Početna Članci Analize Intervju Parlament je u Vučićevom džepu

Parlament je u Vučićevom džepu

"Podneću krivičnu prijavu protiv ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića za zloupotrebu službenog položaja jer je 13. aprila, policija, pod punom ratnom opremom, bez zahteva, kršeći zakon okupirala najviše zakonodavno telo Srbije, što je svojevrsni državni udar. Za sve što se tog dana dešavalo u zgradi parlamenta postoje video snimci, ali moram priznati da ja nisam video u skupštini ni jednog navijača."


“Poslanički klub Demokratske stranke, kao najveći opozicioni klub u skupštini, nije otišao na kolegijum koji je sazvala Maja Gojković, jer smo poslednjih godina zahtevali redovne konsultacije, kako bi spustili tenzije, upristojili raspravu, omogućili poštovanje Poslovnika i imali nešto normalniji politički život, a ona je to sve odbijala”, objašnjava u intervjuu za Istinomer Balša Božović, zamenik šefa poslaničkog kluba Demokratske stranke, odluku da se opozicija ne odazove pozivu Gojković na konsultacije. Božović “početak dijaloga sa opozicijom” smatra “neiskrenim i nerelevantnim jer je Gojković prethodno proganjala neke poslanike i dozvolila da Skupština postane rijaliti šou”. Kaže da je CRTA dala 60 fenomenalnih predloga za unapređenje izbornih uslova do 2020. godine i smatra da je 20 od tih 60 predloga moguće usvojiti u ovoj predizbornoj godini.

*
Balša Božović / Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

Vaše objašnjenje je da je atmosfera neredovna, čemu svedoče i protesti na ulicama, te odluka o bojkotu skupštine, ali je pitanje da li želite da u parlamentu uđete u kakvu takvu redovnu situaciju?

Za ovih sedam godina dijalog je odbijala vladajuća većina. Mi sada, posle svega, ne verujemo u naprasnu želju Maje Gojković da se taj dijalog uspostavi.

A kojim mernim instrumentom merite da li je njen poziv iskren?

Zato što se nikada nije dogodilo, ne znam da li to znate, u istoriji višestranačja u Srbiji da su opozicioni poslanici toliko kažnjavani kao u ovih sedam godina. Mnogi su proganjani, blaćeni i stavljeni na stub srama. Protiv mnogih se vršila hajka. Mi smo to trpeli do momenta kada su građani rekli “e, sada je dosta”.


INTERVJU SA BALŠOM BOŽOVIĆEM MOŽETE SLUŠATI NA ISTINOMER PODCASTU



Međutim, sada dolazimo do situacije da se, uprkos svemu, nudi razgovor kao mogućnost.  Ako skupština nije to mesto za razgovor, gde je ono?

Apsolutno smatram da je Skupština to mesto, ali stvari sada imaju malo drugačiji redosled, nego u nekim redovnim okolnostima. Ovo su, složićete se, vanredne okolnosti. Četiri meseca ljudi protestuju, opozicija je napustila parlament da bi skrenula pažnju na krizu parlamentarizma u Srbiji. Kada je u pitanju Evropska Unija, naši evropski partneri sa velikom zabrinutošću gledaju na to i trenutna situacija je da smo mi istakli svoje zahteve kako bi naredni izbori bili slobodni i fer.

U redu, ali na kom mestu se priča o tim zahtevima?

Oni se usvajaju u plenarnoj sali skupštine. Mi kao opozicija, uz pomoć nevladinog sektora i međunarodne zajednice, formulišemo izmene i dopune predloga zakona, koji mogu da se usvoje, da bi izbori bili fer i slododni. I to mora da se dešava u parlamentu. Suština je da se stvari promene, ukoliko vlast želi opoziciju na izborima. Ukoliko ne usvoje naše zahteve, opozicija će bojkotovati izbore. Ali, to bi značilo i da oni više ne žele demokratski život u zemlji i da su odlučili da ukinu višestranačje u Srbiji.

