Slušaj me, dripčino jedna, magarče jedan nevaspitani

“Idi pitaj roditelje (dece stradale u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“) gde sam bio. Besramniče jedan! Slušaj me sad ti, besramniče jedan. Ušao sam u svaku kuću ubijenog i ranjenog deteta. Slušaj me, dripčino jedna. Slušaj me sad, dripčino jedna. Slušaj me, dripčino jedna sada. Ušao sam u svaku kuću, samo se nisam slik’o, dripčino jedna. Bio sam i pred školom. To je rečnik… Za tebe je to rečnik. Sad me slušaj, sad da ti kažem i završio sam s tobom. Uš’o sam u svaku kuću, nisam se slikao, bio sam ispred škole jedne, druge. Pa nisam se slik’o, magarče jedan nevaspitani. Nije moja dužnost tebi da se pokazujem. Sedam dana je hrišćansko i pravoslavno pravilo da se ćuti. Da se oda pošta mrtvima. Sram da te bude! E sada mi se skloni da završim ovo što imam, pa nastavi da praviš scenu, a nemoj da stavljaš mrtvu decu iz ‘Ribnikara’ više u usta.”