Humanitarna kriza u Gazi iskorišćena za širenje teorija zavere o „15-minutnim gradovima”
Popularne teorije zavere o urbanističkom konceptu „15-minutnih gradova” dovedene su u vezu sa aktuelnim ratnim sukobom na Bliskom istoku.
- Na društvenim mrežama se raširio video snimak u kojem voditelj jedne od emisija sa „InfoWars” platforme iznosi tvrdnje da je „Gaza prototip ‘15-minutnog grada’”.
- „15-minutni grad” je koncept urbanog planiranja koji predviđa životno okruženje sa lako dostupnim osnovnim stvarima za život. Taj koncept nema nikakve veze sa organizacijom životnog okruženja u Pojasu Gaze, čije stanovništvo većinski živi u siromaštvu i bez osnovnih uslova za život. Humanitarna kriza u Gazi dodatno je pogoršana od oktobra ove godine, usled aktuelnog ratnog sukoba sa Izraelom.
- Objave na Fejsbuku ocenili smo kao netačne.
U jeku humanitarne krize u Pojasu Gaze, nakon što je Izrael prekinuo isporuku struje i robe (uključujući lekove, hranu, gorivo i vodu) na društvenim mrežama raširile su se neutemeljene tvrdnje da je „Gaza prototip ‘15-minutnog grada’”. Neutemeljeno poređenje organizacije životnog okruženja u Pojasu Gaze i urbanističkog koncepta „15-minutnog grada”, plasirao je voditelj Harison Hil Smit u emisiji „The American Journal”, koja se emituje na veb sajtu „InfoWars”.
„Ako želite da zamislite 15-minutni grad, samo pogledajte Gazu. Gaza je prvi… to je prototip 15-minutnog grada. Ima AI mitraljeze postavljene iznad kapija, stalni nadzor, kontrolisanu egzistenciju, nedostatak prava, nedostatak prosperiteta, nemogućnost da se čak dobije dovoljno hrane ili vode… Kažu da žele da globalizam eliminiše rat, jer bez nacija nećete imati rata. To je ono što nas čeka. Nećete imati ratove između dve vojske, imaćete beskrajni rat protiv svakoga ko se opire, protiv svakoga ko odbija da popusti, protiv svakoga ko se ne pokori svojevoljno globalističkim gospodarima. Ne možete videti kako se ono što nas čeka već odvija u Gazi i Palestini. Pretpostavljam da ćemo morati da sačekamo dok ne stigne ovde”, kaže Smit na snimku koji se raširio na Fejsbuku i Instagramu.
Katastrofalna situacija u Pojasu Gaze usled brojnih blokada koje je Izrael uveo u tekućem ratnom sukobu, iskorišćena je za afirmaciju teorije zavere da urbanistički koncept „15-minutnih gradova” zapravo podrazumeva „blokadu kretanja” i druge restrikcije u cilju navodne „kontrole globalne populacije”. „15-minutni grad” je koncept urbanog planiranja koji predviđa životno okruženje sa lako dostupnim osnovnim stvarima za život. Taj koncept nema nikakve veze sa organizacijom životnog okruženja u Pojasu Gaze, čije stanovništvo većinski živi u siromaštvu i bez osnovnih uslova za život. Humanitarna kriza u Gazi dodatno je pogoršana od oktobra ove godine, usled aktuelnog ratnog sukoba sa Izraelom.
***
Koncept „15-minutnih gradova” razvio je urbanista Karlos Moreno, profesor specijalizovan za inovacije i teritorije na Univerzitetu Panteon-Sorbona u Parizu. Moreno je objasnio da je reč o predlogu da se gradovi redizajniraju tako da stanovnicima sve osnovne životne potrebe i usluge budu u krugu od petnaestak minuta.
„Umesto da provodimo sate u transportu, možemo da ljudima približimo sve suštinske stvari koje su im potrebne”, rekao je Moreno za „Rojters”, dodajući da je to „teorija za poboljšanje kvaliteta života i jačanje osećaja zajednice”. Moreno je istakao da je model izgrađen na „ideji smanjenja uticaja na životnu sredinu” i da „postavlja životnu sposobnost i održivost kao krajnje ciljeve”.
Verzije „15-minutnog grada” implementirane su u Parizu i Melburnu. „Rojters” je razgovarao sa četiri regionalne vlasti – Škotskom; Otava, Kanada; Viktorija, Australija; i Portland, Oregon – o njihovim planovima za implementaciju verzije „15-minutnih gradova”. Sve vlasti su negirale da planovi podrazumevaju navodne „blokade” i „zaključavanja”.
Ograničenja uvedena tokom pandemije kovida 19, kao što su blokade i ograničenja putovanja, podstakle su teorije zavere o tome da su vlade želele da „kontrolišu građane” uz pomoć međunarodnih organizacija, poput Svetskog ekonomskog foruma. Na toj premisi nastale su i dezinformacije o „15-minutnim gradovima”, prvobitno plasirane na temu klimatskih promena.
***
O Pojasu Gaze (Izvor: „Dojče vele”)
„Pojas Gaze jedno je od najgušće naseljenih područja na svetu. U regiji živi nešto više od dva miliona ljudi, što je u proseku oko 5500 ljudi po kvadratnom kilometru. (Radi poređenja: u Izraelu je gustina naseljenosti oko 400 ljudi po kvadratnom kilometru.)
Pojasom Gaze od 2007. godine vlada militantni islamistički Hamas. On odbija mirovni sporazum sa Izraelom. Iz Pojasa Gaze godinama se raketiraju izraelska područja, ali napad koji je započeo 7. oktobra 2023. dramatična je eskalacija sukoba koji se iznova rasplamsava.
Otkako je Hamas došao na vlast 2007. godine, Izrael je Gazu klasifikovao kao „neprijateljsku teritoriju” i uglavnom je do danas zatvorena. Izrael kontroliše kopneni pristup, more i vazdušnu teritoriju. Hamas je od tada nastavio s onim što opisuje kao „samoodbrambene” napade na Izrael. (...) Stanovništvo uglavnom živi u siromaštvu. Nezaposleno je oko 40 posto stanovnika u dobi od 15 do 24 godine.
Izrael strogo kontroliše uvoz robe, između ostalog kako bi sprečio ulazak oružja u Pojas Gaze. Granica s Egiptom takođe je često blokirana, used čega Hamas pokušava da prokrijumčari robu kroz mrežu tunela.
Pojas Gaze uveliko zavisi od međunarodne pomoći; prema navodima UN-a to se odnosi na oko 80 posto stanovništva. Posebno je teška situacija za brojne izbeglice koje još uvek žive u kampovima i potpuno zavise od isporuke pomoći. Pojas Gaze takođe pati od redovnih nestanaka struje koje često ima samo nekoliko sati dnevno. Vode nema dovoljno i velika većina stanovništva nema čistu pitku vodu. Zdravstveni sistem takođe zavisi od međunarodne pomoći i - posebno u vreme vojnog sukoba s Izraelom - ozbiljno je preopterećen.”
Ovom temom bavili su se i „Faktograf” i „Raskrinkavanje.ba”.
