Da li od kovida umire “samo” 0.07 odsto mlađih od 70 godina?

Na profilu revnosnog distributera dezinformacija “Marko Kraljevic – treci” okačen je deo intervjua s doktorom Bakdijem, u kojem ovaj tvrdi da je “poznato” da se “šanse da umrete” ako ste mlađi od 70 godina i zaraženi korona virusom kreću “od 0.05% do 0.07%”.

Intervju je dat za radijski program novinarke Foks njuza Lore Ingram još iz prošle godine. Na Fejsbuku ga je objavila dvaput: 10. i 27. decembra 2020. Hronološki prvu objavu već je obradio jedan fektčekerski tim, sa zaključkom da tvrdnji nedostaje kontekst. Tvrdnjama o ovakvim stopama smrtnosti pozabavio se i AP, dok je o kontekstu studije i kontroverze koju je donela izveštavao i tehnološki časopis Wired u tekstu o najistaknutijem naučniku iz tima koji je obavio studiju.

Bakdi se poziva na studiju Džona Joanidisa sa Univerziteta Stenford, rađenu na osnovu raspoloživih podataka iz februara prošle godine kada, podsetimo se, SAD nije imao ni pouzdani test na Sars-Cov-2. Tačno je, kako Bakdi tvrdi, da je studija objavljena na “oglasnoj tabli” Svetske zdravstvene organizacije u oktobru 2020. Nije rekao da su postoci koje iznosi puko “obrazovano nagađanje”. Neophodno je da raščivijamo metodologiju iza određivanja stope smrtnosti, kojom se tako često manipuliše u medijima u vezi sa ovom pandemijom.

Kako se izračunava stopa smrtnosti?

Za američki Centar za prevenciju bolesti (CDC) stopa smrtnosti je jednostavno “broj smrti na 100.000 stanovnika”, kaže sagovornik AP. Taj broj meri broj smrtnih ishoda u odnosu na populaciju, ne u odnosu na broj hospitalizovanih ili preminulih od virusa.

Drugi metod za izračunavanje stope smrtnosti je u odnosu na broj potvrđenih slučajeva pozitivnih na korona virus, takozvani “case infection rate (CFR)”. CFR će, dakle, umnogome zavisiti od toga koliko se testira.

Joanidis je, zajedno sa još 16 kolega i koleginica, pokušao da izračuna stopu smrtnosti, ali ne u odnosu na potvrđene slučajeve zaraženih (CFR), već u odnosu na sve zaražene u stanovništvu (infection fatality rate – IFR). Broj ukupno zaraženih, jasno je, nemoguće je egzaktno izračunati, već se do te projekcije dolazi na osnovu spekulativnih matematičkih modela. Radi se o nečemu što, da se poslužimo izrazom pokojnog Donalda Ramsfelda, možemo samo da znamo da ne znamo. Iz takvog modela proizlaze te projekcije o 0.05 do 0.07 odsto: u nekim državama, u određenim periodima ili kao prosečna brojka, mogu da se poklapaju sa stvarnošću na terenu. Ali, uglavnom se zloupotrebljavaju kao što vidimo u slučaju doktora Bakdija.

Uzmimo, radi poređenja, epidemiju gripa: moguće je sabrati broj onih koje su simptomi gripa naveli da se obrate lekarima; nemoguće je pobrojati sve one kroz koje je virus gripa prošao. Time se iscrpljuje zahvalnost ovog poređenja jer u slučaju jednog oboljenja, testiranje je najveći problem na svetu; u slučaju drugog – poslednji problem na svetu. Stepen opšte prokuženosti stanovništva na sezonski grip je, na koncu, nesaznatljiv. Isto je s koronom.

Joanidisovo ime samo je jedno od 17 na studiji, ali kao veliki protivnik zatvaranja, on je postao najglasniji glasnogovornik teze o preteranoj reakciji država na pandemiju. On stoji iza svojih projekcija čak i kada ga stvarnost demantuje. Ironično, slavu je stekao jednim od “najcitiranijih akademskih radova na svetu”, o generalnoj neegzaktnosti i, neretko, neproverljivosti rezultata naučnih studija.

Po njemu, procenat smrti od kovida u odnosu na potvrđene slučajeve (CFR) mogao bi da bude 0,05 odsto – upola manje nego od gripa – pa sve do 1 odsto – što je deset puta više nego od gripa. (Po nekim modelima i procenama, CFR ide i do 1,5 odsto.) Procenio je i da bi broj umrlih od kovida u SAD mogao da bude od 10.000, pa sve do razina koje nisu viđene još od pandemije španske groznice 1918. godine.

