Privremeni porast mase leda na Antarktiku ne znači da je globalno zagrevanje laž
Tvrdnje koje su se proširile društvenim mrežama nakon objavljivanja rada kineskih naučnika o povećanju mase leda na Antarktiku u periodu od 2021. do 2023. godine netačno tumače nalaze studije i zanemaruju dugoročne naučne podatke.
- Antarktik je u periodu od 2021. do 2023. godine beležio dobitak leda zahvaljujući izuzetno velikim količinama snežnih padavina.
- Ipak, tokom prethodne dve decenije Antarktik je ukupno gledajući izgubio led, što je doprinelo porastu nivoa mora.
- Naučni rad iz 2025. ne sugeriše preokret trenda gubitka leda, niti negira klimatske promene i globalno zagrevanje.
- Globalne temperature i nivo mora i dalje beleže rast, što potvrđuju decenije satelitskih i meteoroloških podataka.
- Naučnici upozoravaju da se klimatski trendovi ne mogu procenjivati na osnovu podataka za samo nekoliko godina.
- Objave ocenjujemo kao manipulaciju činjenicama.
Nakon objavljivanja jednog naučnog rada u časopisu Science China Earth Sciences u martu 2025, društvene mreže preplavile su tvrdnje da su naučnici šokirani činjenicom da je „globalno zagrevanje laž”, da je „trend gubitka leda na Antarktiku preokrenut” ili da je „porast nivoa mora izmišljotina”.
Međutim, stručnjaci jasno ukazuju da ove interpretacije ne ilustruju sadržaj rada, niti postojeće naučne podatke – posebno ne da su klimatske promene „izmišljotina“.
I prema ranijim analizama pa i u konkretnom istraživanju, u periodu od 2021. do 2023. su zabeležene netipično visoke snežne padavine koje su dovele do privremenog povećanja mase leda na Antarktiku. Međutim, ovaj privremeni „dobitak“ ne menja činjenicu da je Antarktik prethodno beležio kontinuirani gubitak leda od 2002. godine, što je merljivo pomoću satelita GRACE i GRACE-FO.
Ukupan doprinos Antarktika porastu nivoa mora u periodu 2002–2023. je i dalje znacajan (+5,10 mm), uprkos privremenom smanjenju usled pomenutih padavina.
Klimatolog dr Piter Nef za portal Science Feedback objašnjava da led na Antarktiku ne funkcioniše po jednostavnom principu „padne sneg, poraste masa”. Procesi koji ga oblikuju mnogo su složeniji i uključuju akumulaciju snega, njegovo kretanje ka obali i otapanje ili otcepljivanje ledenih santi.
Dok je u Istočnom Antarktiku zabeležen porast mase, u Zapadnom Antarktiku – posebno uz obale Pacifika – i dalje traje kontinuirani gubitak mase leda, zbog otapanja koje uzrokuju toplije okeanske struje.
Važno je naglasiti da nauka ne koristi lokalne i kratkoročne fenomene kao osnov za zaključke o globalnim trendovima.
Globalno zagrevanje se ne meri količinom leda u jednoj regiji tokom tri godine, već dugoročnim temperaturama na svetskom nivou, kao i nizom drugih pokazatelja: nivoom mora, učestalošću suša, ekstremnim vremenskim događajima i slično.
Klimatske promene ne znače da će se svaka tačka na Zemlji zagrevati istim tempom, pa zato ni jedan region, posmatran zasebno, ne može dati potpunu sliku o globalnom zagrevanju.
Istorijski gledano, temperature na većem delu Antarktika bile su relativno stabilne – naročito u poređenju sa Arktikom, koji se zagreva oko četiri puta brže od globalnog proseka. I površina morskog leda oko Antarktika dugo je ostajala stabilna, za razliku od Arktika, ali se i to počelo menjati poslednjih godina.
Naučnici ukazuju i da veća količina snežnih padavina na Antarktiku može biti posledica globalnog zagrevanja – toplija atmosfera može zadržati više vlage, što povećava verovatnoću većih snežnih padavina.
Tvrdnje da su „porast nivoa mora i globalno zagrevanje laži” pogrešno tumače nalaze iz naučnog rada iz marta 2025. Iako je Antarktik u pomenutom periodu privremeno skladištio više vode kao led, nego što je izgubio – ukupni saldo od 2002. do 2023. godine je i dalje pozitivan – Antarktik je doprineo porastu nivoa mora.
Osim toga, Antarktik je samo jedan od faktora – drugi, poput topljenja glečera i širenja okeanske vode usled zagrevanja, nastavljaju da doprinose porastu nivoa mora, koji se i dalje beleži globalno.
Takođe, ni autori rada ne tvrde da se trend promenio, već jasno navode da je do privremenog dobitka došlo usled specifičnih klimatskih uslova.
