Planiramo uvođenje elektronskog glasanja na izborima
Govoreći o uvođenju sistema elektronskog glasanja na izborima u Srbiji, Ana Brnabić je u martu 2017, u vreme dok je obavljala funkciju ministarke državne uprave i lokalne samouprave, istakla kako je primena tog rešenja u planu zajedno sa prenošenjem matičnih knjiga u elektronski oblik, napominjući da je “nekih 96 odsto tog posla završeno”.
Krajem naredne 2018. saopšteno je da su “matičari u opštinama i gradovima skoro u potpunosti izvršili prepis podataka iz matičnih knjiga građana za poslednjih 100 godina u elektronski oblik”, a usluga izdavanja izvoda iz matičnih knjiga u elektronskom obliku postala je dostupna 2022. godine. Međutim, iako državljani Srbije koji žive u inostranstvu godinama traže od Vlade Srbije da im se omogući elektronsko glasanje, to do danas nije učinjeno.
Zato izjavu Ane Brnabić, aktuelne predsednice Skupštine Srbije i v. d. predsednice Srbije, da se zajedno sa poslom prenošenja matičnih knjiga u elektronski oblik “planira i uvođenje elektronskog glasanja”, s obzirom na to da ni skoro punu deceniju kasnije takav način glasanja na izborima nije omogućen, ocenjujemo kao neispunjeno obećanje.
Inače, pojam elektronskog glasanja označava upotrebu tehnološko-informacionih uređaja u izbornom postupku. Savet Evrope e-glasanje definiše kao elektronska sredstva za glasanje i prebrojavanje, uključujući DRE mašine, skenere i internet glasanje.
Jedan od načina elektronskog glasanja jeste glasanje na biračkom mestu, kada birač i dalje dolazi na biračko mesto, ali umesto klasičnog papirnog listića koristi elektronsku tehnologiju.
To mogu biti elektronske glasačke mašine, poput DRE sistema, na kojima birač direktno bira kandidata, ali i uređaji koji skeniraju papirni glasački listić i automatski očitavaju rezultate.
Prema bazi International IDEA, među državama koje koriste neki od ovih sistema nalaze se Brazil, Indija, SAD, Belgija, Argentina, Bugarska, Francuska i Filipini. U pojedinim državama elektronski sistem potpuno beleži glas, dok se u drugima papirni listić i dalje koristi kao trag za proveru rezultata. Važno je i da se elektronsko glasanje ne uvodi svuda na isti način niti nužno na svim izborima.
Drugi model je glasanje putem interneta, odnosno mogućnost da birač svoj glas pošalje elektronskim putem bez dolaska na biračko mesto.
International IDEA trenutno beleži 12 država koje koriste internet glasanje: među njima su Estonija, Armenija, Australija, Južna Koreja, Novi Zeland, Oman, Švajcarska i Ujedinjeni Arapski Emirati, dok ga neke države, poput Francuske, Meksika, Paname i Rusije, kombinuju sa drugim oblicima elektronskog glasanja.
Estonija je najpoznatiji primer, jer je prva uvela internet glasanje 2005. godine i koristi ga u redovnom izbornom procesu. Za razliku od elektronskih glasačkih mašina, kod ovog modela birač može glasati sa udaljene lokacije. Digitalne ID kartice omogućavaju sigurnu autentifikaciju vlasnika na mreži i povezivanje digitalnog potpisa s računom.
Zanimljivo je da je susedna Bosna i Hercegovina dugo bila izvan ovog trenda, ali je 2026. počela da uvodi nove izborne tehnologije. Centralna izborna komisija nabavila je skenere glasačkih listića i uređaje za biometrijsku identifikaciju birača, a za Opšte izbore 2026. utvrđeni su tehnički uslovi za njihovu primenu. To, međutim, nije isto što i glasanje putem interneta – birači u BiH i dalje glasaju na biračkim mestima papirnim listićima.
Elektronski model svoju efikasnost možda najbolje pokazuje prilikom glasanja iz inostranstva, čime se izbegavaju mnogi od problema sa kojima se suočavaju državljani Srbije koji su se širom sveta prijavili za glasanje na izborima zakazanim za 25. oktobar.
Foto:Fonet
