Početna Izjave Istinitost Preporuke GREKO-a uglavnom ispunjene
Ministarstvo pravde

Ministarstvo pravde o sprovođenju preporuka o borbi protiv korupcije

Preporuke GREKO-a uglavnom ispunjene

“Srbija ubrzano radi na ispunjavanju preporuka tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije – GREKO, od kojih su gotovo sve u većem delu već ispunjene, što je i navedeno u izveštaju tog tela.“

Sajt Ministarstva pravde, 15. 3. 2018.

Komentar Istinomera
Ministarstvo pravde objavilo je juče na svom zvaničnom portalu vest sa naslovom “Ubrzan rad na ispunjenju svih preporuka GREKA“, u kojoj u prvoj rečenici piše da su gotovo sve preporuke tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije - GREKO (Grupa država za borbu protiv korupcije) u većem delu već ispunjene, što je, kako su naveli, navedeno i u izveštaju.

U daljem tekstu navodi se kako ministarstvo očekuje da će Srbija do oktobra, kada je nova runda evaluacije, u potpunosti ispuniti sve preporuke.

Na ovu vest možda niko ne bi posebno ni obratio da u samom tekstu nije postavljen i link koji vodi do zvaničnog sajta ove institucije - nije nužno čak ni da kliknete na ovaj link, jer u njegovom nazivu (doduše na engleskom) već stoji da Srbija nije implementrala nijednu od preporuka. To su odmah uočili i na Tviteru.

Da li su predstavnici Ministarstva pravde uopšte pročitali sadržaj saopštenja GREKA pre nego što su sastavili svoj, ne znamo, ali u njemu piše potpuno suprotno od onoga što oni tvrde.

Negativne ocene ne zadržavaju se samo u nazivu saopštenja. U tekstu jasno piše da “Srbija nije na zadovoljavajući način sprovela nijednu od trinaest preporuka koje je antikorupcijsko telo uputilo Srbiji u julu 2015. godine”.

Na pitanje Istinomera zbog čega je saopštenje GREKO-a potpuno pogrešno interpretirano, u Ministarstvu pravde su nas kratko uputili na sam izveštaj, koji je postavljen na njihovom sajtu i rekli da tamo sve piše.

Ni u samom izveštaju antikorupcijskog tela Saveta Evrope, na koji su nas uputili, međutim, nismo našli utemeljenje za tvrdnje Ministarstva pravde. Naime, od 13 preporuka iz 2015. godine, a koje se tiču borbe protiv korupcije, sedam njih je delimično, a šest uopšte nije sprovedeno.

Ni u jednom slovu izveštaja ne piše da je Srbija gotovo sve preporuke u većem delu ispunila, zbog čega Ministarstvo pravde dobija ocenu “kratke noge”.

U saopštenju GREKO-a se, inače, navodi se da je ovo telo posebno preporučilo da se preduzmu mere za dodatno poboljšanje transparentnosti parlamentarnog procesa, uključujući obezbeđivanje adekvatnih rokova za podnošenje amandmana, a preproručili su i da se hitna procedura koristi kao izuzetak, a ne kao pravilo.

Da se ovo ne sprovodi mogli smo i sami da se uverimo kada je sredinom decembra  vladajuća koalicija zloupotrebila parlamentarne procedure prilikom usvajanja najvažnijeg zakona - Zakona o budžetu. Tada su njeni predstavnici sa više od 300 uloženih amandamana, od kojih su na kraju odustali, “pojeli” vreme za raspravu. Takođe, prema podacima Otvorenog parlamenta, od kada je izabrana aktuelna Vlada na čelu sa Anom Brnabić, 33 zakona je usvojeno po hitnoj proceduri, a samo 14 po redovnoj.

Među ostalim preporukama iz 2015. godine bilo je i jačanje nezavisnosti uloge Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, zatim reforma procedura za izbor sudija, predsednika sudova i tužilaca, posebno isključivanjem Skupštine Srbije iz tog procesa. Trenutno je aktuelna i debata povodom predloženih amandmana na Ustav, koji se odnose na pravosuđe, između ostalog i na izbor sudija i tužilaca. I dok iz Ministarstva pravde, uprkos brojnim kritikama, poručuju da ne odustaju od svog predloga, koji bi, kako tvrde, trebalo da onemogući politički uticaj na pravosuđe, stručna javnost upozorava da će se, ukoliko amandmani budu usvojeni, veza između politike i sudstva još više učvrstiti.

U međuvremenu, iako Ministarstvo pravde to negira, GREKO u svom izveštaju zaključuje da je nivo ispunjenosti preporuka sveobuhvatno veoma nizak i da je “u globalu nezadovoljavajući”.

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović
Pitajte Istinomer
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo po pitanju blokiranih računa zdravstvenih ustanova?
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova, dok je u septembru 2016. u blokadi bilo njih 19. Sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao je za skoro 540 miliona dinara.