EU strategija ne propisuje da bebe mogu da „odaberu svoj pol“
Tvrdnja da nova „Strategija EU za ravnopravnost LGBT+ osoba” omogućava da i „bebe mogu odabrati svoj pol“ nema utemeljenja u činjenicama.
- EU strategija 2026–2030 ne propisuje da deca ili „bebe“ mogu birati ili menjati svoj pol.
- Dokument predviđa podršku državama članicama u razvoju postupaka za pravno priznavanje pola „zasnovanih na samoodređenju“, ali ne ukida starosna ili medicinska ograničenja za takve odluke.
- Suprotno tumačenjima sa društvenih mreža, u strategiji se ne nalazi ni odredba o ukidanju roditeljskog nadzora ili zabrani savetovanja maloletne dece.
- Objavama nedostaje kontekst.
U objavama koje su se sredinom oktobra proširile društvenim mrežama na našem govornom području, tvrdi se da nova politika EU omogućava „promenu pola na zahtev“ bez medicinskih i starosnih ograničenja, te da time, čak i „bebe“ mogu odabrati ili promeniti svoj rodni identitet. U objavama poteklih sa članka objavljenog na portalu Epoha navodi se i da Evropska komisija „potkopava roditeljska prava“ i „preti sankcijama“ državama koje se ne budu pridržavale ove strategije.
Ove tvrdnje se pozivaju na zvanični dokument Evropske komisije objavljen 8. oktobra pod nazivom „Strategija za ravnopravnost LGBTIQ+ osoba 2026–2030“ (LGBTIQ+ Equality Strategy 2026–2030). U ovom dokumentu se navodi da EU „podržava razvoj zakonskih procedura za pravno priznavanje roda zasnovanih na samoodređenju“. Međutim, ni u jednom delu ovog dokumenta se ne spominje da bi takav predlog važio bez starosnih ograničenja, niti da bi se odnosio na decu svih uzrasta ili „bebe“.
U uvodu dokumenta se jasno ističe da strategija „ima za cilj da štiti LGBTIQ+ osobe od štetnih konverzijskih praksi, da promoviše ravnopravnost, borbu protiv nasilja i diskriminacije, te osnaživanje LGBTIQ+ zajednice“. Strategija, dodatno, jasno razlikuje pravnu potvrdu pola ili rodnog identiteta od medicinskih intervencija. U dokumentu se izričito navodi da EU „podržava razvoj postupaka za pravno priznavanje pola zasnovanih na samoodređenju“, ali ne nalaže državama da to moraju sprovoditi bez ikakvih starosnih ograničenja.
EK predviđa okvir podrške državama članicama koje žele da unaprede zakonske mehanizme za priznavanje rodnog identiteta, ali ne propisuje obavezujuće modele takve prakse.
Komisija takođe najavljuje razmatranje zakonskih mera za zaštitu osoba od štetnih tretmana takozvanih „konverzijskih praksi“. To se ne odnosi na zabranu savetovanja dece, već na sprečavanje prinudnih ili neetičkih postupaka usmerenih na promenu identiteta osobe.
Takođe, ni u jednom delu strategije se ne pominje „ukidanje roditeljskog nadzora“, „ukidanje biološke stvarnosti“ ili „sankcionisanje država koje se ne budu pridržavale“. Takve formulacije i interpretacije potiču iz samog članka Epohe, ne iz zvaničnih dokumenata EU.
Dodatno, sporni dokument predstavlja strateški okvir, ne obavezujući zakon, kako svaka država članica EU samostalno odlučuje o starosnim granicama i procedurama vezanih za promenu pola i identiteta osobe.
Tvrdnje da će EU kažnjavati države gubitkom fondova takođe nisu potvrđene ni u jednom delu strategije. Dakle, ni u jednom dokumentu EU, pa ni u Strategiji koju spominju na mrežama, ne navodi se da „bebe mogu birati pol“, niti da će države biti kažnjene ukoliko im to ne omoguće.