Joanidis je od početka pandemije naglašavao da ne baratamo sa dovoljno podataka za egzaktnije procene, što je tačno. Njegov “greh” ogleda se u tome što je zažareno stao na stranu najnižih procena I, sledstveno tome, kritikovao mere zatvaranja.

U odgovoru fektčekerima sa Lead Stories sredinom decembra prošle godine, Joanidis tvrdi da mlađi od 70 godina u SAD čine 20 odsto smrtnih ishoda, što se poklapa s njegovim projekcijama. Međutim, 20 odsto od 302.000 smrtnih slučajeva od kovid 19 u SAD iznosi 60.400 smrti među stanovništvom mlađim od 70 godina. Ta realna brojka ne zvuči tako tričavo kao kad neko kaže “pola promila”, zar ne? Uprkos mnogobrojnim varijacijama, starije stanovništvo fakat jeste najugroženije. Ako i izuzmemo to da mlađi nikako nisu izuzeti od rizika, moramo uzeti u obzir da su epidemiološke mere – od zatvaranja do vakcinacije – tu i da spreče mlađe stanovništvo da prenosi zarazu i povećava ukupan rizik od smrtnih ishoda.

U članku koji je odjeknuo u naučnoj javnosti još na početku pandemije, Joanidis je spekulisao da je smrtnost od korona virusa manja od one od gripa. Po naučnim procenama, kovid 19 je pet do deset puta smrtonosniji od gripa.

Oko 20. decembra, između prve i ponovljene objave intervjua sa Bakdijem koji se poziva na Joanidisove procene, po podacima sajta Worldometer, u Americi je bilo potvrđeno ukupno 18.429.538 slučajeva zaraze korona virusom.

Ukupan broj smrtnih ishoda od kovida do istog dana iznosio je 333.641.

CFR je u tom trenutku, dakle, iznosio 1,8 odst.

Generisani grafikon sa sajta Our World in Numbers potvrđuje isto to, dok je 20. decembra za Srbiju CFR iznosio 0.9 odsto.

Tvrdnja koju je Bakdi iznosio u intervjuu s Lorom Ingram time je nedvosmisleno netačna.

Za razliku od Joanidisa, čiji je najveći greh to što se nije držao sopstvenog gesla o skepticizmu prema raspoloživim brojevima, Bakdi njegove donje procene prezentuje kao činjenice. Tvrdio je i da je pandemija “lažna”, da kovid nije smrtonosniji od gripa, kao i da će “smrtonosne” vakcine protiv kovida “desetkovati čovečanstvo”.

Kao ni on, ne moramo ni mi za ovu priliku da uzmemo u obzir osvedočenu preopterećenost zdravstvenih sistema usled poplave bolesnika pri opuštanju epidemioloških mera, niti posledice koje po organizam ume da ostavi ova bolest, poznate kao “dugotrajni kovid”.

Za kraj, probali smo da izračunamo mistični realni broj po IFR – po stopi smrtnosti u odnosu na ukupne, ne samo potvrđene, slučajeve koronavirusa u Srbiji.

Po zvaničnim podacima sa sajta covid19.rs, u Srbiji je do 7. jula 2021. od kovida preminulo 7063 lica. Ukupni broj registrovanih slučajeva iznosi 717.196. CFR se procenjuje na 0.98 odst – dakle, od ukupnog broja registrovanih slučajeva. Ministar zdravlja Lončar nedavno je izašao sa brojem od 10.356 smrtnih slučajeva koji “mogu da se dovedu u vezu s koronom na bilo koji način. Tu ubrajamo i one koji nisu ležali u bolnici, koji su bili negativni na PCR i antigenski test, kao i osobe koje su se same lečile.”

Uzmimo da je broj smrti 10.200. Da bi IFR iznosio pola promila, odnosno 0,05 odsto, bilo bi potrebno da je u Srbiji sve skupa bilo 20,5 miliona slučajeva zaraze korona virusom.

Poslanik iz redova vlasti podneo je amandman da se popis stanovništva Srbije, planiran za jesen ove godine, odloži za sledeću godinu, tako da je taj broj još jedna nepoznanica u bilo kakvoj jednačini. Ali, ako verujete da je opasnost od korona virusa manja, jednaka, ili tek nešto veća od opasnosti od gripa, onda biste morali da verujete i u to da Srbija ima 20 miliona stanovnika.

Naslovna fotografija: Facebook Printscreen, Canva