Zahtevi, da bi bili usvojeni, morate oficijelno nekom da ih predate u tom parlamentu koji bojkotujete?

Postoji procedura – skupštinske službe kojima se predlažu izmene i dopune predloga zakona.  Maja Gojković je osoba koja je vodila sednice, ali ona je samo narodna poslanica, prva među jednakima, koja je pokazala ogroman stepen pristrasnosti. Ugrožavala je nezavisnost institucije Narodne skupštine stavivši je Vučiću u džep. Nakon sedam godina gaženja volje građana, ne želimo da razgovaramo sa njom, ali zahteve sa građanskih protesta formulišemo u izmene i dopune predloga zakona. Ako ih vlast ne usvoji, znači da nas ne želi na izborima i da se opredelila  za to da njena smenjivost bude na nekom drugom mestu, vaninstitucionalnom, a to je ulica. 

Dakle, vi zahteve oficijelno predlažete, pa oni ako hoće da ih usvoje, usvajaju ih, ako neće, ništa, vi sedite u hodniku i čekate na ishod?

Ne, ne, ne. To je nešto što treba da dogovori, ne samo opozicija između sebe i ne samo poslanici između sebe, nego i oni. Reći ću samo da je CRTA dala 60 fenomenalnih predloga, 20 od tih 60 predloga je moguće usvojiti u ovoj predizbornoj godini. Mi smo ih već pretočili u izmenu i dopunu zakona. Još jedna jako važna stvar – sve ovo mora da se radi u koordinaciji sa međunarodnom zajednicom, zato što više nemamo poverenja u vlast.

Nije baš jasno, izneti su zahtevi na subotnjem protestu, koji se odnose na zajedničku komisiju vlasti i opozicije, za definisanje izbornih uslova, izbor novog sastava REM-a, izbor tehničkog i uređivačkog tima RTS-a i RTV-a. Sve to treba da se dogovori negde. Gde se to dogovara?

Da budemo potpuno realni, u poslednja tri minuta protesta, koji je trajao više sati u subotu, gde je bilo više od 50.000 nezadovoljnih građana, konferansije je izložio da se opozicija usaglasila oko najvećih problema. Dakle, uopšteno se govorilo o tome gde su najveći problemi – građani se boje da glasaju slobodno, boje se da izađu na izbore da ih neko ne bi ucenio ili otpustio, RTS ne konstatuje opozicioni život u Srbiji i sa treće strane imate REM koji ne kažnjava one koji imaju nacionalno dobro, tj. nacionalnu frekvenciju.

*
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović


To sve znamo, a šta sad sa tim radimo?

Sada zajedno sa nevladinim sektorom koji se bavio veoma podrobno svim ovim stvarima i poslanicima koji se već godinu dana, poput poslaničkog kluba Demokratske stranke, bave ovom temom, to sad pretačemo u izmene i dopune predloga zakona. To mora da se usvoji u parlamentu, ne može to da se usvoji na pijaci, ne može da se dogovori van institucija. Ako Maja Gojković i Vučić unižavaju parlament ovih sedam godina, to ne treba da radimo i mi. Mi treba da sačuvamo ovu instituciju, jer ona nije vlasništvo Srpske napredne stranke već građana Srbije.

Kolika je autonomija u odlukama poslanika opozicije u parlamentu, pa i Demokratske stranke, u odnosu na Savez za Srbiju?

Rekao bih velika, zato što Savez za Srbiju nije u parlamentu. 

Upravo zato vas i pitam.

Savez za Srbiju nema poslanički klub. 

