BIO4 kampus u Beogradu na meti teorija zavere
Konspirativne tvrdnje da projekat BIO4 predstavlja centar za prikupljanje DNK građana, da porodica Rotšild preuzima energetiku Srbije i da će digitalni dinar služiti za kažnjavanje neposlušnih građana nisu potkrepljene dokazima.
- Šire se tvrdnje na mrežama da je BIO4 kampus u Beogradu deo plana za stvaranje digitalne laboratorije u kojoj će DNK građana Srbije postati vlasništvo velikih farmaceutskih kompanija.
- BIO4 je naučno-istraživački kompleks namenjen razvoju biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta.
- Genetski podaci spadaju u naročito osetljive lične podatke i njihova obrada u Srbiji podleže zakonima o zaštiti podataka i medicinskoj etici.
- Tvrdnje da porodica Rotšild tajno preuzima energetski sektor Srbije deo su dugotrajnog narativa teorija zavere o globalnoj finansijskoj kontroli koje nisu potkrepljene nijednim dokazom.
- U objavama se pominje i „digitalni dinar” koji bi navodno omogućio vlastima da građanima gase novac ako nisu „poslušni”.
- Objave ocenjujemo kao netačne.
U viralnim objavama projekat BIO4 kampusa u Beogradu predstavlja se kao „fabrika za ljude” i navodna platforma za masovno prikupljanje genetskih podataka građana Srbije. Dostupna dokumentacija o ovom projektu pokazuje da je reč o naučno-istraživačkom centru koji treba da objedini rad univerziteta, instituta i tehnoloških kompanija u oblastima biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta.
Slični istraživački kampusi postoje u mnogim državama i imaju za cilj razvoj novih medicinskih tehnologija, dijagnostike i terapija. Reč je o projektima koji ne podrazumevaju automatsko prikupljanje genetskih podataka celokupnog stanovništva.
Genetska istraživanja u medicini mogu da uključuju sekvenciranje DNK, ali takva istraživanja se sprovode u okviru jasno definisanih naučnih projekata i uz informisani pristanak učesnika. U Srbiji su genetski podaci zakonski klasifikovani kao naročito osetljivi lični podaci. Njihova obrada je regulisana Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i medicinskim etičkim pravilima, koja zahtevaju saglasnost ispitanika i ograničavaju način na koji se ti podaci mogu koristiti.
Drugi deo spornih objava odnosi se na tvrdnje da je porodica Rotšild preko „svojih ljudi u vladi” preuzela energetski sektor Srbije i da profit od potrošnje električne energije završava kod londonskih bankara. Ovakve tvrdnje uklapaju se u dugotrajan narativ teorija zavere o porodici Rotšild kao skrivenoj globalnoj finansijskoj eliti koja navodno kontroliše države i ekonomije. Ovaj narativ prisutan je još od 19. veka i često se pojavljuje u različitim političkim i ideološkim kontekstima.
U slučaju Srbije, energetski sektor dominantno je u državnom vlasništvu. Ključne uloge su u rukama Elektroprivrede Srbije i Elektromreže Srbije, što su javna preduzeća, dok u energetici postoje i privatni investitori, po uobičajenoj praksi u mnogim državama. Međutim, ne postoje dokazi i poznati podaci koji bi potvrdili teze da porodica Rotšild ili londonske banke upravljaju energetskim sektorom Srbije.
Digitalne valute i mit o „gašenju novca”
U objavama se pominje i planirano uvođenje „digitalnog dinara” kojim bi sistem mogao da „ugasi novac” građanima ukoliko nisu poslušni ili ukoliko ne prihvate određene medicinske tretmane.
Ideja digitalnih valuta centralnih banaka poslednjih godina se zaista razmatra u mnogim državama kao deo modernizacije platnih sistema. Narodna banka Srbije jeste analizirala mogućnosti digitalne valute, ali nije doneta odluka o njenom uvođenju niti postoji plan ukidanja gotovine u našoj zemlji. Dodatno, ne postoje mehanizmi koji bi omogućili da se građanima automatski blokira pristup novcu zbog zdravstvenih ili političkih odluka.
Tvrdnje o „gašenju novca neposlušnima” potiču iz šireg narativa koji digitalne valute predstavlja kao alat „digitalnog ropstva“ za totalnu kontrolu stanovništva u takozvanom bezgotovinskom društvu.
Osim toga, u objavama se kao organizatori tog plana pominju Svetski ekonomski forum i njegov osnivač Klaus Švab – organizacija koja se često nalazi u centru teorija zavere koje tvrde da globalne elite u Davosu planiraju političku i ekonomsku kontrolu nad državama.
Iako Svetski ekonomski forum okuplja političke i poslovne lidere na međunarodnim konferencijama i promoviše ideje poput digitalne transformacije ili održivog razvoja, ne postoje dokazi da ima izvršna ovlašćenja nad državama ili da upravlja projektima poput BIO4 kampusa ili monetarnom politikom Srbije.
