Početna Članci Analize Analize Slučaj "Gondola": Seča drveća, šta je sledeće?

Slučaj "Gondola": Seča drveća, šta je sledeće?

Seča drveća na Kalemegdanu i Ušću zbog izgradnje gondole tek je početak, sudeći prema Planu detaljne regulacije. Budući da će stanica gondole na Kalemegdanu biti neposredno iznad laguma velike istorijske vrednosti, moguće je da će sa njima biti povezana liftom, a moguće je i da lagumi budu adaptirani za potrebe ugostiteljstva, turizma i kulture.


Da će vlast uraditi bilo šta da bi izgradila “Beograd na vodi”, makar to bilo suprotno logici, javnom interesu i zakonima, bilo je jasno od samog početka, još pre pet godina kada je taj projekat predstavljen. Zakoni koji su bili smetnja za njegovu realizaciju, poput Zakona o planiranju i izgradnji su menjani, isto je bilo i sa pojedinim propisima Grada Beograda, dok su usvajanjem leks specijalisa za “Beograd na vodi”, upozoravali su pravnici, prekršeni Zakon o eksproprijaciji i Ustav. 

*
Foto: FoNet/Aleksandar Levajković

Nepoznate osobe pod fantomkama su u sred noći srušile nekoliko objekata u Savamali, zbog čega niko nije odgovarao do danas. Železnička stanica izmeštena je na Prokop, iako on ne ispunjava standarde koje bi trebalo da ima glavna železnička stanica u jednoj metropoli. 

U deo plana gradske vlasti da se “grad spusti na reke” spada i izgradnja gondole (kao i pasarela od Kalemegdana do Beton hale), pa u neku ruku ne iznenađuje da se vlast odlučila i na seču drveća na Kalemegdanu i Ušću. Tiho i bez prethodne najave. Kao i u slučaju rušenja u Savamali, samo po danu. 

Šta je tome prethodilo i da li se moglo naslutiti da će zbog gondole, koja će građane koštati 15 miliona evra, biti posečeno više od 150 stabala? Ako vratimo film unazad, vidimo da jeste. 

"Nije logično da se sa gondole silazi na drvo"

Naime, kada je u aprilu 2017. Skupština grada usvajala Odluku o izradi Plana detaljne regulacije za gondolu, ta tačka ubačena je u dnevni red u poslednjem trenutku, pred samu sednicu. 

Elem, samo pet meseci kasnije beogradska skupština usvojila je odluku da stablo “Kelreuterije” (poznatije kao “Lampion drvo”) na Kalemegdanu više ne bude zaštićeno prirodno dobro, jer je, kako su objasnili u Zelenilu, “izgubilo svojstva i vrednosti zbog kojih je dobilo status”.

Na prvi pogled “ne tako važna odluka” u moru drugih, privukla je pažnju odbornika DS-a Zorana Alimpića, koji je ukidanje statusa zaštićenog dobra prirode ovom drvetu povezao sa budućom izgradnjom gondole.

Pogledao sam sada nacrt tog projekta i video sam da je početak, odnosno prvi stub na samom ulazu u Tržni centar ‘Ušće’, znači na toj raskrsnici na Novom Beogradu, a da je silazak sa gondole, odnosno završni stub na jednom delu samog Kalemegdanskog parka, gde je trenutno trava i drveće. Pomislio sam da bi baš bilo nezgodno da je na toj lokaciji neko drvo zaštićeno, pa bi bilo za vas zgodno da se unapred nekoliko meseci ranije skine zaštita, da bi moglo bez odluke Skupštine Grada da se iseče drveće i da se izbetonira staza”, rekao je tada Alimpić na sednici gradskog parlamenta. 

Prema transkriptu sednice sa njegovog sajta, na kom izveštava o skupštinskim raspravama od 2014. godine, predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević na to mu je odgovorio

Alimpiću, zar nije logičnije da ljudi iz gondole silaze u park, a ne na drvo?

Samo godinu i po kasnije, na Kalemegdanu je posečeno drveće, među njima i ono koje je bilo "lendmark" Savskog šetališta. Zbog izgradnje gondole, ispostaviće se.