Zato vas i pitam, jer imam utisak da nemate autonomiju u odlukama…

Ja mogu da pričam u ime demokrata. Demokrate imaju autonomiju u parlamentu, i te kako. Ne možete reći za jednog profesora Mićunovića, Gordanu Čomić i mnoge druge da su bez ličnog integriteta i autonomije. Odluke smo donosili, naravno konsultujući se sa stranačkim organima, ali pre svega mi svoje mandate dugujemo građanima. Dakle, mi samo radimo ono što je u interesu građana, a ne nekih nad političkih institucija. Lično se protivim bilo kakvom dijalogu sa vlastima, koji bi bio van institucija. To bi značilo da vi negde privatno sednete i sa nekim dogovarate. Ja mislim da to neće doprineti ni kvalitetu dogovora, ni transparentnosti dogovora.

Da li je organizovanje “okruglog stola” van institucija? 

Okrugli stolovi o izbornim uslovima su se već održavali. Mi smo na njima prisustvovali, nažalost vlast nije. Zašto bi sada bilo drugačije, to je opet pitanje za njih.

Koliko sam razumela kritike iz opozicije, nije toliko problem u aktima i zakonima koji postoje, već u njihovoj primeni.

Tačno. I zato je sada CRTA dala sjajne predloge koji će dodatno kontrolisati svaku vrstu zloupotrebe zakona, koji već postoje. Poslovnik u skupštini uopšte nije loš, ali se zloupotrebljava. Mi sada želimo da vidimo kako i kojim mehanizmima možemo da sprečimo te zloupotrebe koje su ovih sedam godina bile više nego evidentne.

Da li mislite da je ovaj poziv na kolegijum, kao i najava da će možda biti organizovana debata u plenumu u vezi sa Kosovom, taktička igra vlasti ili je to defanzivni potez?

Mislim da je izgovor za ono što će da usledi.

U kom smislu?

Mi smo nekoga pozvali i onda se taj neko nije pojavio i mi sada idemo dalje. Nije u pitanju suština, već forma koju žele da ispune. A mi smo građanima, koji su besni zbog stanja u državi i društvu, tokom ova četiri meseca obećali da se nećemo više baviti formom nego samo suštinom. Dakle, želimo da uspostavimo demokratiju u Srbiji, i vladavinu prava i poštovanje institucija nakon Aleksandra Vučića. Ne želimo da budemo opozicija koja će samo doći na vlast. Želimo da svaku narednu vlast parlament kontroliše i da svaka naredna vlast bude smenjiva. Kao što je rekao profesor Mićunović, ne postoji dobra ili loša vlast, postoji samo dobro kontrolisana vlast.

I vi sada nas treba da ubedite da vam verujemo da ćete biti drugačiji nego što ste bili? 

Ja sada pričam opet o užem poslaničkom klubu DS.

Koja je bila na vlasti.

Jeste, slažem se.

Da li kao narodni poslanik smatrate da opozicija treba da uđe na debate o Kosovu, imajući u vidu da ste u poslednjih nekoliko godina million puta postavili pitanje zašto je nema u skupštini?

Ne. Sedam godina tražimo informaciju o čemu se pregovara, šta je okvir za pregovore, zašto Skupština nije ta koja je dala okvir za pregovore.

I oni kažu - evo vam debata, i vi ne ulazite.

Ne, ne, oni to odbijaju. Završavaju pregovore koji nisu transparentni, koji su, možemo slobodno reći, privatni i lični. Sa druge strane, podsetiću vas na činjenicu da kosovski parlament vrlo učestvuje u tim pregovorima, prati proces i daje okvir za pregovore, i Tači obaveštava kosovski parlament o svakoj rečenici izgovorenoj sa Vučićem. Sa druge strane, Aleksandar Vučić…

Ima kritika i tamo da je isto netransparentno.

Ali, Aleksandar Vučić sada kada se sve dogovorio privatno sa Tačijem.

Kako to znamo da se dogovorio?

Pa čekajte, ako zakazujete sednicu o Kosovu, ja pretpostavljam da tu nešto želite i da izglasate. Želite da izglasate nešto o čemu pretpostavljam da ste pričali sa Tačijem. Ali i ako zakazuju da bi se “srbovalo” o Kosovu, opet onda nećemo učestvovati zato što je i to farsa.

