Podaci o otapanju glečera nisu dokaz da je globalno zagrevanje prevara

Mrežama cirkulišu teze da istorijski podaci o otapanju alpskih glečera, kada „nije bilo industrije, automobila, globalne populacije i industrijskog CO2“, dokazuju da je nauka o globalnom zagrevanju „prevara“. O tome, prema tvrdnjama korisnika Fejsbuka, navodno svedoči i podatak o skorašnjim „rekordno niskim temperaturama ispod -35°C“, navodno zabeleženim „u francuskim Alpima“.

Posredi je obmanjujuće tumačenje podataka o otapanju alpskih glečera. Glečeri su „velike, debele mase leda koje se formiraju na kopnu kada se pali sneg sabija u led tokom vekova“, prema opisu časopisa Nacionalna geografija. Širom sveta, većina glečera se smanjuje ili potpuno nestaje.

„Među najdramatičnijim dokazima da se Zemljina klima zagreva jeste povlačenje i nestanak planinskih glečera širom sveta. Gubitak leda na planinskim glečerima se ubrzava: svaka od poslednje tri pune decenije donela je veće padove nego decenija pre. Baš kao što se stopa globalnog prosečnog zagrevanja ubrzala poslednjih decenija, tako se i tempo gubitka glečera ubrzava od 1980-ih. Topljenje glečera i ledenih pokrivača je najveći uzrok porasta nivoa mora u poslednjim decenijama. Gubitak glečera predstavlja pretnju prirodnim i ljudskim zalihama vode u mnogim delovima sveta“, navodi američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA).

Prema podacima Istraživačkog centra za alpske ekosisteme (CREA Mont-Blanc), jedna od najznačajnijih posledica klimatskih promena u Alpima je povlačenje glečera. „Sa porastom temperature, glečeri na srednjim nadmorskim visinama se smanjuju alarmantnom brzinom. Od 1850. godine, glečeri u Alpima su izgubili između 30 i 40 odsto svoje površine i polovinu svoje zapremine, a dodatnih 10 do 20 odsto njihove zapremine je nestalo od 1980. godine. Studije su predvidele da će 52 odsto malih glečera u Švajcarskoj nestati u narednih 25 godina“, navodi CREA Mont-Blanc.

Međunarodna organizacija „The World Wide Fund for Nature (WWF)“ navodi da su ljudske aktivnosti u korenu ovog fenomena. Konkretno, od industrijske revolucije, emisije ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte podigle su temperature, čak i više na polovima, i kao rezultat toga, glečeri se brzo tope, otpadaju u more i povlače se na kopno. „Čak i ako značajno smanjimo emisije u narednim decenijama, više od trećine preostalih glečera na svetu će se otopiti pre 2100. godine. Kada je u pitanju morski led, 95 odsto najstarijeg i najdebljeg leda na Arktiku je već nestalo“, navodi WWF.

Kada je reč o otapanju alpskih glečera sredinom 19. veka, naučna istraživanja ukazuju da su „čađ iz industrije, parnih lokomotiva i požara u domaćinstvima“ među najverovatnijim uzrocima.

U izveštaju o istraživanju „Kraj Malog ledenog doba u Alpima izazvan industrijskim crnim ugljenikom“, koji je objavio portal Climate Central, navodi se da je tim istraživača izmerio efekat koji bi čađ imala na glečere u to vreme, u smislu ekvivalentnih promena temperature vazduha. Naučnici su otkrili da efekat topljenja crnog ugljenika pruža dobro objašnjenje zapaženog povlačenja glečera.

„Nešto je grizlo glečere što klimatski zapisi ne beleže. Često se pretpostavljalo da je krivac snažan pad zimskih snežnih padavina. Ali, koliko znamo, do takvog pada nije došlo“, rekao je za Climate Central Georg Kaser, glaciolog sa Univerziteta u Insbruku u Austriji i član naučnog tima koji je identifikovao crni ugljenik, ili čađ, kao uzrok otapanja glečera.

Pošto tamnije površine apsorbuju više toplote od svetlijih, reflektivnijih, ako se dovoljno čađi taloži na snegu i ledu, to može ubrzati topljenje, navodi Climate Central. Naučnici kažu da su i drugi delovi sveta mogli biti pogođeni, ali ističu da je pad dobro dokumentovan samo u Alpima. Zapisi ukazuju na to da je do sredine 19. veka vazduh u nekim alpskim dolinama bio zagađen.

„Tek nakon 1970. godine, kada je kvalitet vazduha počeo da se poboljšava, ubrzano zagrevanje klime postalo je dominantan pokretač povlačenja alpskih glečera”, kaže Kazer, dodajući da “ako glečeri u regionu nastave da se tope brzinom koja je viđena tokom proteklih 30 godina, postoji rizik da će skoro svi nestati pre kraja veka“.

Nejasno je odakle potiče podatak da su nedavno zabeležene „rekordno niske temperature ispod -35°C u francuskim Alpima“.

Prosečne temperature na velikim nadmorskim visinama u francuskim Alpima u zimskim mesecima kreću se između -5°C i -20°C. Ekstremni rekordno niski nivoi ispod -30°C javljaju se zbog specifičnih geografskih mikroklima u planinskom vencu Jura, regionu poznatom kao „Mali Sibir“.

Svakako, podaci o zimskim temperaturama u Alpima ne opovrgavaju činjenicu da su klimatske promene stvarne i da se glečeri tope usled globalnog zagrevanja.

Naučna organizacija The Union of Concerned Scientists objašnjava: „Iako se planeta generalno zagreva, sneg i hladno vreme se i dalje javljaju, posebno na velikim nadmorskim visinama i geografskim širinama. Ali to ne opovrgava globalno zagrevanje. Da bismo ovo razumeli, korisno je razlikovati vreme – ono što se dešava napolju upravo sada – i klimu, obrazac vremena meren tokom decenijskih perioda. Zimski vremenski obrasci na severnoj hemisferi su složena interakcija između uslova gornje atmosfere iznad polarnih regiona i uslova srednjih geografskih širina iznad okeana i kopna“.

O globalnom zagrevanju i klimatskim promenama svedoče brojni naučni dokazi, već decenijama unazad. Istraživači su otkrili da su klimatske promene počele pre više od 180 godina, na početku industrijske revolucije.

„Naučni dokazi nastavljaju da pokazuju da su ljudske aktivnosti – prvenstveno ljudsko sagorevanje fosilnih goriva – zagrejale površinu Zemlje i njene okeanske basene, što je zauzvrat nastavilo da utiče na klimu Zemlje. Ovo je zaključak naučnih dokaza koji su sakupljani tokom više od jednog veka, a koji čine strukturnu kičmu današnje civilizacije“, objašnjava NASA.