dodao da su za polaznike organizovani susreti sa najvišim predstavnicima ministarstava, načelnikom Generalštaba Vojske Srbije i direktorima službi bezbednosti, a da je u ulozi predavača bilo više od dvadeset univerzitetskih profesora’.“ (Kurir, 8. 6. 2017. godine) 

Do danas je ostalo nerazjašnjeno zbog čega je policija odbila da pruži asistenciju da bi se po rešenju Ministarstva građevinarstva srušio nelegalni objekat na Pančićevom vrhu na Kopaoniku.

„Taj objekat i dalje nije srušen, a rušenje koje je bilo zakazano još u avgustu 2018. odloženo je zbog odbijanja policije da pruži asistenciju. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović pozivao se na zakon i tvrdio da mu trebaju dokazi da je rušenje pokušano bez asistencije. S druge strane, uz obrazloženje da ne želi da ugrozi bezbednost svojih zaposlenih, tadašnja ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović odbila je da bez asistencije policije sprovede rušenje nelegalnog objekta. U vezi sa informacijama da je inspektorima prećeno, Stefanović je tvrdio da nadležne institucije u kojima je on proveravao o pretnjama nisu obaveštene. Stefanović je odgovarajući na pitanja novinara Insajdera još u septembru 2019. rekao da će objekat uskoro biti srušen, ali nije želeo da precizira datum. U martu 2020. je naglasio da ne ruši on lično, ponavljajući obećanje da će objekat biti srušen do poslednje cigle. Tako se slučaj nelegalnog zdanja na Pančićevom vrhu našao u pat poziciji. Dovodila se u pitanje odgovornost policije i za to što je u mestu stajao predistražni postupak u slučaju sumnje u poreklo novca kojim je investitorka Snežana Mitković finansirala izgradnju spornog objekta. Naime, kako je još 2019. rečeno za Insajder u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu, nadležno Odeljenje za borbu protiv korupcije MUP Republike Srbije nije odgovorilo na njihov zahtev ni posle šest urgencija.“ (Insajder, 16. 5. 2021. godine) 

U maju 2019. boravio je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je razgovarao i sa državnim sekretarom za unutrašnje poslove Kevinom Mekalinenom o unapređenju policijske saradnje dveju zemalјa.

“Stefanović i Mekalinen potpisali su Memorandum o razumevanju između vlada SAD i Srbije o unapređenju saradnje u cilјu sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija. Memorandum će omogućiti bržu razmenu informacija o migrantima, ali i onima koji su povezani sa potencijalnim terorizmom ili kriminalnim aktivnostima. Dvojica zvaničnika razgovarala su i o jačanju kapaciteta srpske granične policije, kao i konkretnim aktivnostima koje mogu doprineti unapređenju obučenosti policijskih službenika MUP-a Srbije na čemu će se, kako su se saglasili, raditi u narednom periodu. Ministar Stefanović upoznao je Mekalinena sa konkretnim aktivnostima koje je Srbija preduzela tokom velikog priliva migranata u našu zemlјu 2015. i 2016. godine, istakavši da je uvek postupala humano prema njima. Stefanović je naglasio da je srpska policija preduzela i mnogobrojne mere u borbi protiv krijumčarenja i trgovine lјudima, imajući u vidu da se tokom migrantske krize ova kriminalna aktivnost značajno povećala, navodi se u saopštenju MUP-a.” (Glas Amerike, 15. 5. 2019. godine) 

Krajem 2018. istraživačka mreža BIRN objavila je da je Srefanovićev otac posredovao u prodaji oružja između fabrike orušja „Krušik“ i kupaca iz Saudijske Arabije.

