Početna Članci Analize Analize Rusija i Kosovo - dva bedema na putu ka EU

Rusija i Kosovo - dva bedema na putu ka EU

Prema analizi ISAC fonda, po pitanju stepena usaglašenosti spoljne politike Srbije sa EU, Srbija, ne samo da beleži stalan pad, već je i rangirana kao poslednja u regionu. Od zvaničnika u Beogradu prethodnih meseci se moglo čuti da nas u pregovorima o Poglavlju 31 blokira, pre svega Litvanija, ali i druge zemlje bivšeg Varšavskog pakta, pre svega zbog odnosa prema Rusiji.


“Naš cilj je da sve što je do nas završimo do 2018, a onda nije više na nama da li ćemo u EU biti primljeni 2020“, rekao je 20. januara 2014. tadašnji prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić. Danas, na kraju te najavljene 2018, Srbija sa otvorenih 16 od 35 poglavlja, nije ni na pola puta. Za neka poglavlja, poput recimo, poglavlja 31 o spoljnoj i bezbednosnoj politici, EU nije usvojila čak ni izveštaj o skriningu. 

*
Foto: FoNet/TV FoNet

“Poglavlje 31 se neće skoro otvoriti. Stepen usklađenosti naše spoljne politike sa politikom EU je 49 odsto, za razliku od 2008, kada je taj procenat bio iznad 90 odsto“, kaže u razgovoru za Istinomer spoljnopolitički novinar Boško Jakšić. 

On dodaje da je u prvoj polovini 2018. Srbija stala iza 18 od 32 spoljnopolitičke Deklaracije EU, a od preostalih 14, čak devet je isključivo vezano za Rusiju.
“Protivljenje Srbije da glasa ZA većinu EU Deklaracija jasno pokazuje da se udaljavamo od zajedničke spoljne politike sa Briselom i približavamo Moskvi, što je u neskladu sa onim što piše u Poglavlju 31“, naglašava naš sagovornik.
Prema rečima Jakšića, koji je imao uvid u pomenute Deklaracije, glasanje Srbije ZA je najčešće u slučajevima "solidarisanja sa državama koje nisu priznale Kosovo", tako da tvrdnja koja često dolazi iz Beograda od strane zvaničnika da je njima jasno da "nema napretka u poglavlju 31, dok se ne postigne napredak u odnosima Beograda i Prištine“ zapravo tačna.

"Rusija i Kosovo su dva bedema koja sprečavaju da dođe do većeg stepena usaglašavanja, koji bi nam bar omogućio izveštaj o skriningu, a u nekoj budućnosti i otvaranje poglavlja 31", kaže Jakšić, podsećajući da i ovo poglavlje osim "čiste spoljne politike", dakle odnosa prema Rusiji i Kosovu podrazumeva i teme koje se odnose na ljudska, manjinska prava, odnos prema ICTY, "a da su to teme u kojima Srbija ili nazaduje, ili bar ne pokazuje neki napredak".

"Mislim da će se stvari samo produbljivati i to u onoj meri u kojoj se budu zaoštravali odnosi na relaciji EU-Rusija. Svaka nova prilika za neko izjašnjavanje samo će nas još više udaljiti od EU", ocenjuje Jakšić.

Podsetimo, Srbija izveštaj o skriningu o Poglavlju 31 čeka od 2014, od kada i počinje naš pad po pitanju usklađenosti spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU, jer nismo podržali sankcije koje je EU uvela Rusiji zbog anektiranja ukrajinskog poluostrva Krim. Na "crnoj listi" su se našle 155 ličnosti, a među njima i bliski saradnici predsednika Rusije Vladimira Putina, kao i 44 ruske firme.  
*
Foto: FoNet/TV FoNet

Prema analizi ISAC fonda, po pitanju stepena usaglašenosti spoljne politike Srbije sa EU, Srbija, ne samo da beleži stalan pad, već je i poslednje rangirana u regionu. 

Ipak, kako je istakla predsednica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević, na nedavno održanoj konferenciji posvećenoj Poglavlju 31, u organizaciji ISAC fonda, Srbija je neke stvari već uradila.

Kao neutralna, država Srbija u velikoj meri sarađuje sa zemljama EU u oblasti bezbednosti koji ne uključuje samo vojnike", rekla je Miščević dodajući da je Srbija prva zemlja zapadnog Balkana po učešću u civilnim misijama EU, deseta u Evropi kada je reč o misijama UN, a takođe, kaže Miščević, učestvujemo i u PESCO (mehanizam strukturne saradnje). 
 
Za Igora Novakovića iz ISAC fonda angažovanje Srbije u određenim segmentima zajedničke spoljne politike EU načelno mogu da pomognu, ali ipak na mogu da reše suštinski problem zbog kojeg Srbija ni posle tri godine od otvaranja prvih poglavlja ne otvara Poglavlje 31. 
 
Od zvaničnika u Beogradu prethodnih meseci se moglo čuti da nas u pregovorima o Poglavlju 31 blokira, pre svega Litvanija, ali I druge zemlje bivšeg Varšavskog pakta, pre svega zbog odnosa prema Rusiji. 
 
"Članovi pregovaračkog tima ulažu velike napore da ubede Litvaniju da dobijemo skrining”, kaže Novaković pozivajući EU da ne blokira Srbiju “zbog Rusije ili Kosova”, već da “nam omogući da otvorimo Poglavlje, a onda da usaglašavamo spoljnu politiku sa EU”. 
 
Novaković smatra da je potpuno iluzorno čekati da Srbija promeni svoju spoljnu politiku prema Rusiji ili da sa druge strane EU promeni svoj odnos prema Rusiji.
“Rusija Srbiji treba zbog Kosova. Ona nam je najznačajnija podrška i zato je, zaista, nerealno očekivati da u tim odnosima dođe do nekih većih promena. Zato mislim da je jedino rešenje otvaranje Poglavlja 31, a onda rad na usaglašavanju mnogobrojnih tačaka”, kaže Novaković.
Za Boška Jakšića otvaranje Poglavlja 31 u ovakvom rasporedu snaga, tačnije međusobnih odnosa Srbije i Rusije,  ne bi bilo rešenje, jer “nije poenta u otvaranju poglavlja, već u njihovom zatvaranju”.

“Kada bismo i uspeli da ukinemo birokratske brane i otvorimo Poglavlje 31 - da li bi se suštinski išta promenilo? Ne bi, naravno. Zato smatram da je bolje da Poglavlje 31 ostane zatvoreno i bude jedna vrsta znaka upozorenja Srbiji”, kaže Jakšić dodajući da dokle god je rampa spuštena “možda ćemo i razmišljati o zahtevima, ali i našem daljem spoljnopolitičkom putu”. 

“Onog trenutka kada se rampa podigne, uzimajući u obzir ovdašnji mentalitet, mi bismo sve zaboravili šta je potrebno da uradimo na planu usklađivanja, koji svakako nije samo zbog EU, već i nas samih. Tako da ja definitivno nisam za otvaranje poglavlja dok stvari ne postavio potpuno jasno. Kuda, kako i sa kim idemo. Nažalost, ako se stvari tako postave nemam dilemu na koju će se stranu srpska diplomatija staviti”, zaključuje  Jakšić. 

Naslovna fotografija: FoNet/TV FoNet
Povezani članci