Tvrdnje o “neizbežnoj” vakcinaciji izvučene iz konteksta

Jedna od najglasnijih zagovornica antivakcinaškog pokreta u Srbiji dr Jovana Stojković nedavno je podelila sa svoje “zvanične” Fejsbuk stranice objavu u kojoj citira deo iz dokumenta Svetske zdravstvene organizacije o navodno “neizbežnoj vakcinaciji” koja “samo ponekad uključuje i pismeno obaveštenje roditelja”. Istina je, međutim, da SZO ne preporučuje da se deca vakcinišu bez saglasnosti roditelja.

 

“Ukoliko ste ‘čuli’ za neizbežnu vakcinaciju koja samo ponekad uključuje i pismeno obaveštavanje roditelja o istoj, a vaše dete se nalazi taj dan u školi, biće vakcinisano po principu ‘podrazumevanog pristanka’, bez vašeg prisustva i iskazane volje. Vaša Svetska zdravstvena organizacija”, navodi se u objavi dr Jovane Stojković na Fejsbuku. 

 

Foto: Printscreen/Facebook

 

Radi se o dokumentu Svetske zdravstvene organizacije pod nazivom “Razmatranja u vezi s pristankom na vakcinaciju dece i adolescenata između 6 i 17 godina”, u kojem se SZO bavi izazovima na polju dobijanja saglasnosti za vakcinaciju.

Saglasnost je princip po kojem pojedinac mora dati dozvolu pre nego što se podvrgne nekoj medicinskoj intervenciji ili proceduri, objašnjeno je u analizi. Shodno zakonima i propisima koji važe u većini zemalja, saglasnost je obavezna za veliki niz medicinskih intervencija, među kojima se nalazi i vakcinacija. Kako kažu, saglasnost proizilazi iz principa autonomije i čini važan deo medicinske i zdravstvene etike, kao i međunarodnog prava. Da bi saglasnost bila validna, pojedinac mora da je da dobrovoljno, kao i da bude informisan o tome šta odobrava.

U analizi je naznačeno da su se kroz praksu koja se sprovodi u različitim zemljama sveta ustalila tri uobičajena pristupa za dobijanje saglasnosti. To su pismena, usmena i “podrazumevana” saglasnost.

Dobijanje saglasnosti za vakcinisanje pismenim putem, kako objašnjava SZO, podrazumeva pismeni postupak dobijanja saglasnosti koji se koristi posebno u zemljama sa srednjim i visokim prihodima, koje imaju veći procenat pismene populacije i dužu istoriju obezbeđivanja vakcina starijim starosnim grupama. Kod pribavljanja saglasnosti usmenim putem, roditelj ili staratelj nakon obaveštenja o vakcinaciji daje, ako želi, usmeni pristanak.

Šta je, međutim, sa spornom “podrazumevanom saglasnošću” na koju je referisala dr Stojković?

 

Foto: Pixabay

 

U dokumentu je objašnjeno da se u ovom slučaju roditelji o predstojećoj vakcinaciji obaveštavaju kroz socijalnu mobilizaciju i komunikaciju, te da on ponekad uključuje i pisma direktno upućena roditeljima. Kada je reč o ovoj vrsti dobijanja saglasnosti, fizičko prisustvo deteta ili adolescenta na dan vakcinacije, sa ili bez prisustva roditelja, smatra se pristankom na vakcinaciju. Takva praksa se zasniva na principu “odbijanja”, odnosno, od roditelja koji ne žele da im dete primi vakcinu, očekuje se da preduzmu odgovarajuće korake kako bi sprečili da im dete bude vakcinisano. To može da podrazumeva i nepuštanje deteta u školu na dan vakcinisanja, ako se vakcinacija dešava u školi. 

U pravnom smislu, pak, nadležni u školama u kojima se sprovodi vakcinacija, nikako nemaju pravo da umesto roditelja daju saglasnost za vakcinisanje dece, naglašava se u analizi.

SZO upravo za ovakvu vrstu procedure dobijanja saglasnosti upozorava da joj je potrebno unapređenje. Kako navode, nužno je uvesti posebne obrasce koji bi se u dogledno vreme, pre datuma za koji je planirana vakcinacija, prosledili roditeljima kako bi imali dovoljno vremena da ih popune i pošalju nazad nadležnima.

“Podstičemo države da usvoje procedure koje osiguravaju da roditelji budu na pravi način informisani o vakcinaciji, upravo zbog toga što je u ovakvim slučajevima veliki izazov zaključiti da li su roditelji zaista dali saglasnost”, zaključuje se u analizi.

Dakle, nije reč ni o kakvoj “neizbežnoj vakcinaciji”. Roditelji, u ovom slučaju, ipak bivaju informisani o vakcinaciji i imaju mogućnost da je odbiju. Svetska zdravstvena organizacija nikako ne propagira ovaj princip za dobijanje saglasnosti, već ga u istom dokumentu koji je citirala dr Stojković, oštro kritikuje, i daje preporuke kako da se unapredi.

Kada je reč o situaciji u našoj državi, u Srbiji postoje tri dokumenta kojima je uređeno pitanje vakcinacije. To su Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, Zakon o pravima pacijenata i Pravilnik o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti.

Izmenama i usklađivanjem ova dva zakona 2015. godine je utvrđeno da će ubuduće sva deca morati da prime obavezne vakcine, osim kada to iz medicinskih razloga nije moguće, a da za vakcinisanje neće biti potreban pismeni pristanak roditelja.

U maju ove godine stupio je na snagu novi Pravilnik o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti.

Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi obavezna aktivna imunizacija lica određenog uzrasta su – tuberkuloza, difterija, tetanus, dečja paraliza, veliki kašalj, male boginje, rubeola, zauške, hepatitis B, oboljenja izazvana hemofilusom influence tip b i oboljenja izazvana streptokokom pneumonije.

Što se tiče korona virusa, ministar zdravlja Zlatibor Lončar je 13. septembra ove godine izjavio da će vakcina protiv ovog virusa biti besplatna i na dobrovoljnoj bazi.

Naslovna fotografija: FoNet/Medija centar, Pixabay