Za mene je to genocid
Žarko Korać je jedan od malobrojnih političara na srpskoj sceni koji uporno i dosledno opominje javnost i politički establišment da je neophodno da Srbija adekvatno osudi genocid u Srebrenici – deklaracijom koja bi bila usvojena u Skupštini.
„Ja znam šta se događalo u Srebrenici i verovatno bih bio puno srećniji čovek da ne znam, ali ta tema je nešto o čemu se u Srbiji puno ne govori jer je to jedna užasna, strašna tema. Takve teme će se ipak otvarati.“
Slobodna Dalmacija, 27. 05. 2002. godine
Pred obeležavanje decenije od događaja u Srebrenici, 5. juna 2005. godine poslanik Socijaldemokratske unije Žarko Korać, zajedno sa Natašom Mićić, tada poslanicom Građanskog saveza Srbije, predložio je da Skupština Srbije usvoji deklaraciju o genocidu u Srebrenici. Da se to neće desiti bilo je jasno 14. juna: „Na 10. godišnjicu masakra u Srebrenici, Skupština Srbije neće doneti deklaraciju kojom bi osudila taj, kao i sve druge zločine počinjene na tlu bivše SFRJ“ (Glas javnosti 15. juni 2005. godine)
Korać nije odustajao i uporno je pričao o zločinu u Srebrenici, zbog čega mu je iz SAD stiglo i pismo sa pretnjama smrću. (B92, 10. mart 2009. godine)
To ga nije pokolebalo pa je početkom jula 2009. godine ponovo Skupštini podneo predlog Deklaracije o Srebrenici.
Njegova deklaracija opet nije usvojena ali je u oktobru iste godine pokušao da isposluje da se i u Srbiji obeležava Dan sećanja na genocid. I ova inicijativa je prošla bez uspeha.
Da nema kompromisa kada je u pitanju ocena događaja od 11. jula 1995. godine dokazao je i poslednjim zahtevom da u tekstu rezolucije o Srebrenici bude jasno navedeno da je tamo počinjen „genocid“, a ne „zločin“.
Istinomer zato uporna nastojanja Žarka Koraća i njegovu borbu za istinu o Srebrenici ocenjuje kao dosledne.