Protesti i kontrola štete

Seča drveća na Kalemegdanu i Ušću izazvala je gnevne reakcije Beograđana, proteste, kao i organizovanje građana za odbranu preostalog drveća. Gradske vlasti odmah su krenule u kontrolu štete, sadnjom novog drveća. 

Gradonačelnik Zoran Radojičić obećao je dа će umesto svаkog posečenog drvetа “biti posаđeno više novih”, zaboravivši pritom da pomene koliko godina je potrebno da drveće poraste i dostigne razgranatu krošnju. Sadnju drveća, prema njegovim rečima, finansiraće investitor projekta gondole, javno preduzeće “Skijališta Srbije”, koje je za to izdvojilo 25,2 milionа dinаrа. 

*
Foto: FoNet/Aleksandar Levajković

Na osnovu kog ugovora i kada je tačno taj novac uplaćen na račun Grada Beograda, nisu nam odgovorili iz Zelenila Beograd. Nismo dobili ni odgovor da li je prethodno urađena analiza koje drveće treba da se iseče, koje će ostati, a koje će se saditi umesto posečenog. 

Istovremeno, na pitanje Istinomera zbog čega se od javnosti krilo da izgradnja gondole podrazumeva i seču 155 stabala na Ušću i Kalemegdanu, Igor Marić, rukovodilac izrade Plana detaljne regulacije za gondolu, odgovorio je da to "nije tačno". Za seču drveća se, kaže, znalo od početka, pošto je Plan bio na javnom uvidu.
"Ne vidim problem. Jedno će se iseći, drugo će se posaditi. Kako mislite grad raste, ako se nešto ne ruši, a nešto ne zida. To mi uopšte nije jasno”, rekao je Marić.
Jedini problem je što, prema Planu detaljne regulacije, nije dozvoljena sadnja drveća i drugog rastinja u bezbednosnom pojasu gondole od 18 metara (po devet metara sa obe strane ose žičare). Još više zabrinjava što će se jedna stanica gondole nalaziti u okviru arheološkog lokaliteta Antički Singidunum. 

Ugostiteljski objekat na Ušću, moguće i u lagumima Kalemegdana

Naime, predviđeno je da stanica “Kalemegdan” bude maksimalno ukopana u podzemni deo padine ispod Savskog šetališta, da njen krov bude niži za 0,5 m od platoa šetališta i da se po njegovom obodu postavi bezbednosna ograda. 

Budući da će se stanica nalaziti neposredno iznad laguma velike istorijske vrednosti, Plan detaljne regulacije kaže da je lagume moguće vertikalno povezati liftom sa stanicom gondole. Iako promena “postojećeg gabirata” laguma nije dozvoljena, moguće su, navodi se, “adaptacije unutrašnjih prostora laguma i to u funkciji očuvanja njihove stabilnosti i za potrebe korišćenja u funkciji predviđenih kompatibilnih namena na parceli stanice gondole (kultura, turizam, ugostiteljstvo)”. 

Predviđena su i otvorena stepeništa i rampe, odnosno "otvoreni eskalatori i platforme" kojima bi se korisnici gondole spuštali sa platoa Savskog šetališta do ulaza u stanicu ispod platoa. Liftove, dodaje se, treba predvideti u posebnom objektu unutar postojeće zelene površine na građevinskoj parceli stanice i povezati te prostore podzemnim tunelom. 

Za potrebe izgradnje stanice gondole, dozvoljava se uklanjanje, rekonstrukcija ili sanacija kamenih zidova, stepeništa i staza na Savskoj padini Kalemegdana, ali u granicama parcele i na osnovu uslova Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Inače, pre dva dana su razrušene Velike stepenice na Kalemegdanu, izgrađene od čuvenog bračkog kamena. Umesto njega, staviće kamen “približnog izgleda i boljih svojstava”, rekli su u Zavodu za zaštitu spomenika kulture. Zli jezici bi rekli - izgradiće starije i lepše.

*
Plan za Gondolu Kalemegdan - Park Ušće, preuzet sa sajta Grada Beograda

Kada je reč o novobeogradskoj strani, druga stanica gondole treba da bude izgrađena na prostoru Skejt parka na Ušću. Iz Plana detaljne regulacije vidi se da je u parku Ušće planiran i ugostiteljski objekat, koji će biti “u funkciji gondole”.

