Početna Izjave Obećanja Otvorićemo sva poglavlja do 2018. godine
Tanja Miščević

Šefica pregovaračkog tima Srbije o zatvaranju pregovaračkih poglavlja sa EU

Otvorićemo sva poglavlja do 2018. godine

"Naš plan je da u potpunosti budemo spremni i preuzmemo obaveze iz članstva do 2018. godine. To znači da sva poglavlja do tada treba da budu otvorena, a jedan značajan broj i zatvoren."

RTS, 26. 9. 2016. godine

Komentar Istinomera
Govoreći o toku pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom, šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević u septembru 2016. godine bila je dosta optimistična kada je najavila da će za nešto više od godinu dana biti otvorena sva poglavlja.

U momentu kada je Miščević odredila ovaj vremenski okvir, bilo su otvorena ukupno četiri poglavlja za pristupanje EU – 35, 32, 23 i 24. Godinu i tri meseca kasnije, Srbija je još daleko od otvaranja svih poglavlja. Naime, do sada su počeli pregovori još za osam oblasti. Kada se sumiraju dosadašnji rezultati, do početka 2018. godine, otvoreno je tek 12, a privremeno zatvoreno tek dva od ukupno 35 poglavlja, pa zato Tanja Miščević za ovo obećanje dobija ocenu „neispunjeno“.

Nove nade za ubrzavanje pregovora za prisup zajednici evropskih zemalja, naša država dobila je pre nekoliko dana, kada je obznanjen deo strategije Evropske komisije (EK) za pridruživanje zemalja zapadnog Balkana, a čije se usvajanje očekuje 14. februara. Naime, u njemu piše da “Evropska komisija smatra da je izvodljivo da do 2025. godine Srbija i Crna Gora postanu punopravne članice Evropske unije.“

Da bi ovakav scenario uopšte mogli da zamislimo, prema mišljenju stručnjaka, potrebno je još mnogo posla, naročito u oblasti vladavine prava. Oni veruju da bržem napredovanju Srbije ka Evropskoj uniji, pre svega, na putu stoje korupcija, nazadovanje u oblasti vladavine prava, stanja demokratije, slobode medija, kao i postepeni gubitak nezavisnosti državnih institucija, agencija i regulatornih tela.

*
Srđan Cvijić / Foto: TV FoNet

Srđan Cvijić, viši analitičar javnih politika u Fondacije za otvoreno društvo, za Istinomer kaže da bi dinamika otvaranja pregovora trebalo da odgovara napretku u određenim oblastima. Kada ga nema ili kada je on nedovoljan, kaže Cvijić, ne treba da budemo iznenađeni ako se poglavlja ne otvaraju i dodaje da je EK jasno dala do znanja da će se prilikom donošenja odluke o otvaranju bilo kog poglavlja gledati napredak u oblasti vladavine prava, tj. poglavljima 23 i 24.

Prema njegovim rečima, u takozvanom non-paperu (nezvaničnom izveštaju komisije) o trenutnom stanju u ovoj oblasti iz decembra prošle godine jasno se navodi da je stanje pogoršano uprkos deklarativnoj posvećenosti države napretku u oblasti vladavine prava. Nevladine organizacije okupljene u koaliciji Preugovor u svojim izveštajima potvđuju ovaj zaključak, kaže Cvijić i dodaje da su rokovi za ispunjenje akcionog plana za poglavlje 23, koje se bavi pravosuđem, već probijeni. Naš sagovornik kaže da ne samo da se nismo ni približili neophodnoj promeni Ustava koja ima za cilj eliminisanje političkog uticaja u izboru sudija i tužilaca, već imamo i skoro potpuno odsustvo smislene javne rasprave u ovoj oblasti.
"Nema sumnje da pravosuđe i policija u Srbiji ostaju pod jakim uticajem stranaka na vlasti i da ne postoji istinska politička volja da se ovaj uticaj eliminiše. Primer su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Naime, ministarka pravde i predsednik odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine mogli bi već od danas da prestanu da učestvuju na sednicama ova dva tela i da se mešaju u njihov proces odlučivanja, jer za to ne postoji zakonska obaveza. Za ove korake kratkoročno nije potrebna promena Ustava i iskorak u ovom pravcu pokazao bi i posvećenost suštinskim promenama", kaže Cvijić za Istinomer.
Prisustvo ministra pravde i predsednika skupštinskog odbora na sednicama Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca civilni sektor vidi upravo kao politički pritisak. 


I sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić smatra da smo paralelno sa uveravanjima domaćih političara da su vladavina prava, pravosuđe i borba protiv korupcije prioriteti na našem putu ka EU, bili i ostali svedoci sasvim suprotnih tendencija. On navodi da su korupcionaške afere koje su pripisivane visokim predstavnicima vlasti, ostajale bez bilo kakvog institucionalnog odgovora. Pored toga, prema njegovim rečima, izvršna vlast se nebrojeno puta “obrušavala” na pravosuđe u situacijama u kojima im odluke sudova nisu bile po volji.

