Početna Izjave Istinitost U Lebanu smo izgubili polovinu stanovništva u proteklih 20 godina
Aleksandar Vučić

Predsednik države o uticaju fabrika na prirodni priraštaj

U Lebanu smo izgubili polovinu stanovništva u proteklih 20 godina

„U Lebanu i Žitorađi ništa nismo imali. Ništa. Iz Lebana, da biste razumeli koliko sam zahvalan turskim investitorima i vama, u Lebanu smo izgubili polovinu stanovništva u proteklih 20 godina. Polovinu stanovništva smo izgubili. Sada, fabrika koja će da zaposli više od 300, 350 ljudi, a koju ćemo otvoriti za nekoliko dana u Lebanu, je spas za to malo mesto u Jablaničkom okrugu na jugu Srbije.“

Tanjug, 10. oktobar, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Redžepom Tajipom Erdoganom

Komentar Istinomera
Za kratko vreme, u svega tri dana razmaka, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dva puta govorio o populacionim pokazateljima u Lebanu, i oba puta je izrekao neistine.

Nije ovo prvi put da Istinomer ocenjuje slične Vučićeve izjave, niti je prvi put da predsednikovi podaci ni izbliza ne odgovaraju zvaničnim podacima. Međutim, deluje da se u ovim sistematskim neistinama, odnosno, naizgled proizvoljnim brojkama koje Vučić saopštava, nazire metod. 

Podsetimo se, početkom jula je Vučić, u intervjuu za Sputnjik, izneo brojke koje nikako ne odgovaraju realnosti, a kojima se pohvalio da je za vreme njegovih vlada znatno smanjen negativan prirodni priraštaj u Srbiji, u odnosu na vreme prethodnih vlasti. Istina je bila suprotna – niti su brojke bile tačne, niti se negativan prirodni priraštaj smanjio. Čak se neznatno i povećao, tj. za vreme Vučićevih vlada razlika između broja umrlih i broja rođenih lica je nešto veća nego za vreme prethodnih vlada.

Potom, otprilike nedelju dana kasnije, otkrio je kako on vidi način kojim se poboljšavaju ovi populacioni pokazatelji.
"Dobio sam nove podatke za broj novorođene dece. Povećava nam se Beograd i Niš u odnosu na prošlu godinu, u prva tri meseca, ali nam se smanjuje Kraljevo, i dalje. Iz godine u godinu nam se smanjuje Kraljevo. Ne zavisi to samo od ekonomije, ili, najvećim delom nije ekonomija. Ali, očigledno da imamo neki problem u Kraljevu sa nivoom optimizma, jer nisu ljudi dobili novu fabriku već decenijama", izjavio je Vučić u „Ćirilici“ 10. jula.

Dakle, najjednostavnije moguće – nema fabrika, nema beba, ima fabrika, ima beba.

Potom je, u septembru, započeo razradu ovog modela razvoja.

Najpre je početkom septembra rekao je da su „uspeli da reše Kraljevo“ sa dve fabrike („jednom baš velikom i jednom nešto manjom“), da bi neku nedelju kasnije nastavio oblikovanje modela: 
"Imamo jednu dobru vest, ali to znači da treba još da uložimo za Krupanj. U prvih šest meseci smo imali više od sto beba rođenih u Krupnju, što nismo imali cele 2016. godine, i to je zahvaljujući, između ostalog, i svemu što se radilo u Krupnju, i Džinsiju kao investitoru, koji je došao, pa je nekakva mala fabrika posle mnogo godina u Krupanjki otvorena“, rekao je Vučić 17. septembra.

Ništa nije smetalo Vučiću što ovi podaci o broju beba rođenih u Krupnju nisu tačne, priča je nastavila da se ispreda i u oktobru. Tako, 10. oktobra, na zajedničkoj konferenciji za štampu sa predsednikom Turske Erdoganom, Vučić je izjavio da je mnogo zahvalan za turske investicije na jugu Srbije (za koje građani Srbije plaćaju subvencije, no, to predsednik nije preterano isticao), i naročito naglasio stanje u Lebanu: 
„Iz Lebana, da biste razumeli koliko sam zahvalan turskim investitorima i vama, u Lebanu smo izgubili polovinu stanovništva u proteklih 20 godina. Polovinu stanovništva smo izgubili. Sada, fabrika koja će da zaposli više od 300, 350 ljudi, a koju ćemo otvoriti za nekoliko dana u Lebanu, je spas za to malo mesto u Jablaničkom okrugu na jugu Srbije.“

Tri dana kasnije stavio je javnosti do znanja ko je doveo te fabrike, odnosno, ko je spasao sva ta mesta, opet ne spominjući pare građana koje se daju investitorima:
„Video sam da su me neki psovali po društvenim mrežama, i na stadionima, i na drugim mestima. A izvinite, a šta psujete? A hoćete li vi da dovedete fabriku u Krupanj? A hoćete li vi da dovedete fabriku u Lebane? A hoćete li vi da dovedete fabriku u Vladičin Han? Jeste li vi doveli fabriku u Žitorađu? Ja sam je doveo, ali tek kada su Turci, i kada je predsednik Erdogan, i kada su Turci te inicijative prihvatili. I zato će ljudi da nam žive. A dok smo psovali, i dok smo vodili politiku ’jači smo od celog sveta, i najpametniji smo na svetu’, izgubili smo 18.000 stanovnika u Lebanu u poslednjih 20 godina“, rekao je Vučić na Beogradskom bezbednosnom forumu.

E sad, valja pogledati zvanične podatke o ovim brojkama koje je izneo Vučić o Lebanu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u junu 2016. godine u Lebanu je živelo 20.333 ljudi. Dvadeset godina ranije, 1996, u Lebanu je živelo 26.384 građana.

Dakle, iako je broj stanovnika smanjen za oko 6.000, niti se taj broj prepolovio, niti je Lebane izgubilo 18.000 ljudi u poslednjih 20 godina.

No, teško da je ovo poslednji ovakav slučaj koji ćemo ocenjivati. Model je jasan: prethodne vlasti su bile toliko katastrofalne, da su mesta po Srbiji počela fizički da nestaju, ali onda se pojavila nova, beskompromisna vlast oličena u Aleksandru Vučiću, koja je otvorila fabrike i time „rešila“ te krajeve: „spasila“ ljude i omogućila im „da žive“.

Svakako da je depopulacija maltene svih mesta u Srbiji osim Beograda veliki problem. Još je veći problem demografije i odseljavanja svih koji mogu da odu u inostranstvo – a odlaze u desetinama hiljada svake godine. No, sve ove probleme ne „rešava“ fabrika, makar bila „baš velika“, niti ih rešava falsifikovanje istorije i statističkih podataka – kako onih iz prošlosti, tako ovih iz sadašnjosti. 

Možda – i samo možda – ovi problemi postanu nešto manji ako vlast zbilja bude beskompromisna: u vladavini prava, borbi protiv korupcije, iskorenjivanju sistemskog i svakog drugog kriminala i širenju svakovrsnih sloboda za svoje građane, umesto njihovim svakodnevnim ograničavanjem. 

No, ovako ostaje samo da Aleksandru Vučiću damo ocenu „kratke noge“.


Pitajte Istinomer
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo po pitanju blokiranih računa zdravstvenih ustanova?
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova, dok je u septembru 2016. u blokadi bilo njih 19. Sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao je za skoro 540 miliona dinara.