Tražite, a mi ne damo

Tačno je da je građanima Srbije Ustavom i zakonom omogućeno da traže informacije, ali da li će ih i dobiti, to već nije izvesno. Zakonom je, naime, predviđeno da ukoliko državni organ ne dostavi tražene informacije, građanin se žali povereniku za informacije od javnog značaja, a ovaj nalaže dostavljanje tražene informacije. Ukoliko ni taj potez ne urodi plodom, poverenik ima ovlašćenje da izriče novčane kazne. Često, međutim, ni to nije dovoljno, pa su neke institucije radije plaćale penale (novcem građana), nego da ispoštuju zakon i nalog poverenika.

Tako je za proteklih godinu dana čak 14 državnih organa i institucija platilo duple kazne od 20 hiljada i 180 hiljada dinara. Na spisku institucija koje ne poštuju zakon su:

Na spisku se, dakle, nalaze dva ministarstva Cvetkovićeve Vlade i nekolicina javnih preduzeća i institucija. Pa, iako Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja predviđa da posle novčanih penala poverenik može da traži od same Vlade prinudno izvršenje, to nijednom nije urodilo plodom.

„Protiv organa koji ni nakon obe kazne nisu postupili po nalogu poverenik je podnosio zahteve Vladi da ona, u skladu sa zakonom, prinudno obezbedi izvršenje rešenja poverenika. Do sada Vlada nije preduzimala nikakve mere.“

Blic, 3. 11. 2011. godine

Ni sama Vlada ne poštuje zahteve drugih državnih institucija. Tako je Savet za borbu protiv korupcije tražio ugovor sa italijanskom fabrikom Fijat. Kao odgovor, od Vlade je dobila knjigu od 100 strana u kojoj je svaka reč cenzurisana.

„Već mesecima istražujemo da li je aranžman povoljan za građane Srbije i svaki ugovor koji smo do sada tražili i dobili imao je zatamnjene delove u kojima se govori o sumama novca. A cenzurisana knjiga je zaista bila šok za mene.“

član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković, Blic, 3. 11. 2011. godine

Budući da Vlada izbegava sprovođenje zakona, Istinomer izjavu premijera Cvetkovića ocenjuje kao nedoslednu.

Naslovna fotografija: FoNet/Vlada Srbije