"U takvim okolnostima, teško je uopšte ozbiljno govoriti o vladavini prava. Zbog toga, barem mene, ovakav ishod ne iznenađuje. Moramo konačno shvatiti da se ovdašnji i zapadni standardi “nezavisnosti pravosuđa” i “borbe protiv korupcije”, bitno razlikuju. A naši političari kao da povremeno, od silnog ulepšavanja stvarnosti i sami poveruju u bajke koje na domaćem terenu plasiraju", tvrdi Majić za Istinomer.
Kao „najkritičniju“ tačku u čitavom postupku pridruživanja Evropskoj uniji, sudija Apelacionog suda navodi upravo politički patronat i kaže da to što mi podrazumevamo pod “nezavisnim sudstvom”, u najboljem slučaju je samo nešto savremenija verzija otomanskog modela ili pak nešto “mekša” verzija komunističke ideje o “jedinstvu vlasti”. I on veruje da je, pre svega, nužno otkloniti upliv politike prilikom izbora i razrešenja sudija, predsednika sudova i članova Visokog saveta sudstva.
"Pored toga, neophodno je izgraditi kulturu u kojoj će biti u potpunosti neprihvatljivo ono što danas predstavlja uobičajeno ponašanje. Mislim na slučajeve u kojima najviši državni predstavnici polemišu sa sudovima putem medija kada im se neka od odluka ne svidi. Naposletku, nužno je izgraditi takav sistem odabira kadrova i ustrojstva njihove odgovornosti, koji bi omogućio da umesto rođaka, prijatelja i 'politički podobnih', biramo zaista najbolje pravnike među onima koji su voljni da obavljaju taj časni posao. Mi se, nažalost, u izboru, ali i razrešenju sudija, još uvek nismo oslobodili shvatanja po kome je 'politička podobnost' jedna od najvažnijih karakteristika ispravnog nosioca pravosudne funkcije", kaže Majić.

*
Miodrag Mijić / Foto: TV FoNet


Srbija je pregovore o pridruživanju Evroskoj uniji zvanično počela u januaru, 2014. Godine, a tek u decembru 2015. godine otvorila je prva dva poglavlja - 32 koje se tiče usvajanja međunarodno prihvaćenih standarda javne unutrašnje finansijske kontrole i najbolje prakse EU i njihovu primenu na celi javni sektor i 35 koje se odnosi na normalizaciju odnosa izmedju Srbije i Kosova.


Poglavlja 23 i 24 su među najzahtevnijim za usklađivanje u pregovorima o članstvu sa EU, ali i ključna za izgradnju efikasne pravne i demokratske države. Ova poglavlja tiču se pravosudja, ljudskih prava, slobode i bezbednosti. Njih je Srbija formalno otvorila u julu 2016. godine.


Iskustvo drugih zemalja koje su pristupale EU pokazalo je da je stvarni napredak u ovoj oblasti veoma teško ostvariti, pa su Bugarska i Rumunija morale da budu stavljene pod mehanizam nadzora i nakon što su postale članice. Zato je doneta odluka da se ova poglavlja otvaraju na početku i zatvaraju na kraju pregovora, a prva zemlja na koju je ovakav pristup primenjen bila je Crna Gora. Bez odgovarajućeg napretka u ovim oblastima neće se dozvoliti ni napredak u pregovorima u celosti.


Šest meseci kasnije naša država dobila je dozvolu komisije da otvori još dve oblasti u pregovaračkoj platformi – poglavlja 5 o javnim nabavkama i 25 o nauci i straživanju. U toku prošle godine započeli smo pregovore za još šest tačaka – 20 o preduzetništvu i industrijskoj politici, 26 o kulturi i obrazovanju, 29 o carinskoj uniji, 7 o pravu intelektualne svojine, 6 o pravu privrednih društava, kao i 30 o ekonomskim odnosima sa inostranstvom. Poglavlja 25 i 26 su automatski i privremeno zatvorena. Iako su naši zvaničnici najavljivali da će u paketu sa poslednja dva biti otvoreno i poglavlje 33 koje se odnosi na finansijska, budžetska pitanja i uređenost poreskog sistema, Francuska, Švedska, Velika Britanija i Hrvatska stopirale početak pregovora u ovoj oblasti.

Naslovna fotografija: Fonet/Aleksandar Levajković

Pitajte Istinomer
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo po pitanju blokiranih računa zdravstvenih ustanova?
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova, dok je u septembru 2016. u blokadi bilo njih 19. Sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao je za skoro 540 miliona dinara.