„Ime oca ministra unutrašnjih poslova prvi put se dovodi u vezu sa fabrikom oružja Krušik u novembru 2018. godine kada je istraživačka mreža BIRN objavila da je Branko Stefanović navodno posredovao u prodaji oružja između Krušika i kupaca iz Saudijske Arabije. Dokumenta koje je BIRN objavio pokazuju da je Stefanović navodno bio u posetama Krušiku kao predstavnik GIM-a u maju 2017. godine. U septembru 2019. godine, BIRN je objavio ugovore o prodaji oružja iz Krušika firmama GIM i SDPR na kojima se vidi da su ga firme kupovale po različitim cenama. U oktobru je u javnost izašla informacija da je uhapšen radnik Krušika Aleksandar Obradović zbog odavanja tajnih podataka. On je kasnije medijima rekao da je novinarima slao podatke o umešanosti Branka Stefanovića u trgovinu oružjem. Nekoliko dana pošto je objavljeno da je otac ministra putovao u Saudijsku Arabiju, iz Agencije za borbu protiv korupcije saopšteno je da su u postupku provere pribavili informacije o Branku Stefanoviću od GIM-a, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Registra pravnih lica koja se bave prometom oružja, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i Agencije za privredne registre. ‘Po izvršenom postupku provere, zaključeno je da kupovina naoružanja Krušika od strane privrednog društva GIM ne predstavlja sukob interesa ministra Nebojše Stefanovića, odnosno ne može da utiče na nepristrasno i nezavisno vršenje javne funkcije ministra, da ne postoji odnos zavisnosti’, navodi se u saopštenju.“ (BBC, 9. 12. 2019. godine)

Povezan sadržaj

Stefanović je za televiziju O2 u novembru 2019. izjavio da njegov otac „nema nikakve veze sa firmom GIM“.

„Predsednik Srbije je, međutim, davao o ovom slučaju različite izjave. On je početkom novembra izjavio da Branko Stefanović ‘nije ni vlasnik, ni direktor GIM-a, već samo zaposlen’, ali je deset dana kasnije naveo da nije bio u pravu, da Branko Stefanović nije zaposlen u firmi GIM i da ne zna zašto je otac ministra bio u fabrici Krušik. Nekoliko dana pošto je objavljen dopis ambasade Saudijske Arabije u kom se ime Branka Stefanovića nalazi na spisku troje ljudi kojima je odobrena viza za boravak u ovoj zemlji kao predstavnika GIM-a, Vučić je izjavio da ne razume smisao te afere. ‘Pa šta ako je bio, ne razumem. Je li to neko krivično delo?’, predsednik je pitanjem odgovorio na pitanje novinara da li je Branko Stefanović radio kao pravni savetnik kompanije GIM.“ (BBC, 9. 12. 2019. godine) 

Stefanović je krajem 2019. izjavio da ne želi da odgovara na „ista“ pitanja o navodnoj povezanosti njegovog oca Branka sa firmom GIM samo da bi to, kako je kazao, bila tema tog dana.

„Na pitanje novinara da li je obmanuo predsednika Srbije Aleksandra Vučića kada je kazao da njegov otac nije zaposlen u firmi GIM, rekao je da je o tome više puta o tome govorio i da nikada nikoga nije obanuo i slagao. Stefanović je novinaru koji je postavio to pitanje kazao da kao odgovor može da uzme njegove odgovore na tu temu sa prethodnih konferencija. Dodao je da će ostaviti nadležnim institucijama da rade svoj posao, a da o njegovom radu mogu da govore predsednik, Vlada Srbije i Skupština Srbije.“ (Beta, 27. 12. 2019. godine) 

U septembru 2019. godine imenovan je za predsednika Radne grupe za saradnju sa OEBS-om, čiji je cilj, kako se navodi, unapređenja izbornog procesa.

„Takođe, obavlja funkcije predsednika Saveta za borbu protiv trgovine ljudima, komandanta Republičkog štaba za vanredne situacije i Radne grupe Vlade RS za saradnju sa OEBS-om i KDILjR u koordinaciji i praćenju sprovođenja primene preporuka za unapređenje izbornog procesa.“

U Vladi Srbije koju je Skupština Srbije izabrala u oktobru 2020. ostao je potpredsednik, ali je promenio resor – postao je ministar odbrane.

Početkom 2021. predsednik Srbije izneo je u javnost informaciju da je prisluškivan, a ubrzo se, u medijima bliskim vlasti, postavilo pitanje Stefanovićeve odgovornosti. On je na to odgovorio: 

„Već nekoliko dana slušam spekulacije i kuloarska nagađanja u kojima se javno ili skriveno i perfidno implicira o mojim potencijalnim saznanjima u vezi sa prisluškivanjem predsednika Republike. Tim povodom i sa jedinim ciljem da ne dozvolim da se lažima i insinuacijama nanosi šteta mom imenu i dosadašnjem radu, podsetiću sve zlonamernike, da je Aleksandar Vučić moj prijatelj, čovek sa kojim delim svoju sudbinu više od 20 godina, državnik od kojeg sam naučio sve o politici i koga bezrezervno pratim od prvog dana našeg poznanstva i prijateljstva i u političkom i svakom drugom smislu. Takođe im poručujem da niko ne treba da brani predsednika Vučića od mene. Zahvaljujući njemu sve ovo vreme sam u politici i na funkcijama koje sam do sada obavljao, uključujući i sadašnju, tako da sam potpuno spreman da se na njegov poziv odmah povučem, ako je to u interesu naše zajedničke borbe za bolju Srbiju…“ (Politika, 6. 1. 2021. godine) 

