Nema dokaza da su majmunske boginje povezane sa AstraZeneca vakcinom

Tvrdnje o navodnoj povezanosti majmunskih boginja sa vektorom adenovirusa šimpanze koji se nalazi u AstraZeneca vakcini protiv kovida — nemaju naučnog utemeljenja. Virusi koji izazivaju infekcije majmunskih boginja i kovida se razlikuju u načinu na koji se prenose na ljude, ali i u pogledu ispoljavanja simptoma i stepenu smrtnosti kod ljudi.
Foto: Canva

Od početka maja, u dvadeset, uglavnom evropskih zemalja, potvrđeno je više od dve stotine slučajeva zaraze virusom majmunskih boginja.

Zaražavanje velikog broja ljudi majmunskim boginjama izvan afričkog kontinenta je izuzetno retka pojava. Rastući broj infekcija u Evropi i Severnoj Americi izazvala je zabrinutost među svetskim virusolozima i epidemiolozima.

Ipak, pojedini korisnici društvenih mreža u regionu proširili su tezu o navodnoj povezanosti kovid vakcina i porasta broja zaraženih majmunskim boginjama u maju.

Objave takozvanih vaksoskeptika tvrde da su vakcine poput Oxford/AstraZeneca vakcine, glavni uzročnik svih nedavnih slučajeva zaražavanja majmunskim boginjama van afričkog kontinenta.

Teza prvobitno iznesena u emisiji Infowars teoretičara zavere Aleksa Džonsa, sugeriše da samo ime ove bolesti znači da su vakcine — koje sadrže komponentu virusa koji pogađa šimpanze — povezane sa majmunskim boginjama.

Izvor: Printscreen / Facebook
Izvor: Printscreen / Facebook

Ove tvrdnje, pak, nemaju empirijskog i naučnog utemeljenja.

Uprkos svom nazivu, majmuni nisu primarni nosioci virusa majmunskih boginja, iako sami mogu biti zaraženi. Upravo je tako, 1958. godine u Kopenhagenu, bolest dobila ime — nakon prve detekcije zaraze ovim virusom kod laboratorijskih majmuna (cinomolgus i rezuz makaki).

Iako se sa sigurnošću ne može utvrditi, pretpostavlja se da virus majmunskih boginja potekao od pojedinih endemskih vrsta glodara iz afričkih zemalja.

 
AstraZeneca vakcine nisu u korelaciji sa majmunskim boginjama

 

Istina je da AstraZeneca vakcina protiv kovida koristi adenovirus šimpanze, međutim, niti jedna komponenta ove vakcine nije povezana sa majmunskim boginjama.

Štaviše, vektor adenovirusa šimpanze u Oxford/AstraZeneca kovid vakcini predstavlja bezopasan, oslabljen virus koji je genetski izmenjen tako se ne se može dalje replicirati.

Naučnici koriste adenovirus šimpanze kao nosač uputstva za stvaranje antigena, dok sam nosač ne uspostavlja nikakvu vrstu infekcije u organizmu.

Da je AstraZeneca vakcina protiv kovida bezbedna potvrđuju i istraživači sa Univerziteta Oksford i ističu da je njihova vakcina protiv kovida podrobno izučena u svim fazama kontrolnih ispitivanja.

U ovom slučaju, dodatno, čini se važnim istaći da šimpanze pripadaju grupi primata poznatoj kao veliki čovekoliki majmuni (apes) i umnogome se razlikuju od grupe majmuna (monkeys) kod kojih je ova bolest prvo zabeležena i po kojima, konačno, i dobila ime.

Majmunske boginje su redak oblik zarazne bolesti slične velikim boginjama. Virus majmunskih boginja pripada rodu Orthopoxvirus u porodici Poxviridae.
Majmunske boginje su prvi put otkrivene 1958. godine na dve vrste majmuna u danskoj laboratoriji, a prvi slučaj ove bolesti kod ljudi zabeležen je 1970. godine u Demokratskoj Republici Kongo.

Kod ljudi, simptomi majmunskih boginja su najčešće blagi i slični velikim boginjama. Period inkubacije virusa u telu čoveka je u proseku od sedam do 14 dana, nakon čega se ispoljavaju prvi simptomi: povišena temperatura, iscrpljenost, bolovi u mišićima, uvećani limfni čvorovi i prepoznatljive lezije na licu, rukama, nogama i genitalijama.

Prenos sa životinje na čoveka može se desiti ugrizom ili ogrebotinom, konzumacijom neadekvatno pripremljenog mesa zaraženih divljih životinja, direktnim kontaktom sa lezijama ili određenim telesnim tečnostima inficirane osobe, kao i kontaktom sa površinom lezije, virusom kontaminirane posteljine, peškira ili odeće. Smatra se da se prenošenje sa čoveka na čoveka dešava i usled produženog izlaganja velikim respiratornim kapljicama (kašlja) inficirane osobe.

Kovid-19 je sistemska bolest koja se u potpunosti razlikuje od bolesti majmunskih boginja. Virusolozi i epidemiolozi su saglasni da ne postoji teorijska mogućnost niti praktično iskustvo koje bi govorilo u prilog tezi povezanosti pomenutih zaraznih bolesti — ali ni vakcine protiv kovida sa majmunskim boginjama.

 

Naslovna fotografija: Canva