Zar to nije malo infantilno - tražite nešto, a onda oni kažu daćemo vam to, a vi kažete ne, ne mi sad nećemo?

Ne, ne, da stvari budu potpuno jasne, mi tražimo da učestvujemo u procesu, a sada kada je završen proces oni žele da se sakriju iza parlamenta, e pa to ne može. Nećemo učestvovati u tom prebacivanju odgovornosti sa Aleksandra Vučića, sa te istorijske odluke na poslanike.

*
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović


Dijalog. Da li opozicija ima neku strategiju ili makar taktiku kako početi taj dijalog?

To je nekoliko koraka kako bi to izgledalo u parlamentarnom životu nekih demokratskih zemalja. Opozicija sa poslanicima, strankama, pokretima i onima koji nisu u parlamentu, nađe se na jednom mestu, usaglase se stavovi, pozove se nevladin sektor, pozove se međunarodna zajednica i kažemo - ovo su zahtevi protesta, koji je dodatni vid pritiska na vlast, ovo su ovde naši predlozi, želimo da se vlast o njima oglasi.

A međunarodna zajednica je Evropa?

Pre svega, mi smo deo evropskog kontinenta, mi smo deo evropske zajednice koja je porodica naroda.  I gospodin Mekalister je rekao da bi pomogao i da su i Evropski parlament i Savet Evrope vrlo zainteresovani da se uključe u taj proces, da razumeju krizu parlamentarizma i zbog čega je nastala.

Nemam utisak da blagonaklono gledaju na ideju bojkota?

Oni zapravo ne gledaju blagonaklono na status quo. Žele da se uključimo u rešavanje problema. Mi sa naše strane, i od toga ne bežimo, želimo da sutra predložimo set zakona koji bi rezultovali fer i poštenim izborima, a možda i izmenu Poslovnika o radu skupštine. 

Zašto taj set zakona već nije tu?

Prvi korak bi bio da opozicija usaglasi svoje predloge, zajedno sa nevladinim sektorom, da pozove međunarodnu zajednicu da se uključi, jer ne postoji jednostavno poverenje u vlast.

Da li je to vaša zamisao, ili se o tome razgovara?

Ja se lično nadam da se o tome razgovara, a ovo nije moja zamisao, ovo je red koraka u parlamentarnoj demokratiji.

Kada govorimo o Skupštini, u subotu tokom mitinga ljudi su preko društvenih mreža saznali da je policija u skupštini. Fotografije i snimke ste vi plasirali, ali onda ste rekli i da je u toku državni udar. Na osnovu čega ste zaključili da je “državni udar”, imajući u vidu zvanično saopštenje generalnog sekretara skupštine, koji se pozvao na Poslovnik i na Zakon o Narodnoj skupštini?

Generalni sekretar nije bio u zgradi Skupštine, o čemu postoje video zapisi. Ja ništa ne tvrdim na osnovu nekog svog stava i mišljenja, za sve postoje dokazi. Aleksandra Jerkov i ja smo napravili jedan video, snimali smo i zamenika sekretara koji je u tom trenutku u zgradi, u odsustvu generalnog sekretara.

To je bitno da generalni sekretar tu bude?

Zato što je po zakonu o Narodnoj skupštini, član 71, jedino Generalni sekretarijat zadužen za davanje ovlašćenja policiji da u određenim slučajevima bude u zgradi Skupštine. Kada sam ušao u skupštinu, naoružani do zuba specijalci policije, i to ne samo policija za razbijanje demonstracija već specijalna jedinica žandarmerije, koja je pod punim naoružanjem šetala hodnicima, zaposleni nisu mogli da uđu i apsolutno je bilo neprijatno i vaše kolege su tražile da uđu skupštinu i nije im bilo dozvoljeno. Ja sam pitao zamenika generalnog sekretara koji je rekao - “to nije do nas, mi ne znamo ništa o tome i nemamo informaciju”. Pitao sam zamenika šefa i šeficu obezbeđenja, koji su rekli da se obratim Ministarstvu unutrašnjih poslova. Dakle, bez zahteva, kršeći zakon, Ministarstvo unutrašnjih poslova je okupiralo zgradu Skupštine.

