Transparentnost u Beogradu je sve bolja
Tokom posete Gradskoj upravi 6. septembra, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić rekao je da je u Beogradu transparentnost “sve bolja i bolja” iz godine u godinu i da će se i dalje raditi na poboljšanju u tom segmentu.
Međutim, po rezultatima istraživanja ogranka globalne mreže Transparency International, Beograd je među najnetransparentnijim prestonicama Evrope, od 26 glavnih gradova država i teritorija sa našeg kontinenta.
Glavni grad Srbije je zajedno sa Sarajevom, Atinom, Stokholmom, Kišinjevom i Jerevanom završio u “crvenoj zoni”, sa manje pozitivnih nego negativnih indikatora. Tačnije, od 14 indikatora na osnovu kojih je meren nivo transparentnosti, Beograd je imao samo tri pozitivna.
Na sajtu Grada tokom istraživanja bili su dostupni pozivi za javne nabavke, izveštaji o zaključenim ugovorima za dodelu javnih nabavki i budžet.
Međutim, kako kaže Nemanja Nenadić iz “Transparentnosti Srbija”, potrebno je “debelo predznanje” da se nađu i postojeći podaci, kao što je budžet “zato što nije jasno istaknut tamo gde bi trebalo da bude, na naslovnoj stranici web sajta”.
S druge strane, na sajtu nisu bili dostupni izveštaj o realizaciji budžeta, zapisnici sa sednica Skupštine, kontakti odbornika, etički kodeks za funkcionere, ugovori koje Grad potpisuje, rezultati glasanja na sednicama Skupštine, raspored aktivnosti i sastanaka gradonačelnika, izveštaj o imovini gradonačelnika, kao ni podaci o lobiranju.
Inače, za 12 indikatora podaci su traženi na sajtovima, dok su za dva indikatora od gradova traženi podaci zahtevom za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Međutim, nije bilo odgovora na zahtev da se dostavi informacija o ukupnim primanjima (platama, naknadama i drugim) koje su isplaćene gradonačelniku i odbornicima u 2017. godini, kao i na zahtev da se dostave važeći ugovori koje organi Grada Beograda imaju sa pružaocima usluga mobilne telefonije i pristupa internetu.
Kako se navodi na sajtu „Transparentnost Srbija“, stanje je samo za nijansu bolje kada se uzme u obzir činjenica da su podaci o imovini gradskih čelnika objavljeni na drugom mestu (sajt Agencije za borbu protiv korupcije) i da je primena Zakona o lobiranju tek počela.
Takođe, iako smo gradskoj službi za informisanje uputili mejl sa zahtevom da nam gradonačelnik objasni na osnovu čega tvrdi da je transparentnost u “Beogradu sve bolja”, kao i da je prioritet redovno i blagovremeno informisanje sugrađana, odgovore nismo dobili.
Stoga, uzevši u obzir najnovije rezultate istraživanja “Transparency International” koji kažu da Beograd zaostaje po transparentnosti u odnosu na druge gradove (Kijev, Madrid, Prag, Talin i Viljnus, koji su u “zelenoj zoni”, i na Amsterdam, Berlin, Bern, Bratislavu, Bukurešt, Lisabon, Ljubljanu, London, Moskvu, Oslo, Rigu, Rim i Sofiju, koji su u “žutoj zoni”), izjavu gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića ocenjujemo kao – “neistinu”.
Podsetimo, „Transparentnost Srbija“ je ove godine sprovela i sveobuhvatno istraživanje Indeks transparentnosti lokalne vlasti (LTI) 2019, gde je Beograd od 145 jedinica lokalne samouprave zauzeo 118. mesto sa indeksom 30 (na skali od 0 do 100). To je, kako navode, za četiri poena lošije nego pre dve godine i za šest poena slabije nego 2015. godine.
Naslovna fotografija: FoNet/Beoinfo
