Javašluk „težak“ 15 miliona evra

Porez na kamatu na deviznu štednju od 20 odsto ukinut je od 30. januara 2009. godine kako bi se građani motivisali da više štede u bankama i tokom čitave protekle godine on se nije obračunavao. Prema prvobitnom obećanju iz ministarstva finansija istekom tog perioda, tj. od 1. januara 2010. godine, kamata je trebalo da bude ponovo oporezovana, ali po upola nižoj stopi – od 10 odsto.

To se, međutim, nije dogodilo jer je Vlada prekasno reagovala. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana Vlada je utvrdila tek 17. decembra 2009. godine, dan kasnije ga poslala u skupštinsku proceduru, što je praktično značilo da do marta i prvog prolećnog zasedanja nema šanse da smanjenje poreza bude usvojeno. Da stvar bude još gora, isteklo je i važenje uredbe kojom se ukida porez, pa je on ponovo počeo da se obračunava po ranijoj stopi.

Kad se uzme u obzir i vreme koje mora da protekne od dana objavljivanja u Službenom glasniku do početka primene nekog propisa, za očekivati je da će sniženje poreza na kamatu u najboljem slučaju stupiti na snagu krajem marta, a verovatnije tek tokom aprila. A do tada kamate na štednju oporezovaće se po starom zakonu – po stopi od 20 odsto.

Blic, 7. 3. 2010. godine

Da je Vlada zaista želela da taj zakon bude u primeni već od januara, kao što je Ilić to izjavio, bilo je sasvim dovoljno vremena da to i sprovede u delo. Sa druge strane, država će zbog tog „propusta“ od građana uzeti čitavih 15 miliona evra. Previše „slučajnosti“, te Istinomer Iliću daje ocenu „neistina“.