Član 71 kaže da: “Poslove unutrašnjeg obezbeđivanja reda u zgradi u prostorijama Narodne skupštine obavljaju pripadnici službe obezbeđenja MUP-a uz saglasnost Generalnog sekretara”.

Koji nije bio u skupštini, kažem vam. Pre nego što je tvrdio gospodin Stefanović...

Ali on daje pisanu saglasnost…

Pre nego što se Stefanović dva sata pravdao na Pinku da ima tu saglasnost, pre toga na snimku ja pitam zamenika generalnog sekretara da li je sekretar u zgradi? Nije. Da li možeš da mi odgovoriš zbog čega je ovoliki broj pripadnika naoružanih policije u zgradi - "ja nemam tu informaciju, to nije do nas, nemam tu informaciju".

To vam je rekao zamenik?

To postoji na snimku. Sutra sam zakazao konferenciju za medije jer želim da podnesem krivičnu prijavu.

U saopštenju za javnost generalnog sekretara on kaže suprotno – da je on pozvao. Da li vi tvrdite da on ne govori istinu?

To znači da on ne govori istinu, a ministar unutrašnjih poslova je kao deo izvršne vlasti okupirao zakonodavnu vlast, kao nezavisnu granu vlasti i centralnu političku instituciju u Srbiji, i sada kada vi dođete na svoje radno mesto, a neko vam defiluje sa oružjem u punoj ratnoj opremi, ipak je to jedan vid pritiska izvršne vlasti na nezavisnu granu vlasti kao što je Skupština Srbije.

Oni su otišli tamo da štite bezbednost zgrade, kako sam razumela.

Četiri meseca su protesti, o tome se radi, i četiri meseca prolazimo pored te skupštine. Ja vas pitam na osnovu koje bezbednosne procene su doneli ovakvu odluku? Ja sam član Odbora za unutrašnje poslove, zamenik člana u Odboru za bezbednost, mi nismo dobili informaciju da postoji bilo kakva opasnost da neko uđe u tu skupštinu.

A trebalo je da dobijete?

Naravno da je to bilo apsolutno po Poslovniku skupštine i po Zakonu obavezno.

Da li je vaša formulacija o državnom udaru na nivou Vulinove formulacije i argumentacije o državnom udaru?

Suštinski je Vulin plasirao prvi tu tezu državnog udara. Znate šta je državni udar? To nije kada građani uđu u Skupštinu, to je kada država sama, to se na kraju i dogodilo. Na kraju kao da se nije šalio.

Čekajte, a gde mi imamo državni udar?

Ali, ministar unutrašnjih poslova je to preterivanje i u javnom govoru pretočio u realnost. Dakle, on je naoružane specijalne jedinice policije, koji su tu za borbu protiv terorizma, doveo u Dom gde su narodni poslanici.

Danas se ne dešava državni udar, državni udar je…

Napravio Vučić odavno, slažem se.

Nisam to rekla. Ne bismo imali civilnu vlast ovde da je bio udar, prema tome to je preterivanje.

U svakom preterivanju kod nas ima određeni deo istine. Nije preterivanje da je parlament u njegovom džepu, to je sušta realnost. Da li će on to da prizna, neće.

Ja govorim o državnom udaru, vi se sami zalažete za promenu načina komunikacije, sami kritikujete vlast koja kaže fašista, tajkun, lopovi, ološi… Kritikovali ste, ismevali ste Vulina kada je izdao ono saopštenje, smatrajući da je i vojska ponižena, a onda se vi istim tim formulacijama služite.

