Početna Članci Analize Intervju Političari su ili ravnodušni ili huškaju na nasilje prema novinarima

Političari su ili ravnodušni ili huškaju na nasilje prema novinarima

“Pretnje prema novinarima ne poznaju nacionalnost: to je jezik kriminalaca koji žele da kriju ilegalne poslove pod velom tajni. Problem je u tome što državna vlast ne reaguje brzo i efikasno, čime utire put daljim napadima.”


Sve suženiji prostor za medijske slobode i pretnje prema novinarima postaju zajednički delilac u velikom broju zemalja članica Saveta Evrope, kaže u intervjuu za Istinomer Dunja Mijatović, Komesarka za ljudska prava pri Savetu Evrope. Odgovarajući na nekoliko pitanja povodom ubistva istraživačke novinarke u Bugarskoj, ali i sve težih uslova za rad novinara u Srbiji, kaže da u mnogim slučajevima ubistva novinara nisu bila plod sudbine, već strukturalnih nedostataka u državnim institucijama koje je trebalo da ih zaštite.

Kako komentarišete činjenicu da su za samo godinu dana u zemljama Evropske unije ubijena četiri novinara? 

Sloboda štampe i bezbednost novinara su već godinama u sve lošijem stanju. Od 1992. godine, više od 150 novinara je ubijeno u zoni Saveta Evrope. Neki od njih su pokrivali ratne priče, međutim većina ih je ubijena dok su pokušavali da skrenu pažnju na mračne kutke u kojima vladaju korupcija, kriminal i politika. Primećujemo da nekažnjivost takvih zločina utiče na slobodu govora i slobodu medija u mnogim zemljama. Kako sam već pisala u kolumni prošlog aprila, evropske vlade moraju da zauzmu ozbiljniji stav pri sprovođenju standarda koji se tiču ljudskih prava, a koje su usvojili u vezi sa bezbednošću novinara i drugih medijskih aktera. Trebalo bi da preduzmu izvodljive i realistične mere kako bi se drastično podigao nivo bezbednosti novinara. To je moguće ukoliko postoji politička volja. Nažalost, mnogi političari su u najboljem slučaju ravnodušni prema pretnjama koje dobijaju novinari. U najgorem slučaju su oni ti koji huškaju na nasilje i produbljuju nepoverenje prema medijima, što je neprihvatljiva praksa. 

Kako vi vidite ubistvo novinarke u Bugarskoj? Da li je to posledica unutrašnje situacije ili možemo da kažemo da je globalna situacija kad se govori o slobodi medija nije svetla, te da ubistvo samo po sebi nije iznenađujuće?

Sloboda štampe i bezbednost novinara u Bugarskoj se već godinama pogoršavaju. Novinari, naročito oni koji istražuju slučajeve korupcije, trpe političke pritiske i pretnje. Nažalost, to se ne razlikuje od dešavanja u drugim zemljama, budući da smo svedoci ubistava i fizičkih napada na novinare. Viktorija Marinova je četvrti novinar i treća žena novinarka ubijena u Evropskoj Uniji od 2017. godine do danas, posle Kim Val, Dafne Karuane Galicije i Jana Kuciaka. 

Ironično govoreći, čini se da su neke zemlje Evropske Unije “preuzele“ srpski recept za postupanje prema novinarima.

Pretnje prema novinarima ne poznaju nacionalnost: to je jezik kriminalaca koji žele da kriju ilegalne poslove pod velom tajni. Problem je u tome što državna vlast ne reaguje brzo i efikasno, čime utire put daljim napadima na novinare. U nedostatku konkretnih akcija države, počinioci se zapravo osećaju moćno i nedodirljivo i vrlo često prođu nekažnjeno.  

Prošle godine ste za Radio Slobodna Evropa izjavili da je situacija na Balkanu u pogledu medija “sve lošija“. Kako vam izgledaju trenutne okolnosti?

Situacija se pogoršava brzim tempom u mnogim zemljama članicama Saveta Evrope. Veoma je zabrinjavajuća nekažnjivost zločina prema novinarima i krivično gonjenje novinara na osnovu sumnjivih optužbi u nekoliko zemalja članica Evropskog saveta, kao što su Ruska Federacija, Ukrajina, Turska i Azerbejdžan. Naša društva ne mogu da napreduju ukoliko novinari nisu u  mogućnosti da obavljaju svoj posao slobodno i bez straha. U Srbiji tek treba da vidimo zadovoljenje pravde u odnosu na slučajeve ubistava koja su se dogodila devedesetih godina. Ima nekog napretka, ali to nije dovoljno. Hitno je, ali i moguće da se preokrene ovakva situacija. To zahteva političku volju i konkretne mere koje država treba da preduzme, kao što su efikasan sistem policijske zaštite novinara, nezavisno sudstvo koje je u stanju da kazni počinioce kao i naručioce, te saradnju između državnih organa i nevladinih organizacija, udruženja novinara i nezavisnih nadzornih tela.

Sigurna sam da ste veoma dobro obavešteni o stavovima medijskih organizacija i nezavisnih novinara (uključujući i neke NVO) o Evropskoj Uniji u kojoj ne vide prodršku kada za njihove napore u vezi sa položajem medija u Srbiji. Da li se Evropska Unija pravi da ne vidi kakva je situacija sa medijima u Srbiji?

Ne mogu da govorim u ime Evropske Unije, ali kao Komesarka Saveta Evrope u oblasti ljudskih prava, sistematski skrećem pažnju državnih organa na slobodu medija i bezbednost novinara. Iz tog razloga sam u stalnom kontaktu sa novinarima, njihovim udruženjima i nevladinim organizacijama koje rade na njihovoj zaštiti. Delim njihovu zabrinutost u vezi sa situacijom u Srbiji i ostalim zemljama. Moramo predano da radimo da preokrenemo negativni trend, da podignemo svest o važnosti slobode medija i slobode štampe i nađemo najbolje načine za rad sa vladama, akademskim zajednicama, industrijom i civilnim sektorom, kako bi društvo postalo osetljivije i prijateljski nastrojeno prema medijima i novinarima. 

Pre nekoliko dana su u centru Novog Sada pretučena dva momka albanske nacionalnosti samo zato što su govorili na svom maternjem jeziku. Da li, s obzirom na ovaj incident, ali i položaj nezavisnih institucija, medija, NVO, slobode govora možemo da kažemo da je opšte stanje ljudskih prava u Srbiji lošije u poslednjih nekoliko godina?

Još uvek nisam posetila Srbiju. Moji prethodnici su izrazili zabrinutost u sposobnost državnih institucija da ispune obavezu i podrže ljudska prava u brojnim oblastima. Nedavno je moj neposredni prethodnik objavio saopštenje za štampu posle posete Srbiji u februaru u kom se dotakao pitanja slobode medija. Pozabaviću se tim pitanjem i drugim zabrinjavajućim temama u vezi sa ljudskim pravima kada budem došla u Srbiju. Sa izuzetnom zabrinutošću sam primetila incident koji ste pomenuli, ali i sa nadom da će nadležni organi sprovesti efikasnu istragu ovog zločina i da će posvetiti posebnu pažnju činjenici da je mržnja mogući motiv.

Naslovna fotografija: FoNet/ Aleksandar Levajković 
Povezani članci