Nema više na desetine hiljada predmeta koji traju duže od deset godina

“Nemate više na desetine hiljada predmeta koji traju duže od deset godina. Danas je to retkost. Nemate desetine predmeta i stotine predmeta koji zastarevaju u krivici. To je svega otprilike sto predmeta na godišnjem nivou. A treba imati u vidu da ima preko dva miliona predmeta svake godine u radu.”

Ministarka pravde Nela Kuburović o radu sudova u Srbiji. (Tanjug, 29. 5. 2019.)

Ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je da “više ne postoji na desetine hiljada predmeta koji traju duže od deset godina” kao i da “ne postoji desetine predmeta i stotine predmeta koji zastarevaju u krivici”, prilikom posete skupu privrednika i predstavnika pravosuđa, koji je organizovala Američka privredna komora u beogradskom hotelu “Kraun plaza”, 29. maja 2019. godine.
 
Kuburović je tom prilikom istakla da je “to otprilike svega sto predmeta na godišnjem nivou”.
 
“Kada govorimo kakvo je stanje sada mislim da uvek treba da uporedimo sa onim što je bilo pre nekoliko godina pa da kažemo – da, napretka ima, statistički podaci to pokazuju”, zaključila je Kuburović.
 
Međutim, kada je Ministarka pravde upoređivala brojke, ona je uporedila ukupan broj predmeta u radu svih sudova – uključujući sudove opšte nadležnosti kao i sudove posebne nadležnosti – i na taj način napravila poređenje ukupnog broja predmeta u radu za sve sudove, koji iznosi preko dva miliona, sa brojem predmeta koji zastarevaju isključivo u krivici, a za čije rešavanje su zaduženi isključivo sudovi opšte nadležnosti.
 
Kada je reč o celokupnoj strukturi nerešenih starih predmeta za 2018. godinu “struktura nerešenih starih predmeta (na nacionalnom nivou), posmatrana po vrstama sudova, ukazuje da je najveći broj starih predmeta u osnovnim sudovima, u kojima se nalazi i najveći broj predmeta starijih od 10 godina”, navodi se u godišnjem izveštaju o radu sudova u Republici Srbiji za 2018 godinu.
 
Nerešenih starih predmeta, dužine trajanja preko 10 godina, u Vrhovnom kasacionom sudu ima ukupno 580, apelacionim, višim i osnovnim 194.864, zatim u Upravnom, Privrednom apelacionom, privrednim, Prekršajnom apelacionom i prekršajnim ukupno 256
*
Foto: Printscreen Izveštaj o radu sudova u Repubici Srbiji za 2018. godinu

*
Foto: Printscreen Izveštaj o radu sudova u Repubici Srbiji za 2018. godinu

 
U izveštaju o radu sudova Republike Srbije u kategoriji osnovnih sudova navodi se da “struktura nerešenih starih predmeta u svim osnovnim sudovima u Republici pokazuje da je na kraju 2018. godine najveći broj starih predmeta ostao nerešen u materiji izvršenja, kao i da u sudećim materijama (P,P1,P2,K) ima 43.768 nerešenih starih predmeta, od čega postupak traje duže od 10 godina, računajući od dana podnošenja inicijalnog akta u 1.624 predmeta.” 
*
Foto: Printscreen Izveštaj o radu sudova u Repubici Srbiji za 2018. godinu

 
Kada je reč o Privrednim sudovima, u 2018. je zabeleženo 216 predmeta u kojima postupak traje duže od 10 godina. 
*
Foto: Printscreen Izveštaj o radu sudova u Repubici Srbiji za 2018. godinu

“Zbog značaja predmeta u ovoj posebnoj vrsti sporova, neophodno je preispitati organizaciju ovih sudova, broj sudija u njima, nadležnost za odlučivanje pred ovom posebnom vrstom sudova, kao i pojedinačne mere koje predsednici sudova preduzimaju zbog povećanja priliva novih predmeta, da se ne bi produžilo trajanje postupka u najstarijim predmetima”, ističe se u izveštaju o radu sudova Republike Srbije.
 
