Hajde da još jednom pokušamo sa dijalogom u društvu

'Godinu dana posle tog užasnog dana mogu da konstatujem – mnogi u našem društvu pravili su ozbiljne i velike greške. Uključujući i mene. Šok usled tog događaja prouzrokovao je to da su mnogi ljudi pokazali nečuveni bes, da su klevetali, kršili pravila, provodili nasilje nad drugima i tuđom imovinom, pokušavali da unište nit našeg društva i osnovne vrednosti koje nas kao narod povezuju. Kao što su neki pokazali bes, u nekim trenucima sam i sâm rekao neke stvari zbog kojih mi je žao što sam ih izgovorio. Kako o studentima, tako i o demonstrantima i drugim ljudima sa kojima se nisam slagao. Izvinjavam se zbog toga. Svoje greške ne shvatam lako. One me progone. Oni koji me poznaju znaju da sam svoj najveći kritičar, ali dovoljno sam odgovoran da prepoznam svoje greške i da ih priznam i time da pokušam da budem bolji. Želim da se sutra svako od nas osvrne na stvari koje je rekao ili uradio. Znam da ja hoću, i u tom osvrtanju da razmislim da li je išta moglo da se uradi drugačije, na mirniji način i uz poštovanje drugih. (...) A posle sutrašnjeg dana, hajde da pokušamo još jednom sa dijalogom u društvu. Oni koji žele da protestuju mogu to i da nastave. Ali sa više poštovanja prema svojim sunarodnicima koji se sa njima ne slažu. (...) Još jednom pozivam one koji protestuju da sednu za sto, iskažu svoje želje, da učestvuju u razgovoru, debatama. Ne kroz ultimatume, već kao deo razgovora.'

'Moje izvinjenje je bilo potpuno iskreno, ne zbog potrebe da se nekome dodvorim ili zato što je neko pomislio da sam uplašen. Moje izvinjenje se pojavilo kao rezultat moje potrebe da utičem na promenu atmosfere u društvu. Da pokušam da kažem da sasvim sigurno nisam najsrećniji zbog svake izgovorene reči. Jer sam morao još snažnije da se uzdržavam od svake reakcije, jer sam morao da se stavim u njihove cipele čak i kada ništa ne razumem šta govore i šta rade i da pokušam da shvatim šta su njihove namere, šta je to što žele, šta je to što njih tišti, šta je to što možemo zajednički da promenimo.'

'Moja ruka je pružena, uvek će biti pružena svima koji drugačije misle, samo nemojte meni da branite da drugačije mislim. I nemojte da me primoravate i terate da ponavljam vaše reči ili da mislim isto što vi mislite. U tome jeste demokratija, ali ja mislim da to pravilo ‘Audiatur et altera pars’, da se čuje druga strana je suština demokratije. I zato verujem u debate, verujem u razgovor, zato sam uvek srećan kada vas vidim, jer znam da ćete da mi postavite neko teško pitanje, na koje ja ne mogu da pronađem odgovor, to je izazov za mene i to je suština demokratije. I ponosan sam na takve stvari, zato nudim njima dijalog. Nudim dijalog, nudim spremnost da odgovorim na svako pitanje.”

