More nemamo, al’ ribu ćemo da izvozimo
Zvuči nerealno, ali nas ministar Dragin uverava da bi Srbija mogla da postane lider u prodaji morske ribe Evropskoj Uniji jer su, kako kaže, doneti svi neophodni zakoni za napredak industrije ribarstva.
„Tokom protekle godine Ministarstvo poljoprivrede postavilo je prvo zakonodavne, a kasnije i praktične uslove za izvoz proizvoda od ribe u EU.“
Beta, 12. 4. 2010. godine
U Privrednoj komori Srbije se ne slažu sa ministrom i navode da Srbija nema nikakvu politiku razvoja ribarstva, kao i da država ne nudi proizvođačima pomoć koja im je neophodna.
„Srbija nema ni Zakon o ribarstvu, jer je onaj koji je ranije postojao ukinut i zamenjen Zakonom o zaštiti ribljeg fonda. Zaštita ribljeg fonda, međutim nema uticaj na proizvodnju ribe koja je privredna delatnost.“
B92, 27. 4. 2010. godine
Proizvođači, takođe, smatraju da je prerada ribe kod nas na zanatskom nivou, a postoje samo dve fabrike (jedna u Bačkom Jarku i jedna u Požegi) za preradu ribe koje poseduju odobrenja Evropske unije.
S obzirom da se procene proizvođača i ministra dijametralno razlikuju, ostaje nam da vidimo šta kažu brojke, odnosno kakve su šanse Srbije da uspe na polju izvoza ribe.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2005. Srbija je godišnje na izvozu ribe (sveže, smrznute, riblje mlađi i konzervisanih prerađevina) zarađivala oko 500.000 dolara. U isto vreme, evropska sila u toj oblasti Norveška zaradila je 7,4 milijarde dolara ili 14.800 puta više od Srbije. Ako je, pak, Dragin mislio na članice EU i tamošnje izvozne lidere, Španiju, Dansku, Holandiju i Švedsku, Srbija teško da može i sa njima da se meri.
Izvor: Evropska komisija
Kada se sve uzme u obzir, potpuno je nejasno na čemu ministar Dragin zasniva svoje očekivanje i kako misli da Srbija dostigne nivo „evropske sile“. Kako, opet, nema ni dokaza da se to neće ostvariti Istinomer njegovu izjavu može da oceni jedino kao „skoro neistina“.