Kada je o zastarelim predmetima u krivici reč, Ministarstvo pravde odgovorilo je redakciji Istinomera da je “Ministarka pravde, u izjavi koja je navedena, a tiče se broja zastarelih predmeta, koristila podatke iz Godišnjeg izveštaja o radu sudova koji objavljuje Vrhovni kasacioni sud.”
 
Uprava Vrhovnog kasacionog suda dopremila je svoj odgovor redakciji Istinomera u kojem se navodi da je 2018. godine u krivici zastarelo ukupno 123 predmeta.
 
No, kada govorimo o Zakoniku o krivičnom postupku moramo da se osvrnemo na njegovu ključnu izmenu koja je posledica usvajanja novog Zakonika o krivičnom postupku (usvojen 2011, većina odredaba na snazi od 2013.), a to je uvođenje principa tužilačke istrage u naš pravni sistem (za razliku od prethodnog rešenje gde je istragu u krivičnom postupku sprovodio istražni sudija).
 
Naime, “uvođenjem ovakvih izmena zakonika, sud praktično više nije dužan da utvrđuje materijalnu istinu, bilo da ona šteti ili koristi okrivljenom (da utvrdi šta se zapravo i stvarno dogodilo), već formalnu (da u zavisnosti od kvaliteta dokaza koje mu ponude tužilac i odbrana, donese odgovarajuću odluku o krivici okrivljenog)”, navodi se iz advokatske kancelarije Siniša Momčilović.
 
Dalje se iz kancelarije Momčilović objašnjava da je ovakvo rešenje “dovelo do sve češće primene tzv. načela oportuniteta u punoj meri kojim se podrazumeva da tužilac, za “blaža” dela, za koja je propisana kazna zatvora do pet godina – a to su krivična dela koja se svakodnevno i najčešće vrše, poput krađa, nanošenja telesnih povreda, prevara – odbaci krivičnu prijavu iako raspolaže dokazima koji potvrđuju krivicu okrivljenog, ukoliko okrivljeni prihvati da ispuni neku od obaveza koje mu tužilac naloži – najčešće, uplata odgovarajućeg iznosa u korist humanitarne organizacije”
 
Takođe, “izmena zakonika dovela je i do znatno većeg broja sporazuma o priznanju krivičnog dela, gde se tužilac i okrivljeni sporazumevaju po pitanju izvršenja krivičnog dela i vrste i mere krivične sankcije, nakon čega o sporazumu obaveštavaju sud, koji na osnovu takvog sporazuma donosi odluku, u sadržini kako je ugovoreno predmetnim sporazumom”, ističe se iz advokatske kancelarije Siniša Momčilović.
 
U “Analizi potrebnog broja zamenika javnih tužilaca u javnim tužilaštvima u Republici Srbiji“ iz 2016. godine navodi se da “poseban problem predstavlja veliki broj nezavršenih istraga koje su iz sudova vraćene u tužilaštva, čime je i broj predmeta u većini tužilaštava skoro dva puta uvećan.“
 
Na taj način je “samo u osnovna tužilaštva iz sudova preneto preko 38.000 predmeta, dok povećan obim posla i povećanje broja predmeta nije bilo praćeno izmenom sistematizacije broja tužilaca“, istaknuto je u analizi.
[proverime]
 
Advokat Jugoslav Tintor izjavio je da je ZKP pisan sa jasnom namerom da se sudski postupci ubrzaju, dok je pravičnost istog stavljena u drugi plan.
 
“Uvođenje tužilačke istrage je značajno opteretilo tužioce. Primera radi, jedan zamenik tužioca u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu u ovom trenutku ima pred sobom 1.300 predmeta. Koliko on može da se posveti tim predmetima“zapitao se Tintor, i dodao da se “često u praksi dešava da sudije automatski preuzimaju dokaze tužilaštva, iako su po adverzijalnom sistemu tužioci samo jedna strana u postupku“.
 
