Heroj više nije bitan
Dok je bio funkcioner Srpske radikalne stranke, Vučić je imao potpune suprotne stavove. Ne samo da je izručenje Mladića Hagu bilo ključno pitanje, nego je bilo i „zlo.“
„Najveće zlo Srbiji i srpskom narodu žele oni koji Mladića i Karadžića teraju na predaju Haškom tribunalu u kojem ne bi imali nikakvo suđenje.“
Tanjug, 4. 3.2007. godine
Nakon hapšenja Radovana Karadžića, Vučić je i dalje ostao pri istom stavu.
„Hapšenje haškog optuženika Karadžića predstavlja jezivu vest za Srbiju. Srbija je na putu nestanka, jer je predsednik Srbije Boris Tadić počeo da učvršćuje diktaturu i on ovim hapšenjem vraća uslugu onima koji su mu pomogli da formira neprirodnu vladu sa socijalistima.“
Blic, 22. 7. 2008. godine
A onda se desio raskol među radikalima, pa je Vučić promenio i stavove. Od nekog ko je lepio plakate sa natpisom „Bulevar Ratka Mladića“ i bio jedan od učesnika protesta zbog hapšenja Radovana Karadžića promenio je mišljenje, govoreći da „ne zna šta bi značili bilo kakvi protesti“ i da „kada je uhapšen Radovan Karadžić protestovali smo zbog načina na koji je uhapšen“. (Danas, 15. 7. 2009. godine)
Da li je zamenik predsednika SNS-a zaista usvojio nove principe ili samo beži od politike bivše stranke, tek njegova sadašnja retorika o saradnji sa Hagom nosi veći stepen političke zrelosti i razuma.
No, ovde se, ipak, ocenjuje doslednost, pa Istinomer Vučićeve stavove ocenjuje kao nedosledne.