Razlog što ću podneti krivičnu prijavu protiv Nebojše Stefanovića za zloupotrebu službenog položaja, u slučaju skupštine, je taj što sve to jednostavno liči na jedan pokušaj državnog udara. Evo da vam kažem zbog čega. Tog dana su specijalne jedinice policije bile u prostorijama SNS u Skupštini. Dakle, bili su u salama gde se vrše slušanja, gde se sastaju skupštinski odbori i skupštinska tela. To nije normalno da ne možete da omogućite narodnim poslanicima, suverenoj grani vlasti i centralnoj političkoj instituciji, da normalno funkcioniše, to je bila pretnja i ja sam to tako shvatio. SPS i SNS su otvorili svoje prostorije za pripadnike specijalnih jedinica, pa šta to znači? Na čijoj su oni strani? Zašto nisu došli u prostorije DS ili neke druge stranke? Oni su zajedno sa SNS želeli da kažu da će neko drugi da ih napadne. E, ja vas sada pitam da li smo tim izjavama i da li smo tom konferencijom za medije sprečili da neko inscenira neko provociranje da bi policija reagovala?

Gospođa Tepić je rekla, gostujući na N1, da je ona pored policije videla navijače u skupštini?

Ja ih nisam video, moram iskreno da kažem. Video sam policiju u civilu – svi su imali značke, ali nisam, da budem iskren, primetio ni jednog navijača.

Niste je pitali odakle joj ta informacija?

Nisam je zaista video i to je pitanje za nju. Za ono što ja tvrdim, imam video zapis kao dokaz.

*
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović


Da li je preterivanje to što čujemo poslednjih dana u komentarima o vlasti koja je u “defanzivi”, “panici”, da je “počeo njen pad”?

Mislim da je u veoma nelagodnoj poziciji.

Šta je nelagodno?

Nelagodno je to što je u Beograd došlo 50.000 ljudi i nelagodno je to što su se sami organizovali, nisu dolazili autobusima i nisu došli pod pritiskom. Možete li da zamislite koliko je još ljudi koji su protiv vlasti u Srbiji, ostalo u svojim kućam jer možda nisu mogli da dođu u Beograd tog dana? Postoji ogromna kriza zato što predsednik Republike Srbije nije predsednik svih građana i on apsolutno ne želi da konstatuje jedan deo javnosti koji kaže - “mi se ne slažemo sa načinom na koji funkcioniše ova zemlja”. 

Vi mi dajete sada dijagnozu, ali da li imate utisak, kao političar sa iskustvom, da je vlast u defanzivi?

Mislim da jeste u defanzivi. 

A na čemu se to vidi?

Vidi se po velikoj nervozi koju pokazuju. Evo, na primer, ovi mitinzi koje organizuju. Milošević je to radio u poslednjim godinama svoje vladavine, želeći da pokaže koliku ima podršku u odnosu na opoziciju, pa je organizovao isto tako ljude da dolaze autobusima, prećeno im je, bili su spiskovi, uključene su državne firme, preduzeća itd. Samo da se razumemo, svi oni su naši sugrađani i mi ništa nemamo protiv njih, mi se borimo i za njih. 

Ali, tako ne deluje kada čujemo opozicione političare koji ih nazivaju sendvičarima, bednicima, idolopoklonicima.

Njih je muka naterala na to, i mi apsolutno, ja lično, ne želim da o njima ijednu ružnu reč kažem, zato što su to građani naše zemlje i njima nije lako, i razne muke su ih naterale da budu tamo, mimo njihove volje.

Da li onda opozicija čini dovoljno, kako je napisao Teofil Pančić u jednom komentaru, da  omasovi svoju podršku ljudima koji zaista žive teško, a možda iz tog razloga moraju da podržavaju vlast?

