Predsednik Srbije ima pravo sam da donese odluku ko će biti premijer

„Mislim da nikakve specijalne konsultacije ne moraju i ne trebaju da budu unutar Srpske napredne stranke. Ja mislim da je izbore pre svega dobio, naravno, SNS, ali je izbore dobio Aleksandar Vučić i postao predsednik Vlade, pričam sad o Vladi Srbije. I nekako je potpuno normalno da donese odluku ko će biti predsednik Vlade, sada kada je on predsednik države, i da nikakvi posebni razgovori unutar naše stranke ne moraju da budu, ja sam sigurna da će se sa njegovim predlogom svi složiti.“

Ministarka Zorana Mihajlović o izboru novog predsednika Vlade. (Tanjug, 6. 6. 2017. godine)

Možda će vam se činiti kao da ste ovakav ili sličan tekst već čitali ovde na Istinomeru, a možda ćete – s pravom – pomisliti da ste ga čitali i više nego jedanput. I zbilja, Istinomer je već više puta pisao o tome kako razni funkcioneri SNS-a, uključujući predsednika lično, uporno tvrde da predsednik države ima znatno veća ovlašćenja, no što mu ih Ustav daje.
Tako je, još pre izbora, u martu, Vučić ustvrdio da će kao predsednik da kontroliše Vladu, jer je to „ustavni posao predsednika“. Kao eho, javio se doktor Nebojša Stefanović krajem maja, rekavši da „predsednik ima obavezu i dužnost da prati i kontroliše rad Vlade“. I oba puta je Istinomer jasno pokazao – kao da tu ima šta nejasno i bog zna šta da se pokazuje – da to naprosto nije istina i da se priprema teren da Vučić de facto objedini funkcije premijera i predsednika države, nastavljajući da vodi Vladu i kao predsednik.
No, stranačko-medijska mašinerija je upregnuta početnom Vučićevom lažnom tvrdnjom, i sada treba održavati stvorenu sliku, stalno dodajući još poneki detalj. Pa se sada mantra račva na nekoliko pravaca – od nastavka priče o potrebnoj kontroli predsednika nad budućim premijerom (Ana Brnabić za RTV, 6. juna: „Vučić treba da ima ulogu mentora nad premijerom u prvih nekoliko meseci“), do nove teze da predsednik republike treba da odluči ko će biti novi predsednik Vlade.
*

Pa je tako Zorana Mihajlović 6. juna izjavila da, pošto je Vučić dobio izbore 2016, sad Vučić treba da odluči ko će biti predsednik vlade. Nadovezala se poslanica SNS-a Marija Obradović 8. juna, u intervjuu za portal Telegraf: „Mislim da je Aleksandar Vučić u ovom trenutku jedini koji može da donese – i treba da bude jedini koji će doneti tu odluku (ko će biti novi premijer)“. Ranije, 28. maja, doktor Stefanović je celu stvar doveo na verski nivo: „Ako mu verujemo da donosi dobre odluke, onda verujem da će i ova odluka biti doneta na bazi toga što će dobro promisliti o svim aspektima“.
E sad, možda će ovo biti naivno sa naše strane, kada svoj argument o neistinosti ovih i svih sličnih tvrdnji zasnujemo na Ustavu i Zakonu o Vladi. Ustav kaže (član 127) da kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike, a „Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika“. Sa druge strane, i Zakon o Vladi (član 15) kaže da Skupština bira predsednika Vlade: „Vladu bira Narodna skupština posle svakog konstituisanja, na predlog kandidata za predsednika Vlade.“
Zašto pominjemo naivnost – neki bi rekli i da cepidlačimo? Od 2000, a svakako i od 1990. godine i nastanka (obnove) višestranačja u Srbiji, skupština je bila sluškinja Vladi Srbije. Da li je ikada bila ovoliko revnosna i podatna sluškinja, da zakone donosi isključivo na zvonce, ostaje za neku drugu priču. Ali, fakat je da su poslanici raznih saziva zanemarivali kontrolnu funkciju parlamenta i radili po diktatu Vlade.  
*
Čak ni ova situacija koja neminovno sledi, da predsednik države kontroliše rad Vlade, nije novost za Srbiju. Boris Tadić je za vreme svog drugog mandata (2008-2012) bio de facto i predsednik Vlade, što je jednom (2009) i sam objasnio, rekavši da ministri Vlade Srbije ne rade dobro, i da im on „daje šansu da se poprave“. Šta on ima da im daje bilo kakve šanse, i na osnovu kojih to prerogativa – nije objasnio, ali, sve je bilo jasno. Kao i sada.
Jer, još je doktor Stefanović, već davne 2014. godine, pred tadašnje parlamentarne izbore, savršeno opisao situaciju u kojoj je SNS hteo da se nađe, i u kojoj se nakon tih izbora i našao, kao i cela Srbija sa njima: „Voleo bih da građani svojim izlaskom na birališta omoguće lideru Srpske napredne stranke Aleksandru Vučiću da ima neometanu mogućnost da sam odlučuje o tome kako želi da Srbija izgleda“, rekao je 11. marta 2014. doktor Stefanović za „Kurir“.
No, dok se ne promeni, Ustav i zakon izričito kažu da Narodna skupština većinom bira predsednika vlade i članove Vlade, a ujedno usvaja i Vladin program. I do tada, neće biti tačno da predsednik države, zvao se on Vučić ili bilo kako drugačije, bira predsednika Vlade. O tome odlučuje i predsednika Vlade bira Narodna skupština, pa makar i ovakva na šta su je naprednjaci napravili u prethodnih pet godina, bez obzira na to koliko puta naprednjaci budu ponovili da premijera bira Vučić i niko osim Vučića. Stoga Zorani Mihajlović, Ani Brnabić, Mariji Obradović, doktoru Stefanoviću i ostalima dajemo ocenu „neistina“.
(Naslovna fotografija: FoNet/Vlada Srbije)