Teorije zavere o „digitalnom ropstvu“ ne jenjavaju
U viralnim objavama na društvenim mrežama tvrdi se da su evropske banke počele da pozivaju na bunu protiv digitalnog novca, da je predsednica Evropske centralne banke najavila ograničenja potrošnje iznad 300 evra, kao i da Kina već sprovodi režim „digitalnog ropstva“ putem svoje digitalne valute. Reč je o manipulaciji.
- Nijedna banka u EU ili globalno nije pozvala na „bunu“ protiv digitalnog novca, iako pojedine izražavaju rezervu zbog mogućih ekonomskih posledica.
- Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard nije najavila zabranu kupovine preko 300 evra; brojka se odnosi na planirani prag ispod kog bi transakcije mogle biti anonimne.
- Kineski digitalni juan je centralizovan i omogućava određeni nadzor, ali nije potvrđeno postojanje geografskih, potrošačkih ili vremenskih ograničenja kakva se navode u viralnim objavama.
- Evropski digitalni evro, ako se uvede, neće zameniti gotovinu i biće podložan demokratskoj kontroli, uz visoke standarde privatnosti i ograničen uvid institucija u podatke građana.
- Objave ocenjujemo kao netačne i teoriju zavere.
U jednoj od viralnijih objava na društvenim mrežama na našem govornom području prethodnih dana, tvrdi se da građanima „preti digitalno ropstvo” zbog čega, navodno, banke pozivaju na „bunu” protiv digitalnog novca. U objavama se tvrdi i da digitalnom nadzoru „inscenirani ratni haos ide na ruku”, a kao razlog navodne bune se navodi strah od moći koja će doći kao posledica centralizacije digitalnog novca i gubitak radnih mesta.
Međutim, tvrdnja da banke „pozivaju na bunu“ protiv uvođenja digitalnog novca — ne odgovara poznatim činjenicama.
Komercijalne banke u EU i širom sveta prate razvoj digitalnih valuta centralnih banaka (CBDC) sa pažnjom i određenom dozom opreza, ali ne postoje javne izjave, ni institucionalne inicijative koje bi se mogle opisati kao „buna“ ili poziv na otpor. Stav bankarskog sektora je više tehničko-analitički — zabrinutost i skepsa zbog potencijalnog gubitka depozita, odnosno mogućnosti da građani deo svog novca prebace iz komercijalnih banaka u digitalne novčanike koje bi izdavala centralna banka.
Štaviše, studija koju je računovodstvena kompanija PwC u junu sprovela u ime pojedinih tela bankarske industrije, procenila je da bi digitalni evro mogao da košta bankarski sektor između 18 i 30 milijardi evra tehničkih, komercijalnih i operativnih troškova.
Evropska centralna banka (ECB) upravo iz tog razloga razvija digitalni evro sa jasnim ograničenjima — među njima i takozvani „maksimalni saldo“ koji pojedinac može da drži u digitalnom novčaniku (na primer, 3.000 evra ili manje), kao i rešenje koje bi automatski preusmeravalo sredstva nazad u banku ako bi bio pređen taj limit. Takva tehnička rešenja deo su šireg napora da se digitalni evro pozicionira kao dopuna postojećem platnom sistemu, a ne kao konkurencija komercijalnim bankama.
Osim toga, u relevantnim analizama ili institucionalnim izveštajima se ni na jednom mestu do juna 2025. ne pojavljuje retorika poziva banaka na neposlušnost digitalnoj valutu, što demantuje dramatične izraze poput „banke zovu na bunu“.
U spornoj objavi se takođe iznose teze da je predsednica ECB Kristin Lagard „priznala“ ograničenje potrošnje iznad 300 evra — što se zasniva na pogrešnom tumačenju jednog neformalnog razgovora. Reč je o poznatom slučaju iz marta 2023. kada su ruski internet prevaranti pozvali Lagard predstavljajući se kao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Tokom tog razgovora, Lagard je zaista pomenula iznos od 300–400 evra, ali u kontekstu potencijalne anonimnosti malih transakcija, upravo da bi se digitalni evro ponašao slično gotovini u svakodnevnim kupovinama.
U tom smislu, brojka od 300 evra označava prag ispod kog institucije ne bi imale uvid u transakcije, a ne granicu iznad koje građani ne bi smeli da kupuju. Ova izjava se dodatno oslanja na javne dokumente ECB, u kojima se privatnost korisnika naglašava kao ključni princip u dizajnu digitalnog evra. Iako je sama okolnost razgovora ovog takozvanog prenk razgovora sa lažnim Zelenskim bila upitna, sadržaj ne potvrđuje tvrdnju da se planira zabrana ili ograničavanje kupovine većih iznosa.
U objavi se iznosi i niz tvrdnji koje se odnose na Kinu i navodnu primenu „digitalnog ropstva“ kroz e-CNY (digitalni juan).
U spornoj objavi se navodi da kineski građani ne mogu slobodno da troše, da im se naređuje šta da kupuju i gde da idu, kao i da novac ističe ako se ne potroši na vreme. Iako je tačno da kineski digitalni juan funkcioniše u okviru strogo centralizovanog državnog sistema koji omogućava značajan uvid u transakcije, do danas ne postoji nijedan verodostojan dokaz da je ovaj sistem postavljen tako da građanima ograničava vrstu proizvoda koje smeju da kupe, teritoriju na kojoj mogu da troše ili način lečenja.
Takvi narativi su preuzeti iz generalne kritike kineskog sistema socijalnog kreditiranja i spojeni sa mehanizmima koji se odnose na potpuno drugačije aspekte kontrole sistema.
Tvrdnja da „novac ističe ako se ne potroši“ proizlazi iz nesporazuma u vezi sa promotivnim e-kuponima koje su kineske lokalne vlasti povremeno delile građanima u cilju stimulisanja potrošnje. Ti kuponi, slični bonovima, jesu imali vremensko ograničenje, ali to nema nikakve veze sa opštom upotrebom digitalnog juana kao sredstva plaćanja.
Takođe, nema dokaza da se nezadovoljstvo građana kažnjava automatskom blokadom digitalnih sredstava. Iako Kina koristi tehnologiju za nadzor, postoji razlika između nadzora nad finansijskim transakcijama i potpunog ukidanja finansijskih sloboda — što teorije zavere poput one o „digitalnom ropstvu” i društvu bez gotovine, ignorišu zarad efekta zastrašivanja.
Takođe, Evropska unija u svom institucionalnom okviru predviđa snažne mehanizme zaštite prava građana o čemu smo pisali u zasebnoj analizi o digitalnom evru sredinom aprila. Bilo kakva odluka o uvođenju digitalnog evra mora da prođe kroz javnu raspravu, zakonodavni proces u Evropskom parlamentu i konačno političko odobrenje.
Osim toga, Evropska komisija i ECB više puta su potvrdile da digitalni evro neće zameniti gotovinu, već će je dopuniti – kao dodatna opcija plaćanja. U dizajnu buduće valute naglasak je stavljen na anonimnost malih transakcija, ograničavanje uvida javnih institucija u podatke korisnika i potpunu transparentnost u vođenju procesa. Tvrdnje da se „digitalna valuta uvodi protiv volje građana“ time su dodatno demantovane.