Kada je nekadašnji pripadnik Odeljenja MUP za tajno praćenje Milan Dumanović izjavio za NIN da je Vučić „Dijanu Hrkalović nametnuo Nebojši Stefanoviću“, kao i da je s funkcije u policiji smenjena na zahtev američkih službi, jer su znali da pomaže „kavačkom klanu“ u kriminalnim obračunima, Stefanović je to negirao.

„Ministar odbrane Nebojša Stefanović izjavio je da je on postavio Dijanu Hrkalović za državnu sekretarku Ministarstva unutrašnjih poslova dok je bio na čelu tog ministarstva, demantujući tvrdnje da je njemu predsednik Srbije Aleksandar Vučić ‘nametnuo’ Hrkalović. ‘Meni Vučić, dok sam obavljao funkciju ministra unutrašnjih poslova, a ni sada kada sam ministar odbrane, nije nametao bilo koga. Kada god smo razgovarali, predsednik je dozvoljavao slobodu, kao što dozvoljava svojim saradnicima. Kadrovski izbori, na koje sam imao pravo kao ministar, bili su moji. I Dijana Hrkalović i drugi državni sekretari’, kazao je Stefanović za Pink.“ (N1, 15. 4. 2021. godine) 

Krajem aprila 2020. u Višem tužilaštvu u Beogradu saslušan je kao svedok u slučaju uhapšenog bivšeg zamenika načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Gorana Papića, koji je optužen da je naložio vraćanje blindiranog automobila Marku Miljkoviću, pripadniku klana Veljka Belivuka. Papićev branilac Branislav Tapušković novinarima je preneo da je ministar Stefanović osporio sve ono što su svedoci govorili o slučaju vraćanja vozila, kao i da on osporava bilo kakvo znanje o blinidranim vozilima. Kako je rečeno, on je prvi aktuelni ministar u poslednjih 20 godina koga je u nekom predmetu saslušalo Više javno tužilaštvo. Stefanović je kasnije odbacio navode Tapuškovića da je u iskazu negirao izjave sedmorice policajaca.

„(Tapušković) Navodi da sam negirao izjave sedmorice policajaca potpuna su izmišljotina, niti su oni u tim istim izjavama rekli bilo šta što se vezuje za mene. Nijedan od tih policajaca, u svojim izjavama, onako kako je to meni predočio javni tužilac, nije rekao da sam imao bilo kakve veze sa ovim slučajem, već je to isključivo tvrdio osumnjičeni, odnosno Tapuškovićev klijent, čije tvrdnje negiram“, naveo je Stefanović u pisanoj izjavi. (N1, 29. 4. 2021. godine) 

U maju 2021. odbori SNS širom Srbije izjasnili su se za smenu Stefanovića sa funkcije predsednika Gradskog odbora SNS u Beogradu i sa javnih funkcija. On je, odgovarajući na pitanje novinara Tanjuga, da li nakon tih zahteva misli da treba da podnese ostavku, rekao da će o tome razgovarati sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

„Nisam od onih kojima je stalo da budu u bilo kakvoj fotelji po svaku cenu, niti da budem funkcioner za sva vremena. Moj posao je da se potrudim da naša vojska bude jača i da Ministarstvo odbrane napreduje iz dana u dan, kao i da se potrudim da svojim radom opravdam poverenje’, rekao je Stefanović. On je naglasio da mu je važno da je u karijeri radio u skladu sa zakonom i istakao da nije učestvovao u aktivnostima koje bi ugrozile predsednika Aleksandra Vučića niti članove njegove porodice. ‘Da li sam pravio greške u svom radu? Sigurno. Za svoje greške sam uvek spreman da odgovaram. Ali da budem u fotelji večito, niti mi pada napamet niti je to za mene prioritet’, istakao je Stefanović.“ (Tanjug, 19. 5. 2021. godine) 

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović