Izveštaji EK, Reportera bez granica i Fridom hausa bez izvora

“U tim izveštajima (Evropske komisije, Fridom hausa i Reportera bez granica, prim. Istinomera) ne vidim izvor. Izvor znači ko je dao podatke, na osnovu čega je moglo da se dođe do tih, ’ajde tako da kažem, negativnih ocena.”

Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja o izveštajima Evropske komisije, Fridom hausa i Reportera bez granica. (Jutjub kanal Danas konferens centra, 11. 6. 2019.)

Osporavanje izveštaja o slobodi medija u Srbiji relevantnih međunarodnih organizacija i institucija za Aleksandra Gajovića, državnog sekretara Ministarstva kulture i informisanja, nisu novost. Nakon što je sredinom aprila osporio izveštaj Reportera bez granica, prema kom je Srbija pala za 14 mesta na Svetskom indeksu medijskih sloboda, Gajović je sumnjičav i prema poslednjem izveštaju Evropske komisije (EK) o napretku Srbije, u kom se upozorava da nema napretka kada je reč o slobodi izražavanja, ali i prema nedavnom specijalnom izveštaju “Fridom hausa”, u kojem se predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz mađarskog premijera Viktora Orbana, navodi kao primer vođe koji vešto radi na gušenju nezavisnih medija.

*
Aleksandar Gajović / Foto: FoNet/Nenad Ðorđević

Državni sekretar u Ministarstvu informisanja kaže da iz pomenutih izveštaja nije uspeo da sazna ništa novo, jer su “puni nedostataka”, “određenih pretpostavki” i “nerazjašnjenih zaključaka”.
Šta još Gajović zamera izveštajima Evropske komisje, Fridom hausa i Reportera bez granica? To što, kako tvrdi, njihovi izveštaji “nemaju izvor”, na osnovu kog je Srbija negativno ocenjena. 

“Svako istraživanje, ako je profesionalno, ono mora imati i određenu metodologiju i parametre. Ja ne vidim ni u jednom od ovih tri izveštaja upravo te stvari. Čujte, istraživanje je ozbiljna stvar, vrlo ozbiljna stvar. Vrlo je indikativno da nigde nisam pročitao, ako je ispitivanje javnog mnjenja, ko stoji iza tog ispitivanja, koja je ciljna grupa ispitana, koja je pol ispitan, koja je uzrast, itd”, izjavio je Gajović, diplomirani pravnik po struci, na panelu „Tržište oglašavanja i sloboda medija u Srbiji“.
Nejasno je o kakvom ispitivanju javnog mnjenja i o kakvoj ciljnoj grupi, polu i uzrastu (?!) Gajović govori, naročito u kontekstu godišnjeg Izveštaja EK o napretku Srbije. Reč je, naime, o političkom dokumentu, a ne istraživanju javnog mnjenja, kojim EK na osnovu detaljnog praćenja svih oblasti, meri napredak države kandidata za članstvo u ispunjavanju uslova i ciljeva koje je EU postavila. U njemu se, dakle, analizira i procenjuje stanje u državi u pogledu političkih i ekonomskih kriterijuma za članstvo, te ispituje njen kapacitet da preduzme obaveze koje proističu iz članstva. 
Gajović, dakle, kaže da ni u tom dokumentu nije video izvor, iako se već u prvoj fusnoti Izveštaja o napretku Srbije za 2019. navodi se da je zasnovan na podacima iz različitih izvora, uključujući Vladu Srbije, države članice EU, izveštaje Evropskog parlamenta i informacije dobijene od različitih međunarodnih i nevladinih organizacija. 
Državni sekretar je, doduše, u svom izlaganju pomenuo da je nedavno “pročitao negde” da je  jedan od izvora negativnih ocena u izveštajima o medijskim slobodama civilni sektor, „bez konkretnog navođenja o kom se tačno sektoru radi i ko stoji iza civilnog sektora“. Nije, međutim, objasnio ko je izvor te tvrdnje, ali sama činjenica da je imao potrebu da naglasi da se ne zna „ko stoji iza civilnog sektora“, upućuje na ocenu EK da Srbija nije napravila pomak ni kada je reč o civilnom društvu, jer ono radi u okruženju koje nije otvoreno za kritiku i gde predstavnici vlasti daju negativne izjave o nevladinim organizacijama, koje mediji zatim ponavljaju.
Hajde sada da pogledamo šta piše u izveštajima Reportera bez granica i Fridom hausa, odnosno da li se ni u njima zaista ne navode izvori i korišćena metodologija, kao što tvrdi Gajović. 
U ovogodišnjem „Svetskom indeksu medijskih sloboda“ Reportera bez granica, objavljenom 18. aprila, Srbija je u odnosu na prošlu godinu pala za 14 mesta i sada je 90. na lestvici. Ova organizacija navodi da je Srbija u poslednjih pet godina, otkako zemljom upravlja Aleksandar Vučić, postala mesto gde novinarstvo nije ni bezbedno niti podržano od vlasti. Upozorava i da je broj napada na novinare i medije u porastu, uključujući i pretnje smrću, a da zapaljiva retorika na čijoj su meti novinari, sve više dolazi od vladinih zvaničnika. 
*
Iz „Svetskog indeksa medijskih sloboda 2019“ / Printscreen: Reporteri bez granica

Pored toga, Reporteri bez granica na svom sajtu detaljno objašnjavaju i metodologiju korišćenu za Indeks medijskih sloboda u 180 zemalja – od upitnika, broja pitanja koja su postavljena ispitanicima na 20 jezika, indikatora i kriterijuma, do formula za računjanje skorova koje su zemlje postigle (metodologiju možete pogledati ovde).
Kada je reč o izveštaju “Sloboda i mediji 2019″ organizacije Fridom haus, objavljenom 4. juna, a u kom je predsednik Srbije Aleksandar Vučić označen kao primer “neliberalnog vođe” koji, koristeći “nove alatke” (mehanizme), vešto radi na gušenju nezavisnih medija, i tu ima izvora. Naime, u specijalnom izveštaju, odnosno eseju koji je nastao kao derivat februarskog izveštaja “Sloboda u svetu 2019”, korišćeni izvori navedeni su u 27 fusnota ispod teksta (Istinomer je već pisao o načinima kontrole medija u Srbiji i zaključcima te organizacije). 
*
Iz izveštaja “Sloboda i mediji 2019″ / Printscreen: Fridom haus

Dalje, u izveštaju “Sloboda u svetu 2019”, Fridom haus detaljno objašnjava korišćenu metodologiju – od indikatora, konkretnih pitanja koja su postavljena, načinima ispitivanja, do načina ocenjivanja i rangiranja (kompletna metodologija objašnjena je ovde).
Kada sve sumiramo, vidimo da i Evropska komisija u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije, kao i Reporteri bez granica i Fridom haus u svojim poslednjim izveštajima o medijskim slobodama u Srbiji, navode izvore na osnovu kojih su ti izveštaji pisani. EK već u prvoj fusnoti navodi da je izveštaj zasnovan na podacima iz različitih izvora, uključujući Vladu Srbije, države članice EU, izveštaje Evropskog parlamenta i informacije dobijene od različitih međunarodnih i nevladinih organizacija. Fridom haus i Reporteri bez granica, s druge strane, na svojim sajtovima detaljno objašnjavaju metodologiju koju su koristili za ovogodišnje izveštaje. Stoga za izjavu da u svim pomenutim izveštajima nema izvora na osnovu čega su Srbiji date negativne ocene za medijske slobode, Aleksandar Gajović dobija ocenu “kratke noge”. 
Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Ðorđević

[proverime]