Ako me pitate da li generalno opozicija čini dovoljno, mislim da može da učini mnogo više i na tom polju i na mnogim drugim poljima.

Na kojim, na primer?

Na primer, da se usaglase mnoge političke stvari. Na ovom poslednjem protestu smo imali prilike da vidimo različite poruke koje ne možete staviti pod jedan koš. To treba usaglasiti da bi građanima bilo jasnije šta su zahtevi, kako se ostvaruju, šta je naredni korak, šta je naredni potez, mora mnogo bolje.

Govorite o nacionalističkim porukama ili…?

U Savezu za Srbiju imate i jedan i drugi pol, imate i građanski i nacionalni. Da ne bi odbijali jedni druge, mislim da treba da se fokusiramo na suštinu, na ono zbog čega smo se zapravo i sastali – slobodni, fer i pošteni izbori.

Da li su zvižduci Tadiću u subotu bili zvižduci na neki način i Demokratskoj stranci?

Mislim da su zvižduci Borisu Tadiću i ne samo njemu, bilo je i čini mi se Zoranu Živkoviću, odraz ili rezultat, rekao bih, političke nekoherentnosti samog Saveza za Srbiju. 

Nisam sigurna da razumem.

Politika za koju su se oni zalagali zajedno sa DS, ako hoćete, nije politika svih onih koji danas zajedno sa nama protestuju za slobodne i fer izbore. To je negde bilo i za očekivati. Mi svi nismo istih političkih uverenja i sa tim u vezi mislim da je bio rezultat tog ekscesa koji se dogodio.

U kojoj je fazi proces reujedinjenja DS?

Taj proces se dnevno ne samo dogovara, nego i sprovodi i mislim da je on rezultat toga što je Srbiji potrebna alternativa u političkom smislu, evropska alternativa vlasti...

*
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović


A opoziciji?

Na kraju krajeva, generalno političkoj sceni je potrebna jedna velika snažna proevropska partija koja će Srbiju brže i iskrenije, i na mnogo efikasniji način približiti Evropskoj uniji. 

Da li će reujedinjenje Demokratske stranke, na neki način, distancirati tu stranku ili uniju stranaka od Saveza za Srbiju?

Savez za Srbiju je na neki način oročen. Rekli smo da se nalazimo u pred političkom društvu i da želimo da imamo jednaku šansu da predstavimo svoja politička uverenja, dakle do tada postojimo. Ali, velika Demokratska stranka zapravo je potreba ovog društva, građana, pa i opozicije. Jedino snažna proevropska partija, dobro organizovana u svim delovima Srbije, može da smeni Aleksandra Vučića na izborima. Mi se zalažemo za nenasilnu društvenu promenu, a ne za revoluciju, zalažemo se upravo za poštene izbore u Srbiji. Jer, jedino na poštenim izborima Vučić ne može da pobedi, i on to zna. 

Hoće li biti izbora pre 2020. godine?

O tome isključivo odlučuje Aleksandar Vučić. Priča o izborima je i vid njegovog pritiska i pretnji opoziciji. Apsolutno mirno, hladno, bez bilo kakve presije, mi želimo poštene izbore, imamo predloge kako te poštene izbore da sprovedemo i ako ih ne budu usvojili, mi na te izbore nećemo izlaziti.

Da li se slažete sa idejom o radikalizaciji, odnosno akcijama, kako je to formulisano, građanske neposlušnosti u slučaju da vlast ne usvoji te vaše ideje?

Protest je sve vreme pritisak na vlast da se usvoje ovi predlozi koje nudi opozicija. Taj pritisak mora da se nastavi i treba da se nastavi i on treba da postoji sve dok vlast ne poklekne. Da li će to uraditi vlast ili ne, zavisi naravno od njihove političke volje, ali od toga zavisi da li ćemo izaći na izbore. Ako ne izađemo na izbore, naravno da je radikalizacija jedna od stvari, jedno od rešenja.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
Najčitanije
Povezani članci