Pola okruženja – Nemci i ostali su legalizovali marihuanu

Ni tri meseca nije prošlo od poruke Aleksandra Vulina da će se hapsiti za jedan džoint i da marihuana neće biti legalizovana dok je on ministar policije i Aleksandar Vučić predsednik države, a dogodilo se upravo to. Mimo zakona, doduše.

Marihuana je legalizovana u medijima bliskim vlasti, ali i u porukama njenih predstavnika, nakon što je iz kućnog pritvora, sa nanogicom, svoju verziju o pozadini hapšenja ispričao Predrag Koluvija, prvoptuženi za proizvodnju 1,6 tona droge na poljoprivrednom dobru “Jovanjica”.

Za Koluvijinu medijsku odbranu bio je zadužen njegov branilac pred sudom, Vladimir Đukanović, koji je u ulozi novinara intervuisao svog klijenta. Još skandaloznije je što je Đukanović istovremeno nosilac još nekoliko važnih funkcija: poslanik Srpske napredne stranke, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, član Državnog veća tužilaca i član Vrhovnog saveta sudstva.

Elem, u intervjuu u kom je predstavljen kao verujući čovek koji je pomagao manastir Hilandar i iza koga stoje mnogi sveštenici, Koluvija je optužio pripadnike MUP-a za zaveru protiv državnog vrha, jer su mu navodno nudili slobodu ako za “Jovanjicu” optuži Andreja Vučića, brata predsednika države.

Nakon Koluvijnog intervjua usledio je intervju Aleksandra Vučića za televiziju Pink, u kom je skoro 17 minuta posvetio tvrdnjama optuženog narko-bosa, nalazeći da su indikativne i ne bez osnova. Kršeći načelo nezavisnosti sudske vlasti predsednik države je, između ostalog, “presudio” i da su dve godine koje je Koluvija proveo u pritvoru previše za delo za koje se tereti, “jer on nije ubio nikoga”.

“Nije imao 10 tona kokaina ili nešto slično, već koliko sam razumeo, tonu marihuane koju pola okruženja – Nemci i ostali su legalizovali, što on takođe negira da je imao uopšte, ali nije ni važno čak i da je imao”, rekao je Vučić.

Kako je 1,6 tona droge postalo maltene ništa i na koje je zemlje predsednik mislio kada je ustvrdio da su Nemačka i “pola okruženja” legalizovali marihuanu, iz Predsedništva Srbije nam nisu odgovorili. Pretpostavili smo da je predsednik mislio na na Evropsku uniju i zemlje Zapadnog Balkana, pa smo proverili kako stoje stvari sa legalizacijom te droge.

Ovogodišnji izveštaj o drogama Evropskog centra za praćenje droga i zavisnost od droga (EMCDDA) kaže da je kanabis najrasprostranjenija i najčešće konzumirana droga u EU. U istom dokumentu se navodi da su članice EU u 2019. godini prijavile 326.000 zaplena smole kanabisa, čija je količina iznosila 465 tona, i 313.000 zaplena biljnog kanabisa, čija je ukupna količina bila 148 tona. Ipak, na nivou EU ne postoji usklađeni zakon o njegovoj upotrebi, već je to pitanje regulisano posebno unutar svake države članice.

Najmanje 23 evropske zemlje dozvoljavaju neki oblik upotrebe kanabisa u medicinske svrhe, iako se regulatorni okviri razlikuju. Budući da je sve više dokaza u korist njegovog terapeutskog potencijala, može se očekivati da će sve više zemalja u Evropi legalizovati neprerađeni biljni kanabis u medicinske svrhe.

Međutim, kada je reč o upotrebi kanabisa u rekreativne svrhe, stvari stoje drugačije. Iako su neke evropske države tolerantne prema upotrebi manje količine marihuane, niti jedna zemlja EU do sada nije legalizovala kanabis, kaže Evropski centar za praćenje droga i zavisnosti od droga. EMCDDA navodi da sve države članice držanje kanabisa za ličnu upotrebu tretiraju kao prekršaj, ali više od jedne trećine ne predviđa zatvor kao kaznu za lakše prekršaje (Bugarska, Hrvatska, Češka, Italija, Malta, Portugal, Slovenija, Španija, Luksemburg, Belgija).

Dakle, marihuana je dekriminalizovana u nekoliko evropskih zemalja, što znači da je i dalje nezakonita, ali se pojedinci koji poseduju manju, dozvoljenu količinu za ličnu upotrebu, ne gone krivično. U Holandiji, na primer, marihuanu mogu da prodaju samo specijalizovani kofi-šopovi i to najviše pet grama po osobi, dok je u Češkoj dozvoljeno posedovanje manje od 10 grama marihuane za ličnu upotrebu i uzgoj pet biljaka kod kuće.

Ipak, poslednjih godina se u nekoliko zemalja raspravlja o potpunoj legalizaciji ove droge. Tako je Luksemburg pre dve godine potvrdio da planira da postane prva evropska država koja će legalizovati proizvodnju i potrošnju kanabisa, a u međuvremenu su Švajcarska i Holandija donele propise koji dopuštaju pokretanje pilot programa u kojima se kanabis može legalno proizvoditi, uvoziti i distribuirati registrovanim korisnicima.

U Portugalu su letos dve političke stranke, Levi blok i Liberalna inicijativa, predstavile svoje predloge za legalizaciju kanabisa za odrasle, dok će u Italiji verovatno iduće godine biti održan referendum o legalizaciji marihuane.

Legalizacija rekreativne upotrebe marihuane bila je tema predizborne kampanje za nedavne parlamentarne izbore u Nemačkoj, a za ukidanje zabrane zalažu se četri političke stranke – FDP, Levica, Zeleni i SPD. Za sada je Nemačka legalizovala samo kanabis u medicinske svrhe i to za pacijente koji boluju od raka, ili u slučajevima kada nema efikasne alternativne terapije.

Kada je reč o zemljama u našem neposrednom okruženju, ili zemljama Zapadnog Balkana, jedino je Severna Makedonija legalizovala marihuanu u medicinske svrhe. U međuvremenu je premijer te zemlje Zoran Zaev najavio da vlast planira da dekriminalizuje i legalizuje marihuanu u turističkim mestima, kao podsticaj turizmu i privredi.

Dakle, kao što smo videli, većina evropskih zemalja dozvolila je upotrebu kanabisa u medicinske svrhe. U nekoliko država toleriše se manja količina marihuane za ličnu upotrebu, koja se meri gramima, a ne tonama. Takođe, iako se o legalizaciji poslednjih godina raspravlja u nekoliko evropskih zemalja, za sada ne postoji država u Evropskoj uniji ili u našem neposrednom okruženju u kojoj je potpuno legalna proizvodnja, prodaja i konzumacija kanabisa. To važi i za Nemačku, koja je legalizovala samo medicinsku marihuanu, pa Aleksandar Vučić za izjavu da je “pola okruženja – Nemci i ostali” legalizovalo marihuanu, dobija ocenu “neistina”.

Naslovna fotografija: FoNet/Aleksandar Levajković