Budžet za nauku se za četiri godine povećao za 36 odsto

„Ulaganje u nauku i kulturu je najbolji, najefikasniji način investiranja u budućnost. U poslednje četiri godine budžet za nauku je povećan čak 36 odsto, značajno će se povećati već sledeće godine u odnosu na ovu.“

Predsednica Vlade Srbije o budžetu za nauku. (Beta, 21. 6. 2019.)

Tokom obeležavanja 100 dana rada Fonda za nauku, premijerka Srbije Ana Brnabić istakla je da je ulaganje u nauku veoma važna stavka za budućnost naše zemlje. Fond je tom prilikom objavio i poziv za finansiranje projekata mladih istraživača, za koje će se izdvojiti iznos od ukupno šest miliona evra, odnosno do 200.000 evra po projektu. Brnabić je tada izjavila sledeće: 

Ulaganje u nauku i kulturu je najbolji, najefikasniji način investiranja u budućnost. U poslednje četiri godine budžet za nauku je povećan čak 36 odsto, značajno će se povećati već sledeće godine u odnosu na ovu.” 
Kabinet predsednice Vlade je u odgovoru za “Istinomer” naveo da su “izvor podataka o povećanju budžeta za nauku budžet i finansijski plan Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja”. 
Ovi podaci prikazani na tabeli ispod zaista pokazuju da je u prethodne četiri godine došlo do ukupnog povećanja budžeta namenjenog nauci od 35,8 odsto, što se skoro poklapa sa navodima Ane Brnabić.
*

Međutim, važno je uzeti u obzir da nije došlo do povećanja sveukupnog “budžeta za nauku”, nego se za 35,8 odsto povećao budžet Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja namenjenog oblasti nauke. 
Iako ovo Ministarstvo obezbeđuje oko 86 odsto ukupnih sredstava koja se iz budžeta izdvajaju za nauku, postoje i drugi izvori državnog finansiranja u oblasti nauke. Samim tim, kako bi se precizno izmerio “budžet za nauku” u računicu ulazi i suma novca koju su sva ministarstava, ali i Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, kao i deo lokalne samouprave, uložili u naučno istraživanje i razvoj. Takva metodologija je u skladu sa preporukama Eurostat-a i nju primenjuje Republički zavod za statitstiku. Zbog toga, kada se govori o procentualnom povećanju “budžeta za nauku”, treba uzeti u obzir podatke RZS-a, a ne samo resornog Ministarstva. 
Šta govore brojke RZS-a kada je ulaganje u nauku u pitanju? 
Ako pogledamo njihov izveštaj o budžetskim izdvajanjima za nauku, u 2018. godini je iz državnog budžeta utrošeno ukupno 18.754.517 hiljada dinara za aktivnosti istraživanja i razvoja. To znači da je udeo državnog budžeta za nauku u BDP-u iznosio ukupno 0,37 odsto. 
Naravno, ulaganja u aktivnosti istraživanja i razvoja dolaze i iz drugih izvora. Istraživanja tako mogu biti finansirana i od strane privatnih kompanija, neprofitnih organizacija, stranih naručilaca, ali i iz sopstvenih sredstava. Ipak, budžet državne i lokalne uprave još uvek predstavlja primarni izvor finansiranja aktivnosti istraživanja i razvoja u našoj zemlji. U odnosu na ostale izvore finansiranja, njegov ukupni udeo iznosi 43,1 odsto.  
S druge strane, sredstva koja su planirana za naučna istraživanja i razvoj u ovoj 2019. godini iznose 15.707.513 hiljada dinara. To je, u odnosu na budžet od pre četiri godine, koji je 2015. iznosio 17.610.434 hiljada dinara, manji iznos za čak 10,8 odsto. 
S obzirom na to da ove godine još uvek nije rađen rebalans budžeta, te da ne možemo tvrditi sa sigurnošću koliko će novca 2019. godine zaista biti utrošeno na nauku, daćemo i kratku komparaciju budžeta iz prethodne 2018. godine i četiri godine unazad od tada, odnosno 2014. godinu.
Tada je, nakon rebalansa, iz republičkog budžeta na nauku utrošeno 16.212.993 hiljade dinara, odnosno udeo državnog budžeta za istraživanje i razvoj u BDP-u iznosio je 0,42 odsto. To jeste za dva i po miliona dinara manje nego 2018, ali ako gledamo udeo u budžetu, to je više nego protekle godine. Dakle, od 2014. do 2018. godine zabeležen je pad u procentu BDP-a koji se iz državnog budžeta izdvaja za nauku. Elem, od 0,42 odsto BDP-a, koliko se nekada izvdvajalo za nauku, prethodne godine se uložilo 0,37 odsto. 
Sve to je i u suprotnosti sa projekcijom Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Srbije od 2016. do 2020. godine koji je predvideo da će do 2020. ulaganja iz budžeta biti na nivou od 0,6 odsto BDP-a. 
Što se tiče samog iznosa budžeta za nauku u RSD, u periodu od 2014. do 2018. godine vidimo porast u izdvajanjima od 15,67 odsto. Ipak, to je još uvek daleko manje od Brnabićkinih 36 odsto. Dakle, bez obzira na to da li u obzir uzimamo period od 2014. do 2018. godine, ili od 2015. do 2019. godine, možemo zaključiti da se podaci koje je premijerka iznela ne poklapaju sa zvaničnim statističkim izveštajima. 
Dok je ove godine predviđeni budžet za nauku manji nego pre četiri godine, prethodne godine situacija je bila nešto bolja. Izdvajanja su tada u odnosu na 2014. godinu porasla za 15,67 odsto, što je ipak i dalje više nego duplo manje od Brnabićkinih 36 odsto.
Dakle, nakon rebalansa budžeta, može da se dogodi da izdvajanja za nauku porastu, ali za sada možemo da uporedimo podatke koje imamo na raspolaganju, a to su planirana sredstva u budžetu za ova davanja. 
Zbog svega navedenog zaključujemo da je predsednica vlade Ana Brnabić iznela tačne, ali nepotpune i nedovoljno precizne podatke o povećanju budžeta za nauku. Dok se budžet Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za oblast nauke zaista povećao za ukupno 35,8 odsto u prethodne četiri godine, planirani budžet Republike Srbije za naučna istraživanja i razvoj beleži pad. Imajući u vidu sve navedeno, premijerka za svoju izjavu da se budžet za nauku povećao za 36 odsto dobija ocenu “zloupotreba činjenica“. 
Inače, Fond za nauku, kao i novi Zakon o nauci i istraživanjima, osmišljen je da bi se poboljšao model finansiranja nauke i istraživanja u Srbiji. S obzirom na to da se nauka do sada finansirala samo projektno, nov model podrazumeva da država i institucionalno finansira nauku, te samim tim obezbedi i stabilnost radnih mesta naučnih radnika. 

Naslovna fotografija: FoNet/Vlada Srbije/Slobodan Miljević
[proverime]