Naime, učešće lica koje je krivičnim delom direktno ošćtećeno (pokradeno, prevareno, pretučeno), u potpunosti je isključeno prilikom primene načela oportuniteta i instituta sporazuma. U takvoj situaciji i bez obzira na visinu štete koju je pretrpeo izvršenjem krivičnog dela, kao i bez obzira da li je lice koje je krivično delo izvršilo u mogućnosti da ovu štetu nadoknadi, za oštećenog pravda ne stiže sa okončanjem krivičnog postupka, jer niti je počinilac adekvatno kažnjen, niti je šteta sanirana”, navodi se iz advokatske kancelarije Siniša Momčilović.
 
Kada je o zastarelim predmetima u prekršajnim sudovima u Republici Srbiji reč, u godišnjem izveštaju o radu sudova iz 2018. godine navodi se da je “u prekršajnim sudovima u 2017. rešeno obustavom zbog zastarelosti 129.671 od ukupno rešenih 696.607 predmeta. U 2018. godini od ukupno rešenih 676.361 prekršajnih predmeta, postupak je obustavljen zbog zastarelosti u 110.173 predmeta, a u još 1.746 predmeta je prvostepena odluka preinačena zbog zastarelosti.”  
*
Foto: Printscreen Izveštaj o radu sudova u Repubici Srbiji za 2018. godinu

U nastavku izveštaja dalje se navodi da je “neophodno sačiniti posebnu analizu uzroka koji su doveli do znatnog povećanja rešavanja predmeta obustavom zbog zastarelosti, jer se ovakav način rešavanja predmeta ne može smatrati efikasnim postupanjem prekršajnih sudova.”
 
U Prekršajnom apelacionom sudu u Beogradu kažu da do zastarevanja najčešće dolazi jer građani izbegavaju da prime rešenja i presude. Kako kažu, u tome im pomaže činjenica da se dostava vrši najčešće preko pošte i da oni uspevaju da uruče 25 do 30 odsto dopisa. Za to vreme sudski dostavljači u manjim sredinama to uspevaju u skoro 90 odsto slučajeva.
 
Aleksandar Ilić, PR Prekršajnog apelacionog suda naveo je da “država Srbija za sve prekršajne sudove potroši oko 130 miliona dinara godišnje za dostavu pošte okrivljenima odnosno građanima. Od toga, prostom računicom, shvatimo da se oko 100 miliona dinara baci u vodu. Na primer, zgrada Prekršajnog suda u Ustaničkoj, bivšeg Petog suda, je adaptirana za 200 miliona dinara, imamo velelepan prostor. Znači mi svake godine bacimo pola takvog suda u vazduh“.
 
U Sindikatu pravosuđa, međutim, tvrde da je problem neravnomeran broj, raspored i opterećenost poslom sudija i osoblja. Za situaciju krive sve koji su bili na vlasti proteklih godina, a koji su uporno najavljivane reforme pravosuđa obavljali samo na papiru.
 
Podaci iz godišnjeg izveštaja o radu sudova Repubike Srbije za 2018. godinu se ne podudaraju sa navodima ministarke pravde Nele Kuburović da “ne postoji desetine hiljada predmeta čiji sudski postupak traje duže od deset godina”. Ukupan broj nerešenih predmeta u sudovima opšte i posebne nadležnosti, koji čekaju sudsko rešenje duže od deset  godina, za 2018. godinu iznosi preko 190.000. Kada govorimo o predmetima koji zastarevaju u krivici, navodi ministarke Kuburović se poklapaju sa zvaničnim podacima Vrhovnog kasacionog suda. 
Međutim, pitanje je koliko ovaj podatak zaista govori o kvalitetu rada sudova. Naime, ministarka pravde nije u svojoj izjavi spomenula da je izmenom Zakonika o krivičnom postupku 2013. godine daleko veći deo posla preusmeren na tužilaštvo, koje još od stupanja na snagu ove izmene zakona ne funkcioniše na pravi način. Stoga ministarka pravde Nela Kuburović, za izjavu o broju predmeta koji traju duže od deset godina i o zastarelim predmetima u krivici, dobija ocenu “zloupotreba činjenica”.
*Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zapadni Balkan u procesu pristupanja EU: ispunjavanje političkih kriterijuma“ koji je finansijski podržan od strane Balkanskog fonda za demokratiju i ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.

Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Đorđević