“Videli smo da je nervoza velika posle jučerašnjeg debakla u Novom Sadu. Debakl je za njih to što ništa nisu uspeli da urade, što se mnogostruko manje ljudi skupilo od onog što su očekivali i što im je jasno da sve ono u šta su bili uvereni u prethodnih godinu dana da su uz inostranu podršku uspeli, da na kraju nisu uspeli. I zato želim samo da kažem da su oni večeras na brutalan način pokušali da napadnu simbol slobode - Pionirski park, 'Ćacilend'. Simbol otpora, kao što sam rekao nekoliko puta, u 'Asteriksu i Obeliksu', to malo ostrvo u srcu Evrope, gde se gaji i neguje sloboda, borba protiv svakog okupatora, gde se suprotstavljaju onima koji su mislili da su najsnažniji i da mogu, radeći za druge interese, da sve ostvare. Ti ljudi su večeras napadnuti od strane blokadera koji su nervozni, histerični zbog jučerašnjeg neuspeha. I potpuno je logično da se ovo događa. Gađali su ljude pikslama, šipkama, motkama, flašama, bakljama, zapalili su šator, povredili su nekoliko lica u Pionirskom parku. Povrđen je, koliko vidim, i policajac. Ali, to je sve očekivan izraz nemoći, izraz straha od odgovornosti i naše je samo da se ponašamo mirno, odgovorno, staloženo i da ne uzvraćamo na takav način. A da u skladu sa zakonom, nadležni državni organi obavljaju svoj posao.”

'Ja pozivam sve, sam ću se tome pridružiti, biraću svaku reč koju ću da izgovorim u narednom periodu, ne bih li uticao na smanjenje tenzija, ali molim i sve druge i one koje organizuju protivzakonite skupove da nas bar neformalno obaveste gde će ih organizovati da bismo mogli da im pružimo policijsku zaštitu i od automobila i od autobusa i od svih drugih učesnika u saobraćaju. Molim i sve druge političke aktere da razmisle, jer stabilnost, mir i životi ljudi nemaju nikakvu alternativu. A mi moramo da sačuvamo Srbiju od bilo kakve destabilizacije i na kraju da demokratski donosimo sve odluke.'

'Niti to njih interesuje, niti to ikoga interesuje. Niti se to pominje. To je sad, kako bih vam rekao, poštapalica koju koriste, video sam onog šefa autonomaškog, separatističkog, iz Vojvodine, Beljanskog, koji je došao, pa drži pridike, govori oko advokata. E, sad ćemo štrajkovati zbog studenata. Tamo su štrajkovali četiri meseca. Štrajkovali i 2014, štrajkovali tamo, kad je Selaković bio ministar, 2017, 2018, nemam pojma. Tri, četiri meseca i tako dalje. E, super. E, ali ćemo i tu da nađemo rešenje u budućnosti. Pa ćemo lepo da vidimo. Nije problem, ali neće više Komora da uključuje i isključuje advokate, jer sad imate hiljade advokata koji hoće da rade. Hiljade! Oni im ne daju da rade. Zato što su oni doveli rulju da ih preglasa na nekom sastanku u Advokatskoj komori. I ta rulja kaže sad mi svi moramo da štrajkujemo, mi te izbacujemo, nisi više advokat ako to.'

'I suština je u tome da moramo da čujemo jedni druge, da razgovaramo i da istovremeno na svakom mestu pokažemo poštovanje jedni za druge. Veoma je važno da ljudi zapamte lekciju, za koju su mislili da smo je već naučili. A to je, da kada stvari menjamo silom, kada koristimo nasilje, da odlično moramo da znamo da će nam se to uvek lošim vratiti u budućnosti. Srbija mora da bude uređena zemlja u kojoj se na izborima vlasti menjaju i u kojoj svako radom, marljivošću, predanošću i posvećenošću osvaja narodno poverenje. I to je ono što mora da bude naš zalog za budućnost naše prelepe zemlje.'

'Možete hiljadu prozora da razbijete, svaki razbijen prozor su hiljade novih ljudi koji dolaze baš na to mesto, jer hoće normalnu Srbiju, a ne Srbiju koja razbija i ruši, hoće Srbiju koja ide napred i koja se bori za svoju budućnost, hoće Srbiju koja ne mrzi. Zamislite da nekoga mrzite koliko oni mrze nas, da ih pitate zašto, pogledajte ih, bogatiji su od vas, nisu vredniji, ali su bogatiji i opet im nešto smeta. Smeta im to što ne razumeju Srbiju i smeta im to što se Srbija bez njih i uprkos njima desetostruko brže razvija. Smeta im to i što ima Beograd na vodi i što će da se izgradi više mostova i u Beogradu i u Novom Sadu nego ikada u našoj istoriji, a oni u tome nisu učestvovali jer kada su oni učestvovali, onda je Srbija tonula, padala i nestajala. Mrze Srbiju i zato što su učestvovali u njenom teritorijalnom komadanju i nestajanju, od toga da je Crna Gora otišla do toga da su ćutali. Njih ni Kosovo nikad nije interesovalo, njih ni naši junaci nisu interesovali, njih ne interesuje ni sever Srbije, njih ama baš ništa ne interesuje sem donjeg dela njihovih leđa i to je jedina stvar za koju su spremni da se bore, kazao je Vučić.'