Dalje, unutar bezbednosnog pojasa gondole (18 metara) nije dozvoljeno zadržavanje postojećih splavova i brodova-restorana duž leve obale Save i skejt parka na Ušću, dok postojeći objekti u pojasu od 50 metara (po 25 metara sa obe strane ose gondole), mogu da ostanu, ukoliko dobiju saglasnost upravljača gondolom.

Sve navedene promene koje će Kalemegdan i Ušće pretrpeti zbog izgradnje “nove turističke atrakcije”, gradska vlast nije predočila javnosti. Umesto toga, od gradskih čelnika slušali smo samo hvalospeve na račun novog projekta.

Mi imamo hrabrosti i mogućnosti da to sprovedemo, republika će nam pomoći sa dve trećine sredstava i to će, sa svim drugim projektima pomoći da grad nastavi da se razvija. Grad se zaista po prvi put spušta na reke i gondola će sigurno biti jedan od simbola Beograda”, rekao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić nakon usvajanja Plana detaljne regulacije, u junu prošle godine.

(Ne)potrebna investicija

Iako u hrabrost vlasti da sprovede ono što je naumila verovatno više niko ne sumnja, mnogi sumnjaju u opravdanost i ekonomsku isplativost celog projekta. 

Tako su iz Inicijative “Ne davimo Beograd" još prošle godine pozivali da se hitno obustave “nelegalne aktivnosti” u sprovođenju projekta gondole, jer njena izgradnja “znači dalju i nepovratnu devastaciju beogradskih obala, zaštićenih vizura, zelenila parka ‘Ušće’ i najvrednijeg spomenika kulture – Beogradske tvrđave“.

Iz opozicionog Saveza za Srbiju najavili su podnošenje krivične prijave protiv gradonačelnika Beograda i njegovog zamenika, kao i protiv ministra turizma Rasima Ljajića, ukoliko izgradnja gondole ne bude prekinuta. Ukazali su i na "ekonomsku suludost" projekta koji će koštati 15 miliona evra (ili 1,8 milijardi dinara, od čega će 600 miliona obezbediti grad, a ostatak Ministarstvo turizma). Primera radi, žičara na Zlatiboru, duga 8,9 kilometara (dužina beogradske biće 1.000 metara), košta 13,75 miliona evra.

Uprkos kritikama, izgradnja gondole bi, prema poslednjim najavama, trebalo da počne za nekoliko meseci. Još se, međutim, čeka na građevinsku dozvolu. Kabinsku žičaru gradiće konzorcijum jedne strane i tri domaće firme - “Leitner S.p.a Vipiten”, “КOTO” d.o.o, “Elkoms” d.o.o. i “Del ing” d.o.o, koji je u postupku javne nabavke ponudio cenu od milijardu i 794 miliona dinara bez PDV-a. 

*
Potpisivanje Sporazuma o izgradnji gondole / Foto: FoNet/Beoinfo

I dok mnogi ukazuju da je 15 miliona evra za gondolu previše, ministar Rasim Ljajić smatra da je sa ekonomskog stanovišta gondola “investicija koja je potrebna Beogradu” i očekuje da će se uloženi novac vratiti za pet do sedam godina. 

Žičara, međutim, neće biti poslednji veliki projekat u Beogradu koji će građane skupo koštati, a koji će izvoditi JP “Skijalište Srbije”. Naime, još kada je potpisivan sporazum o gradnji gondole sa direktorom tog preduzeća Dejanom Ćikom, protiv kog je inače podneta krivična prijava jer je nelegalnom objektu na Pančićevom vrhu dozvolio da koristi struju javnog preduzeća, najavljena je izgradnja skijališnog centra na Avali. 

Iako će koštati oko pet miliona evra, za gradske čelnike ni ova cifra nije sporna jer, prema pisanju medija, veruju da će i ta investicija “i te kako da se isplati, jer će predstavljati novi adut u turističkoj ponudi” grada. 

Naslovna fotografija:  FoNet/Aleksandar Levajković
Najčitanije