NIS privatizovan 2008, neki ljudi su odlučili da je državi potreban keš u tom trenutku

Govoreći o američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS), koje su uvedene početkom ove godine zbog ruskog udela u vlasništvu, a stupile na snagu u ranim jutarnjim satima 9. oktobra, građanima se iz zgrade Predsedništva obratio predsednik Aleksandar Vučić.

Rekao je da je to ta vest „višestruko loša za Srbiju“, da one nisu uperene protiv pojedinca, odnosno nekoga u državnom aparatu, i da će one pogoditi svakog građanina naše zemlje.

Onda se osvrnuo na vreme kada je NIS privatizovan.

„I da vas podsetim, Naftna industrija Srbije je konačno privatizovana 2008. godine. Neki ljudi su doneli odluku da je potreban keš državi u tom trenutku i odrekli se nečega što je jedan od najznačajnijih resursa u tom trenutku bio kojim je država raspolagala, a to je Naftna industrija Srbije“, rekao je predsednik.

I dok predsednik pominje „neke ljude“ koji su se odrekli jednog od najznačajnih resursa, vratimo se u septembar 2008. kada je Narodna skupština usvojila Zakon o potvrđivanju Sporazuma između vlada Srbije i Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede.

Ovaj zakon predviđao je izgradnju gasovoda kroz Srbiju i prodaju Naftne industrije Srbije ruskom Gaspromu. Preciznije, energetski sporazum sa Rusijom predviđao je da Gasprom izgradi deonicu gasovoda Južni tok kroz Srbiju i kupi 51 odsto NIS-a za 400 miliona evra.

Za potvrđivanje energetskog sporazuma sa Rusijom tada je glasalo 214 poslanika poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju, osim četiri poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine, zatim G17 plus, Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije, PUPS-a, kao i opozicionih Demokratske stranke Srbije, Nove Srbije i Srpske radikalne stranke (SRS).

Protiv ratifikacije glasala su 22 poslanika Liberalno-demokratske partije, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Saveza vojvođanskih Mađara.

Aleksandar Vučić je 9. septembra 2008. godine, kada je usvojen zakon, bio generalni sekretar Srpske radikalne stranke, nije bio poslanik u Narodnoj skupštini, ali je bio odbornik SRS-a u Skupštini grada Beograda. Početkom oktobra te godine saopštio je da prelazi u Srpsku naprednu stranku.

Dakle, iako lično nije glasao za usvajanje Zakona koji je predviđao prodaju NIS-a Rusima, za njega je glasala njegova tadašnja Srpska radikalna stranka. Stoga za izjavu da su „neki ljudi“ doneli odluku „da je potreban keš državi u tom trenutku i odrekli se nečega što je jedan od najznačajnijih resursa u tom trenutku bio kojim je država raspolagala“, dobija ocenu „zloupotreba činjenica“.

Protokol o uslovima prodaje NIS-a, predviđao je da Gaspromova firma-kćerka Gaspromnjeft u NIS investira najmanje 500 miliona evra do 2012. godine, kao i da ima pravo na operativno upravljanje NIS-om, dok je Vlada garantovala zaštitu tržišta plasmana naftnih derivata koje proizvodi NIS najmanje dve godine.

Naslovna fotografija: FoNet/Milica Vučković