“Deo ljudi u našoj zemlji hoće promene. Najpre su to maskirali zahtevima za pravdom, a onda otvoreno počeli da govore o političkim promenama i zahtevima za izborima, iako su ih prethodno odbijali. Uprkos svemu lošem što mislim o njihovim zahtevima, smatram da je veoma važno da ih čujemo. Smatram da je veoma važno da saslušamo jedni druge. Smatram da je od presudnog značaja da obnovimo dijalog u našoj Srbiji. I trudio sam se da ih čujem, možda ne uvek dovoljno. I prihvatam to kao svoju grešku, ali sam spreman ne da razgovaramo o nasilju na ulicama, jer nama nije potreban nikakav građanski rat, nikakavi sukobi, nikakvo nasilje. Želim da razgovaramo o budućnosti Srbije. Svi zajedno, jer to je najbolje za našu Srbiju. I zato predlažem i nudim razgovor i debatu na svim našim televizijama, na svim našim i portalima, sa legitimnim predstavnicima, koje oni izaberu. Kad kažem oni, mislim predstavnici studentskog-blokaderskog pokreta, koga oni izaberu. Da li profesore, da li političare, da li studente. Spreman sam protiv… I ne protiv, i izvinjavam se, i to je ono što potvrđuje moje greške. Da uđem u razgovor, u dijalog, u debatu, javno. Sa troje ili četvoro onih koji drugačije misle, jer imaju pravo to da zahtevaju od svog predsednika, da to traže, uključujući i izbore i sve drugo. Ja ću biti speman da ih saslušam, ne da ih pobeđujem u nekakvoj TV debati, već da zajednički pokušamo da pronađemo najbolja moguća rešenja za našu zemlju i da predstavimo programe. Vreme je da se pokažu lica svakoga od nas, ali mnogo važnije od toga je da se pokažu programi, da se predstave vizije. Ja želim da napravimo borbu vizija, borbu za budućnost, da to rešavamo dijalogom i razgovorom, onako kako bi svaki građanin naše zemlje želeo da vidi. Bez sukoba, bez nasilja. Da obnovimo zemlju ponovo, da je vratimo na pravi kolosek, tamo gde je bila do pre devet meseci, da nam ekonomija opet ubrzano raste i da ljudi budu zadovoljni što se svačija reč čuje, što se svačija reč poštuje.”

“Ja imam pitanje za naše tužioce - dokle će da se prave naivni i da ne vide šta je to što rade pojedine medijske platforme koje pozivaju direktno na linč i obračun sa državnim organima. A građanima Srbije koji vole ovu zemlju, koji vole Srbiju više od svega, želim da kažem jednu stvar - nikada neće pobediti Srbiju i njene državne organe. Nikada. Šta god radili, kako god radili, reći je običnim kukavicama, reći je običnim bednicima koji napadaju ljude koji su krivi zato što rade svoj posao. Oni će nastaviti da rade svoj posao, a ti bednici i kukavice nikada neće pobediti. I to ljudi u Srbiji moraju da znaju. Njih je večeras u Novom Sadu bilo maksimalno 7.020. Očekivali su 30.000 ljudi. Nekada ih je bilo i 35.000 ljudi. Iz cele Srbije.”