Ipak, Marić je bio uporan: „Na naslovnoj strani je objavio ’Kraj naprednjačke laži’, Srbija je najzaostalija zemlja u regionu, ima najmanji privredni rast, i Rumunija i Bugarska, a ne samo oni…“

 

Sad je tu već potrebna intervencija novinara, jer je tekst u „Vremenu“, koji se bavio rastom BDP-a u Srbiji i okolnim zemljama u poslednje tri godine, bio naslovljen „Kraj naprednjačke bajke“, a ne „laži“. Taj naslov – „Kraj naprednjačke bajke“ – bio je i naslovna strana „Vremena“ poslednjeg dana avgusta. No, uprkos svojoj tvrdnji da odavno ne čita „Vreme“, predsednik države je znao čemu je reč: 

 

„Rumunija svakako je ispred nas i biće nam potrebne godine da pristignemo Rumuniju. Što se tiče zemalja, evo, ja ću vam pročitati jedan detalj, da biste vi razumeli. Dakle, oni govore o šest meseci, ne govore čak o prošloj godini, jer prošle godine smo na Zapadnom Balkanu, samo je jedna zemlja bila ista kao mi, mi smo bili najbolji čak i po tom pokazatelju (privrednom rastu)“, rekao je Vučić.

 

Sad, postoje dve tvrdnje u ovoj Vučićevoj izjavi, koje su u međusobnoj koliziji – prvu, da je Srbija bila najbolja po privrednom rastu u 2016. od zemalja Zapadnog Balkana („pet zemalja i jedna teritorija, koju različito tretiramo mi i Zapad“, kako reče Vučić), i drugu da je to prvo mesto po najvećem rastu BDP-a Srbija delila sa još jednom zemljom.

No, kao što ćemo videti, ni jedna ni druga tvrdnja nisu tačne. Vučić nije eksplicitno rekao da li u tih „pet zemalja i jednu teritoriju“ ulazi i Hrvatska, odnosno, da li je to „pet zemalja i jedna teritorija“ uz Srbiju (Makedonija, Albanija, Kosovo, Crna Gora, BiH i Hrvatska), ili je i Srbija tu pobrojana. Prema podacima MMF-a, odnosno njihove World Economic Outlook baze podataka (WEO), Hrvatska je u 2016. imala privredni rast od 2,93 odsto, što je svakako malčice više od rasta BDP Srbije (2,78 odsto).

Ipak, u daljem dinamičnom razgovoru sa Milomirom Marićem, Vučić se poslužio pripremljenim podacima; kamera je uhvatila kadar na kojoj se može razabrati šta piše u Vučićevim papirima, i odatle postaje jasno da predsednik ne ubraja Hrvatsku u zemlje Zapadnog Balkana – na papiru su se, osim Srbije, nalazili podaci o BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji i Kosovu.

 

Dakle, kako su rasle privrede ove „četiri zemlje i jedne teritorije“ u prošloj godini? Ponovo se okrećemo WEO bazi podataka, koji kažu sledeće: BDP Albanije je u 2016. porastao 3,4 odsto, BiH 2,5, Kosova 3,6, Makedonije 2,41, a Crne Gore 2,36 odsto.

 

Prema tome, Srbija nije bila najbolja po rastu BDP-a na Zapadnom Balkanu 2016. godine, niti je delila prvo mesto „sa još jednom zemljom“ – veći privredni rast od nje imali su Albanija i Kosovo, zbog čega predsednik države za ovu izjavu dobija ocenu „neistina“.