Predsednica Evropske centralne banke nije najavila finansijsku diktaturu
Tvrdnje da je Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke (ECB) najavila uvođenje ograničenja gotovinskog plaćanja do 1.000 evra, automatsko praćenje bezgotovinskih transakcija iznad 300 evra i da će država moći da blokira plaćanja građanima – zasnovane su na pogrešnoj interpretaciji lažnog telefonskog razgovora i netačnim informacijama o politikama Evropske unije.
- Izjave Kristin Lagard u spornom snimku potiču iz neformalnog razgovora sa internet prevarantima, tačnije takozvanog prenk poziva, i ne predstavljaju zvanične izjave ili politike ECB.
- Tvrdnja o ograničenju gotovinskog plaćanja do 1.000 evra se odnosi na nekolicinu zemalja članica EU, ali ne postoji jedinstveni EU zakon sa takvim limitom.
- Takođe, plaćanja preko 1.000 evra u gotovini ne predstavljaju „sivu ekonomiju“.
- Pominjanje „300 evra“ iz lažnog telefonskog razgovora odnosi se na prag anonimnosti manjih transakcija, ne limit kupovine ili zabranu plaćanja.
- Projekat digitalne valute EU naglašava zaštitu privatnosti i transparentnost, bez represivnih finansijskih mera.
- Objavama nedostaje bitan kontekst.
Teze sa društvenih mreža u kojima tvrdi da Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke (ECB), „ležerno u prenosu uživo najavljuje finansijsku diktaturu” pomoću koje će gotovinsko plaćanje, „nakon uvođenja digitalnog evra, biti moguće samo do 1000 evra”, uz digitalni nadzor i praćenje svih oblika plaćanja od 300 evra – zasnivaju se na pogrešnoj interpretaciji neformalnog „prenk“ razgovora i nepreciznim informacijama o evropskoj regulativi.
Naime, u martu 2023. Kristin Lagard je bila meta „prenk“ telefonskog poziva u kojem su se dva ruska prokremljanska komičara predstavila kao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Tokom tog razgovora sa lažnim predsednikom Ukrajine, Lagard jeste pomenula iznos između 300 i 400 evra – ali u kontekstu ostvarivanja anonimnosti manjih transakcija i poente digitalnog evra koji treba da omogući da niži iznosi budu privatni. Ova izjava, suprotno tvrdnjama, nije ni u jednom trenutku značila zabranu ili ograničenje potrošnje građana EU iznad 300 evra.
S druge strane, izjava iz spornog snimka da „u Evropi postoji prag od 1.000 evra iznad kojeg nije moguće plaćanje u gotovini i da ste, ako to učinite, deo sive ekonomije“ predstavlja pojednostavljenu i pogrešnu generalizaciju.
Štaviše, čak i zvanični set mera Evropske Unije protiv pranja novca i finansiranja terorističkih organizacija iz godine u kojoj se desio sporni poziv (2023), osporava datu tvrdnju. U pitanju su ograničenja do 7.000 evra za gotovinska plaćanja i 1.000 evra za transfere kripto imovine, jer se u ovim slučajavima, najčešće, kupac ne može identifikovati.
Evropska unija, dodatno, nema jedinstveni zakon koji bi propisivao ovakav limit za celu Uniju. Praksa se razlikuje od zemlje do zemlje, gde se limit za gotovinska plaćanja kreće od 1.000 do nekoliko hiljada evra, dok u pojedinim državama nema definisanog ograničenja. Ograničenja se uvede sa ciljem sprečavanja pranja novca i poreskih prevara, što ne znači da su sve veće gotovinske transakcije automatski nelegalne ili deo sive ekonomije.
U Francuskoj, maksimalno gotovinsko plaćanje između rezidenata i pravnog lica u Francuskoj iznosi 1.000 evra, odnosno 3.000 evra ukoliko je kupac nerezident Francuske. Takođe, gotovinsko plaćanje između fizičkih lica u ovoj evropkoj zemlji nije ograničeno, ali je za iznose preko 1.500 evra neophodno imati pisani trag radi dokazivanja plaćanja.
Sa druge strane, u Italiji, od 1. januara 2023. maksimalno dozvoljeno plaćanje gotovinom između fizičkih i pravnih lica iznosi 5.000 evra.
Španski zakon propisuje da gotovinska plaćanja između preduzeća i pojedinaca od 1. januara 2025. ne mogu preći 1.000 evra, osim ukoliko je reč o transakcijama sa nerezidentima (limit tada iznosi 10.000 evra).
U Nemačkoj, pak, ne postoji zakonski limit za gotovinska plaćanja, osim obaveze lične identifikacije kod transakcija od 10.000 evra ili više prateći Zakon o pranju novca.
Međutim, od 2027. godine, u zemljama članicama EU će, u cilju sprečavanja pranja novca, gotovinske transakcije biti ograničene na 10.000 evra.
Česta tema aktuelnih teorija zavere o bezgotovinskom društvu, projekat digitalne valute EU, odnosno centralnobankarski digitalni novac (CBDC) ili digitalni evro, je i dalje u fazi razvoja.
Ne postoje planovi za uvođenje represivnih mera koje bi onemogućavale slobodu plaćanja ili uvođenje potpunog nadzora bez pravnog okvira. Osim toga, tvrdnje o „finansijskoj diktaturi“ i potpunoj kontroli građana u vezi sa digitalnim eurom potiču iz neproverenih izvora i pogrešnih tumačenja, neretko plasiranih u kontekstu konspirativnih narativa o kojima je Istinomer u više navata pisao.
