Prosečna plata 2012. bila 329 evra, plate i penzije rastu

Kada je Srpska napredna stranka došla na vlast 2012. država je bila “pred bankrotom”, ali smo zahvaljujući teškim reformama stigli do trenutka da u “najvećoj ekonomskoj krizi Srbija postaje pobednik kada je stopa rasta u pitanju” – tako bi u jednoj rečenici moglo da se sumira ono što je ministar finansija Siniša Mali pre nekoliko dana ispričao u jutarnjem programu televizije Hepi.

“Nikada nam veće plate nisu bile, nikada nam veće penzije nisu bile”, rekao je ministar.

Naveo je da je u decembru prošle godine prosečna plata bila preko 600 evra – “608 ako se ne varam”, i obećao da će u decembru 2025. prosečna plata biti 900 evra.

“Iz godine u godinu povećavamo prosečne plate. Pa, niko nije verovao Vučiću kada je rekao biće do kraja 2019. prosečna plata pet stotina evra. A ono – op! Pa, evo pet stotina evra 2019. godine. (…) Pa, prosečna penzija takođe raste. Dakle, 2012, ako se ne varam, 329 evra je bila prosečna plata u Srbiji”, istakao je Mali.

I dok ćemo tačan iznos decembarske plate saznati za dve sedmice (25. februara), na zaradu od 900 evra moraćemo da čekamo (najmanje) četiri godine, u zavisnosti od toga da li je reč o još jednom praznom, predizbornom obećanju.

Upravo takvo bilo je obećanje o plati od 500 evra, jer je Aleksandar Vučić, podsetimo, taj iznos najavljivao godinama. Prvi put na Božić 2016. rekavši da očekuje da će prosečna plata za dve godine, dakle do kraja 2017, biti 500 evra. Onda je krajem 2017. taj iznos najavio za kraj 2018, a zatim je obećanje ponovio još jednom u julu 2019. kada je izjavio da će do kraja te godine prosečna plata biti 500 ili 510 evra. Tek u decembru 2019. prosečna neto zarada u Srbiji “preskočila” je 500 evra.

Dakle, Vučić nije samo jednom rekao da će do kraja 2019. prosečna plata biti pet stotina evra, niti je bilo “op!”, kao što kaže Mali, već je Vučićevo obećanje ispunjeno tek posle nekoliko probijenih rokova. Što će reći da ministar finansija nije rekao istinu.

Govoreći o platama, Siniša Mali u izjavi koju ocenjujemo iznosi i sledeće tvrdnje – “iz godine u godinu povećavamo prosečne plate” i “2012, ako se ne varam, 329 evra je bila prosečna plata u Srbiji”.

Pogledajmo šta kažu zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za period od 2012. godine, kada je vlast preuzela Srpska napredna stranka.

Prosečna mesečna neto zarada 2012. iznosila je 41.377 dinara. Tadašnji kurs evra bio je nešto veći od 113 dinara, pa dolazimo do toga da je prosečna plata 2012. bila oko 366 evra, a ne 329 evra kao što tvrdi Mali. Dakle, ponovo – netačno.

Naredne, 2013. godine prosečna plata je bila 43.932 dinara (388 evra), 2014. je porasla na 44.530 dinara (379 evra), da bi 2015. prosečna neto zarada dostigla iznos od 44.432 dinara (368 evra). Prosečna plata u 2016. bila je 46.097 dinara (374 evra), naredne 2017. iznosila je 47.893 dinara (395 evra), a u 2018. godini je bila 49.650 dinara ili oko 420 evra. Prosečna neto zarada nastavila je da raste i u 2019. godini – 54.919 dinara (466 evra), kao i u 2020. kada je iznosila 60.073 dinara (511 evra).

Prosečne zarade, dakle, jesu rasle od 2012. Međutim, kao što je Istinomer više puta pisao, ovi podaci ne mogu međusobno da se porede zato što je RZS od 2018. promenio metodologiju i prešao na novi izvor podataka – umesto metode uzorka, prosečna zarada se od tada računa na osnovu podataka iz evidencije Poreske uprave (međusobno se mogu porediti zarade od januara 2017. na ovamo). Znači, ministar finansija poredi neuporedivo.

Dalje, iako političari prosečnu zaradu uporno predstavljaju kao najrelevantniji pokazatelj ekonomskog napretka, ekonomisti upozoravaju da ona ne oslikava pravo stanje budući da veoma visoke zarade nekolicine izvlače prosek. Pošto podaci Eurostata pokazuju da je nejednakost dohotka u Srbiji među najvišim u EU, pouzdaniji pokazatelj je medijalna (srednja) zarada.

Prema poslednjim dostupnim podacima iz novembra prošle godine, medijalna zarada iznosila je 51.782 dinara (440 evra), što znači da je polovina zaposlenih u Srbiji zarađivala manje od tog iznosa. S druge strane, prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila je 69.136 dinara (588 evra).

I dok ministar finansija govori da povećanje zarada u javnom sektoru i minimalne zarade gura naviše i prosečnu platu, jer “privatni sektor hteo nehteo, prati povećanja”, Fiskalni savet u oceni predloga rebalansa budžeta za 2021. upozorava da se plate zaposlenih u javnom sektoru već nekoliko godina povećavaju znatno brže od privrednog rasta, što je “ekonomski loš i dugoročno neodrživ trend”.

