Bolje je da rastemo kao nemačke i japanske firme

“Preko preče, naokolo bliže. Uvek je bolje sigurnim stabilnim putem, videti ove nemačke i japanske kompanije koje vole da imaju nešto manji rast, ali punu stabilnost u tom rastu. I onda nikad nemate problema.“

Premijer o privrednom rastu (Tanjug, 20. 3. 2016. godine)

Bivši ministar privrede Mlađan Dinkić pasionirano je zastupao ideju da bi Srbija mogla da bude balkanski tigar, dok premijer Aleksandar Vučić preferira niži rast nemačkih i japanskih kompanija. Kao i uvek kad je reč o ciframa, premijer ne greši. Nemačke kompanije, prema podacima Nemačke privredne komore, zabrinute su da će u ovoj  godini zabeležiti skromnih 1,3 odsto rasta, u poređenju sa takođe slabim rastom od 1,8 odsto u 2015. godini.
Međutim, paralele sa nemačkom privredom su u najmanju ruku neprimerene jer premijer poredi zemlje čije se pozicije ne mogu dovesti ni u kakvu ravan. Naime, Nemačka je u grupi visokorazvijenih ekonomija, dok je Srbija zemlja u razvoju. To znači da je očekivano da Nemačka, čiji je BDP po glavi stanovnika  skoro 40.000 dolara, beleži nešto niže stope rasta. U isto vreme, Srbija sa gotovo 10 puta manjim BDP po glavi stanovnika od 4.245 dolara, morala bi, jer kreće “sa tranzicionog dna”, da beleži nešto više stope rasta. Primera radi, Srbija i dalje mora mnogo da ulaže da bi izgradila neophodnu infrastrukturu, koju su Nemačka i Japan odavno skinuli sa dnevnog reda. 
Samo ulaganja u puteve otvaraju nova radna mesta, doprinose razvoju opština, privlače nove investitore kojima je zbog troškova poslovanja važna blizina kvalitetnih saobraćajnica, a Srbija postaje još atraktivnija za inostrani transport. Prema podacima sa sajta Puteva Srbije, u Srbiji je 32 odsto puteva prvog (auto putevi) i drugog reda staro preko 20 godina, a svega 14 odsto do 10 godina. Dve petine putne mreže su tucanički i zemljani putevi. Nemačka, sa druge strane, ima jednu od najrazvijenijih saobraćajnih infrastruktura u svetu. U Srbiji skoro polovina železničke mreže nije remontovana 40 godina, tj. samo 200 km je remontovano u poslednjih 10 godina. Nemačkim prugama jure vozovi i do 250 km na sat.

A ako se uporedimo sa državama regiona, vidi se da je Srbija u 2015. godini na začelju po privrednom rastu. Ali, premijer o tome ne govori.
Početkom godine Vučić je takođe rekao da “Srbija može biti zadovoljna rastom BDP, jer sličan ili nešto veći imaju Italija i Austrija, a Finska, iako 20 puta razvijenija od Srbije, ima upola niži rast BDP”. (Tanjug, 6. 1. 2016. godine) Ako proverimo te navode, Finska je 2015. godine zaista imala rast od malih 0,4 odsto ili upola manje od Srbije. Baš zato što nije prvi put da skroman ekonomski rezultat Srbije opravdava ekonomskim pokazateljima vodećih evropskih ekonomija, Istinomer smatra da premijer namerno dovodi u zabludu građane da Srbija ne napreduje ništa sporije od najbogatijih društava. Drugim rečima, treba da budemo srećni jer smo u istoj ravni sa Nemcima i Fincima, čije ekonomije takođe ostvaruju niži rast. Zato premijeru dajemo ocenu “neistina”.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić ocenio je da nema razloga za radovanje zbog ovogodišnjeg prognoziranog rasta od dva odsto. 

B92, 24. 3. 2016. godine
“Rast od 2 odsto je skroman i ne bi ga trebalo predstavljati kao uspeh. Država bi trebalo da poveća investicije, prošle godine je to uradila do kraja godine, sada mora još više da bi se za koju godinu došlo do rasta od 4 ili 5 odsto”, objašnjava on.

U pretposlednjem broju poznate ekonomske publikacije Kvartalni monitor koju izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN), ocenjuje se da će  rast privrede Srbije od oko dva odsto u 2016. i dalje biti sporiji od očekivanog rasta u ostalim zemljama Centralne i Istočne Evrope. Ali i znatno sporiji od rasta koji bi omogućio postepeno sustizanje razvijenih zemalja.

Predlaže se da bi najsnažniji podsticaj za rast od četiri odsto bio rast privatnih investicija, koje osim makroekonomske stabilnosti i dobre infrastrukture zahtevaju, dobro uređene institucije i snažan finansijski sektor. Stručnjaci podsećaju da se Srbija po kvalitetu institucija nalazi na samom dnu evropskih zemalja: zaštita vlasničkih prava je slaba, nezavisnost sudstva niska, korupcija visoka, dok je privreda opterećena komplikovanim, nejasnim i nepotrebnim propisima. Da li premijer, u stvari, želi da prikrije vlastiti neuspeh u reformama spomenutih institucija kada na osnovu rasta BDP-a želi da ugura Srbiju u elitno društvo? Pa makar samo za neuke uši, na osnovu jednog broja.