Po rastu smo među top deset ekonomija Evrope

“Mi smo došli do toga da 2018. godine naša ekonomija raste i rasla je po stopi od 4,3 odsto, među top deset ekonomija Evrope”. Po stopi rasta više se ne poredimo i ne takmičimo sa zemljama u regionu, već sa zemljama u Evropi“.

Ministar finansija o ekonomskom rastu Srbije. (N1, 6. 5. 2019.)

Ministar finansija Siniša Mali nedavno je pred omladinom Srpske napredne stranke održao predavanje o ekonomskom razvoju Srbije. Omladincima SNS-a Mali je izneo i podatke o privrednom rastu, te se, tako pohvalio kako smo “došli do toga da 2018. godine naša ekonomija raste i rasla je po stopi od 4,3 odsto, među top deset ekonomija Evrope”. Dodao je i da se “po stopi rasta više ne poredimo i ne takmičimo sa zemljama u regionu, već sa zemljama u Evropi“
Ministar finansija je ovaj zaključak izveo na osnovu podataka Eurostata, (zvanične statistike Evropske unije), koji se odnose na rast bruto domaćeg proizvoda tokom 2018. godine. 
Prema tom izvoru, prva na listi je Irska, čija je privreda prošle godine rasla po stopi od 6,7 odsto. Slede Malta (6,6), Poljska (5,1), Mađarska (4,9), Letonija (4,8), Island (4,6) i Slovenija (4,5). Srbija se sa rastom od 4,3 odsto u 2018. godini, po tom pokazatelju, plasirala na osmo mesto. 
Ako bismo gledali “suve” brojke, mogli bismo da kažemo da je Mali u pravu, jer se naša zemlja u 2018. godini svrstala među deset evropskih zemalja sa najvećom stopom privrednog rasta. 
Međutim, pobrojane brojke, ipak, imaju neko šire značenje. Naime, stopa rasta na kratak rok ne meri realnu snagu jedne ekonomije. 
*Članak je nastao na osnovu prijave čitalaca kroz dodatak za internet pretraživače „Proveri me!“
[proverime]
Tako posmatrano, srpska ekonomija bila bi jača čak i od najjače evropske privrede, a to je Nemačka, čiji je rast prošle godine iznosio 1,4 odsto.  
No, prema analogiji ministra finansija Siniše Malog, Srbija je jača i od švajcarske privrede čiji je rast 2018. godine iznosio 2,5 odsto, Švedske (2,3), pa čak i Velike Britanije (1,4 odsto) i Italije (0,9 odsto).
A potpuno je prirodno da ekonomije u razvoju, kao što je Srbija, rastu dvostruko brže od razvijenih privreda, kako bi ih po standardu dostigle.  
I stopa privrednog rasta, zapravo, predstavlja trend, odnosno brzinu kojom će se nerazvijene privrede približiti razvijenim ekonomijama. 
Međutim, na duži rok posmatrano, naša privreda raste i to stopama znatno nižim od regiona. Podaci pokazuju da je tokom protekle decenije srpska privreda rasla po prosečnoj stopi od tek 1,2 odsto. Naravno, prosek je pokvarila 2009. godina, kada je zbog svetske ekonomske krize naša zemlja bila u recesiji. Privredna aktivnost te godine pala je za 2,7 odsto.
Ipak, tokom proteklih deset godina, u recesiju smo skliznuli još dva puta. Drugi put je to bilo 2012. godine (-0,7 odsto), a treći 2014. kada je, zbog popolava pad naše privredne aktivnosti iznosio 1,6 odsto. Ipak, i neke zemlje regiona tada su bile pogođenje poplavama, pa je njivova privredna aktivnost bila u plusu. Iste godine susedna Bosna i Hercegovina ostvarila je rast od 1,1 odsto. Narednih godina stopa privrednog rasta u Srbiji bila je očekivano niska, jer je 2015. godine naša zemlja počela primenu mera fiskalne konsolidacije, koje po definiciji iz ekonomskih udžbenikaa, prati usporavanje privredne aktivnosti, pa čak i recesija. 
Na kraju 2016. godina naša zemlja je ostvarila prvi ozbiljan rezultat posle primene teških mera štednje – rast od 3,3 odsto. Međutim, već sledeće godine smo podbacili i rast je iznosio svega dva odsto. Tom usporavanju kumovao je pad u proizvodnji električne energije i loša poljoprivredna sezona. Nadležni su loš rezultat pravdali lošim vremenskim uslovima. No, iste klimatske okolnosti zadesile su i region, ali je rast susednih zemalja te godine, ipak bio veći. 
Prošle godine, jednim delom i zbog niske baze u 2017. naša stopa rasta bila je, kao što smo videli, među top deset u Evropi. I to je rezultat kojim se ministar finansija pohvalio. Ipak, već u prvom kvartalu ove godine, privreda je ponovo podbacila. Prema podacima zvanične statistike, rast u prvom tromesečju iznosio je 2,3 odsto. Time je ostvareni rezultat bio daleko ispod plana (3,5 odsto), na kome je ministar finansija Siniša Mali i skrojio budžet za ovu godinu. Reč je o “fleš” proceni koja je još podložna promenama, ali je jasno da je privreda u prvom tomesečju oslabila ito, pre svega zbog pada u industrijskoj proizvodnji. 
Naime, podaci zvanične statistke pokazuju da je u odnosu na mart prošle godine industrijska proizvodnja manja za 2,8 odsto. Najveći pad od čak 5,9 odsto ostvaren je u sektoru prerađivačke industrije.
Zanimljivo je da u eksploataciji rude i metala pad iznosi 14,8 odsto. U prerađivačkoj industriji, pad su zabeležili proizvođači duvana (9,3). Oslabila je i proizvodnja odevnih predmeta, čiji je učinak u odnosu na mart prošle godine bio za desetinu manji. U industriji prerarde drveta pad iznosi skoro 25 odsto. U proizvodnji koksa i derivata nafte pali smo za skoro 20 odsto. Slična situacija je u proizvodnji hemikalija i hemijskih proizvoda, gde je pad veći od 17 odsto. 
Da se vratimo na tvrdnju ministra finansija. Dakle, jeste da je stopa ekonomskog rasta naše zemlje u 2018. godini bila među deset najviših u Evropi, međutim, stopa rasta na kraći rok ne oslikava realnu snagu jedne ekomonije. Osim toga, logično je da zemlje u razvoju, kao što je Srbija imaju veći stopu rasta od razvijenih zemalja, kao što su, recimo, Nemačka ili Švajcarska. Takođe, na duži rok, naša privreda raste po stopama znatno nižim od regiona. Kada tome dodamo i činjenicu da je naša zemlja već u prvom kvartalu 2019. godine podbacila po gotovo svim ekonomskim pokazateljima, Siniša Mali za izjavu “da je naša ekonomija po stopi rasta od 4, 3 odsto među deset ekonomija Evrope, da se više ne takmičimo sa regionom, već sa zemljama u Evropi” dobija ocenu “zloupotreba činjenica”
Naslovna fotografija: Foto: Istinomer/Zoran Drekalović