Sarita Bradaš, istraživačica i ekspertkinja za radna prava Fondacije Centar za demokratiju, u analizi “Minimalna zarada u Srbiji” piše da “najveći broj zaposlenih, njih oko 670.000, prima zarade do 35.000 dinara, petina zaposlenih prima zarade između 35.000 dinara i medijalne zarade, a zaradu koja je veća od prosečne prima trećina zaposlenih”. Ona navodi i da je “Srbija zemlja sa najraširenijim subjektivnim siromaštvom zaposlenih, budući da osam od deset zaposlenih procenjuje da njihovo domaćinstvo ima teškoće da sastavi kraj sa krajem”. U analizi se tvrdi i da minimalnu zaradu u Srbiji prima nešto više od petine zaposlenih, a da svaki deseti zaposleni prima zaradu ispod minimalne.

Pređimo sada na prosečnu penziju, za koju Siniša Mali kaže da “takođe raste”.

Pošto ministar nije precizirao na koji period misli, pogledaćemo podatke PIO fonda za prosečnu penziju u 2021, prema kojima je najveća penzija bila u maju prošle godine kada je iznosila 29.391 dinar, a najmanja u decembru – 29.365 dinara. Da stvar bude gora, od decembarskog iznosa, iako neznatno, bile su veće i penzije u ostalim mesecima (videti tabelu ispod).

Prema poslednjim javno dostupnim podacima iz Statističkog mesečnog biltena za novembar 2021. Fonda PIO, prosečan iznos penzije u tom mesecu bio je 29.374 dinara ili 250 evra, a čak oko 60 odsto penzionera primilo je iznos manji od prosečne penzije.

Tako je do 10.000 dinara primilo šest odsto ili 99.726 penzionera, između 10 i 15 hiljada dinara 12,1 odsto (201.043), dok je 17,8 odsto (295.773) najstarijih građana dobilo između 15 i 20 hiljada dinara. Ukupno 12,3 odsto njih (203.931) dobilo je penziju u visini od 20 do 25 hiljada dinara, dok je 11,7 odsto penzionera (194.105) primilo između 25.000 i 29.739 dinara.

U Biltenu javnih finansija za novembar 2021. Ministarstva finansija navodi se da je prosečna isplaćena penzija u novembru prošle godine “realno smanjena u odnosu na isti mesec prethodne godine za 1,6 odsto”. Prema istom izvoru, u novembru je rast potrošačkih cena na međugodišnjem nivou iznosio 7,5 odsto, a značajniji uticaj na rast inflacije u tom periodu imalo je povećanje cena naftnih derivata, povrća, mesa, električne energije, voća, duvana, ulja, komunalnih usluga, drva za ogrev, alkoholnih i bezalkoholnih pića i usluga restorana i hotela. Na mesečnom nivou su, kako se dodaje, potrošačke cene bile povećane za 0,9 odsto, pre svega zbog povećanja cena hrane i naftnih derivata.

Kako se iznos prosečne penzije kretao po godinama? Kada pogledamo zvanične podatke od 2012. godine (tada je neto iznos prosečne godišnje penzije iznosio 23.024 dinara ili oko 203 evra) do danas, vidimo takođe da iznos nije rastao iz godine u godinu.

Kao što je Istinomer već pisao, od 2014. godine nominalna penzija iznosila je 24.085 dinara, a “teške reforme” dovele su do toga da je 2015. godine penzija pala na 23.196 dinara, takođe zbog jačanja evra i porasta kursa, u evrima je penzija sa 205 evra, pala na 192 evra. Dakle, Mali je izneo samo informacije o rastu, a ne i o smanjenju penzija od pre nekoliko godina.

Naredne, 2016. godine dinarska vrednost penzije je bila nešto veća 23.488 dinara, međutim, evro je tada sa 120,7 skočio na 123,1, te je u evrima penzija pala sa 192 na 190,8.

Godine posle toga beleže rast i u dinarskoj vrednosti, kao i u evrima, od 2018. godine kurs evra nije mnogo varirao.

Dakle, videli smo smo da je prosečna plata 2012. bila oko 366, a ne 329 evra kao što tvrdi Mali. Dalje, Vučić nije rekao samo da će do kraja 2019. prosečna plata biti pet stotina evra, kao što kaže ministar finansija, već je platu od 500 evra obećavao više puta – najpre za kraj 2017, onda do kraja 2018. i najzad do kraja 2019. Deo izjave u kom ministar kaže – “iz godine u godinu povećavamo prosečne plate” jeste tačan, pošto zarade jesu rasle od 2012. kada je SNS došao na vlast. Problem je, međutim, što se zbog promene metodologije ne mogu porediti podaci počev od januara 2017. na ovamo sa podacima iz ranijih godina. Kada je reč o tvrdnji ministra finansija da “prosečna penzija takođe raste”, zvanični podaci PIO fonda za 2021. pokazuju da je prosečna penzija u decembru, izražena u dinarima, bila najmanja u toj godini. Takođe, iako od dolaska SNS na vlast penzije nisu rasle kontinuirano iz godine u godinu (već su u međuvremenu i smanjivane), videli smo da je prosečna penzija 2012. godine bila nešto veća od 200 evra, a da je na kraju prošle godine iznosila 250 evra. Znači, Siniša Mali je u tvrdnji o platama i penzijama rekao dve potpuno netačne informacije, jednu polutačnu, a takođe je baratao i podacima koji se ne mogu porediti, pa za izjavu koju ocenjujemo, kada sve saberemo,  dobija ocenu “skoro neistina”.

Naslovna fotografija: FoNet/Zoran Mrđa