Početna Izjave Obećanja U 2016. godini Srbija među prvih 30 zemalja na Duing biznis listi
Zorana Mihajlović

Potpredsednica Vlade Srbije o napretku na Duing biznis listi.

U 2016. godini Srbija među prvih 30 zemalja na Duing biznis listi

“Neću da budem pesimista kao premijer Aleksandar Vučić i očekujem da budemo u 2016. među prvih 30, jer je to za Srbiju sasvim moguće.”

RTS, 29. 1. 2016. godine

Komentar Istinomera
Za razliku od premijera Vučića koji je u proteklih godinu dana davao nešto realističnije izjave o napretku Srbije na Duing biznis listi Svetske banke, ministarka Zorana Mihajlović preterala je u širenju optimizma. Premijer je u javnim obraćanjima video Srbiju među prvih 50 zemalja, a onda i među prvih 40, dok je ministarka prognozirala ulazak u još probranije društvo, gledano po uslovima za otpočinjanje biznisa koje države širom sveta obezbeđuju investitorima.

Međutim, Srbija je u tek objavljenom Izveštaju o uslovima poslovanja Svetske banke za 2017. godinu ostvarila napredak od sedam mesta skočivši sa prošlogodišnjeg 54. mesta na 47. poziciju čime je prvih 30 mesta i dalje ostalo nedostižno za Vladu Srbije i ministarku Mihajlović. Zbog neutemeljenog optimizma u pogledu pomeranja  Srbije na ovoj listi, ministarki Mihajlović dajemo ocenu - neispunjeno obećanje.

Razlog više za negativnu ocenu je što nas u danu kad je Svetska banka objavila ovogodišnje rezultate, ministarka ubeđuje da je cilj Vlade Srbije bilo pomeranje od samo pet mesta na listi, a ne skoro 30 kako se to ona javno nadala krajem januara, uoči početka predizborne kampanje.
Tanjug, 25.10. 2016. godine
“Rang je mnogo bolji od ranga koji smo planirali. Mi smo planirali pomeranje od četiri do pet mesta na listi”, ocenila je Zorana Mihajlović nekoliko sati pre nego što je Svetska banka obelodanila najsvežije rangiranje.
Izgleda da je ministarka Mihajlović htela da "zaboravne" građane uveri da je zapravo ovogodišnji plasman prevazišao očekivanja i ciljeve vlade. Ako je tako, onda nam ministarka duguje objašnjenje koji je cilj zapravo pravi: onaj o pomeranju od 30 mesta ili ovaj od pet? I ako je ovaj prvi, zašto taj plan nije uspeo i ko je odgovoran?

Ono što ipak treba pohvaliti jeste da je ovogodišnji napredak, svrstao Srbiju među deset zemalja na svetu koje su najviše napredovale na Duing biznis listi, od ukupno 190 zemalja. I kritikovana ministarka Mihajlović bez sumnje zaslužuje deo lovorika jer je pomeranje na listi, između ostalog, rezultat i njenog  zalaganja za uvođenje elektronskih građevinskih dozvola.

Kako je saopštila Svetska banka, pomeranju na listi doprinele su reforme koje je Srbija sprovela u tri oblasti i to započinjanje biznisa, izdavanje građevinskih dozvola i registracija imovine. Postupak za pokretanje biznisa je pojednostavljen, a vreme potrebno za registraciju je znatno skraćeno, sa 12 na 7 dana. Ovo je dobar rezultat u poređenju sa globalnim prosekom, koji iznosi 21 dan, navodi se u saopštenju Svetske banke.
 
U oblasti građevinskih dozvola, Srbija je uspostavila sistem elektronskog izdavanja dozvola zahvaljujući kojem privrednik sada može, na primer, da izgradi skladište u roku od 156 dana, u odnosu na ranijih 327 dana. Takođe, postupak prenosa prava svojine na nepokretnosti je ubrzan uvođenjem efektivnih rokova za izdavanje lista nepokretnosti. Zahvaljujući tome, sada postupak prenosa prava svojine u Beogradu traje 21 dan, što je više nego upola manje u poređenju sa globalnim prosekom od 51 dan, navodi Svetska banka.

Iako je u pogledu regulatornog okruženja postignut napredak, Izveštaj ističe i nekoliko oblasti koje bi Srbija eventualno mogla da unapredi. Na primer, za dobijanje priključka za struju, potrebno je 125 dana, što je više od globalnog proseka koji iznosi 93 dana. Takođe, potrebno je 226 sati za ispunjavanje poreskih obaveza, što je nešto više u odnosu na regionalni prosek od 222 sata.

Od koga bi to Srbija trebalo da potraži savet kad je reč o boljem pozicioniranju? Od zemalja u okruženju ispred Srbije je Makedonija koja je napredovala sa 16. na 10. mesto, dok je Slovenija 30. baš kao i prošle godine. Rumunija je 36. na listi, a Bugarska zauzima 39. mesto dok je prošle godine zauzimala 37. mesto. Hrvatska je na 43. mestu što je blagi pad sa prošlogodišnjeg 39. mesta.

Lošije pozicionirane od Srbije su Crna Gora na 48. poziciji, Albanija na 58. mestu, Kosovo na 60. mestu, Grčka je na 61. a Bosna i Hercegovina na 81. poziciji.

Srbija je u ovo doba prošle godine kada je objavljen izveštaj bila na 59. mestu ali je u međuvremenu došlo do promena u metodologiji i Srbija se pomerila na spomenuto 54. mesto na listi sa kojeg je juče došla na 47. mesto.

I prošle godine je promena u metodologiji podelila javost u Srbiji. Podsećamo, jedan deo medija, uključujući i Istinomer, osporavao je premijerovu ocenu da je Srbija u 2016. napredovala neverovatnih 32 mesta, sa 91. na 59. poziciju. Naime,  premijer je uporno ignorisao činjenicu da se u međuvremenu promenila metodologija koju Svetska banka koristi pa je tako Srbija umesto 32 mesta skočila za 9 mesta – sa 68. na 59. mesto.

Ni ministarka Zorana Mihajlović nije priznavala zvaničan napredak od devet mesta zbog čega je uputila Istinomeru pisanu reakciju.
Najčitanije
Pitajte Istinomer
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo po pitanju blokiranih računa zdravstvenih ustanova?
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova, dok je u septembru 2016. u blokadi bilo njih 19. Sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao je za skoro 540 miliona dinara.