Početna Članci Analize Blog I, šta ćemo sad?

I, šta ćemo sad?

Pravi javni servis građana bi nakon saznanja da Vesić nije utišavan mogao da saopšti sledeće: “Ukoliko se predsednik Vučić odmah ne izvini RTS-u, biće jasno da je sve što je govorio bio ‘suštinski direktan politički napad’ na RTS, ‘najdirektniji mogući’. A to govori da predsednik uopšte ne zna ili ne želi ništa da zna o tome šta su mediji i šta je njihova uloga, s obzirom na to da mediji ne učestvuju u političkoj utakmici, ne kandiduju se na izborima, te da samim tim ne mogu biti politički protivnik, niti smeju biti meta ovakvih političkih napada političara, a pre svih ne predsednika.”


“Šokantna” vest stigla je iz RTS-a: Vesić nije bio utišavan tokom emisije “Upitnik” 1. marta, potvrdili su stručnjaci sa Katedre za snimanje i dizajn zvuka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. 

Ovo je, naravno, bilo potpuno jasno svakome ko je pomenutu emisiju gledao - izuzev članici saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Oliveri Zekić, a potom i Aleksandru Vučiću i Goranu Vesiću. 

Međutim, zbog toga što je pomenuti trojac ustrajavao u stvaranju paralelne realnosti u kojoj je Vesiću smanjivan ton “za čak dva decibela”, RTS je - u moru drugih opcija - odabrao da se brani od ovih nebuloznih optužbi i da traži reč eksperata. Postavlja se pitanje - šta ćemo sad, kad su eksperti rekli svoje, i kada njihovo mišljenje potvrđuje da su Zekić, a po njenom “nalazu” i Vučić i Vesić, obmanjivali javnost?

RTS je ponovo odlučio da odćuti: tražili su mišljenje eksperata, dobili ga, i odlučili da na tome ostane - ne upuštajući se u implikacije onoga što su stručnjaci zaključili. Jer, šta? Pominjali smo u prošlom tekstu da je neki imaginarni RTS sa kičmom mogao vrlo lako da utvrdi da je razlika od dva decibela toliko neznatna da je gledaoci ni u kom slučaju ne bi mogli primetiti, te da su optužbe Olivere Zekić (i REM-a, koji se i dalje nije oglasio po ovom pitanju) potpuno nesuvisle i da na njih nema svrhe odgovarati.

Dalje je taj RTS mogao da saopšti da su Zekić i REM svojim pismom usred izborne tišine grubo prekršili Zakon o elektronskim medijima kao i Statut REM-a koji kaže da član Saveta REM ne može da zastupa interese bilo kog političkog organa. Takođe, mogao bi taj RTS da kaže da mu još nisu dostavljene analize Stručne službe REM na koje se Zekić poziva, te da ne može i neće da odgovara na politički pamflet koji je dobio od Olivere Zekić…

No, to je bilo onda. Šta je sada? RTS u saopštenju spominje da još nije dobio analizu Stručne službe REM (kao što to nije ni Istinomer, uostalom), ali u dobrom delu svog saopštenja nastavlja neku vrstu pravdanja: 

“Kada govore voditelj ili jedan od učesnika u debati upadice ostalih se ‘dodaju do maksimalno mogućeg tehničkog nivoa zvuka’, kako bi se razumelo ono što govori onaj kome je data reč, a ne onaj koji upada u reč. Kada učesnik koji nema reč hoće da nadjača onoga kome je data reč postiže suprotan rezultat, on je akustično glasniji samo u studiju, ali u prenosu postaje tiši nego kada govori uobičajenom jačinom glasa.”

Iz ovoga se čita ono što je bilo vidljivo svakom ko je gledao “Upitnik” od 1. marta (osim pomenutom veselom trojcu) - da je Vesić pokušavao “da nadjača onoga kome je data reč”, odnosno, narodski rečeno, da se drao i neprestano prekidao druge učesnike emisije. U ovome, takođe, može ležati osnova za novi napad na RTS od Vučića i Vesića (Zekić je svoju ulogu odigrala).

Šta bi dalje RTS sa kičmom trebalo da uradi? Da podseti Aleksandra Vučića na njegove reči i momentalno zatraži izvinjenje. A evo šta je Vučić sve rekao:

- To što se desilo Vesiću na RTS-u nije se desilo od 1990. godine nikome i to je “nešto sa najtežim posledicama".

- Slučaj sa smanjivanjem tona Vesiću dok je govorio nešto je zastrašujuće, sa direktnom političkom konotacijom. To je, suštinski direktan politički napad, najdirektniji mogući.

Pa bi, s tim u vezi, RTS mogao da saopšti da se, s obzirom na nalaze stručnjaka, i fakat da Vesić nije utišavan, ovo “zaista nije desilo od 1990. godine”, da je napad predsednika na RTS “nešto sa najtežim posledicama”, nešto “zastrašujuće, sa političkom konotacijom”, i da zaključi:
“Ukoliko se predsednik Vučić odmah ne izvini RTS-u, biće jasno da je sve što je govorio bio ‘suštinski direktan politički napad’ na RTS, ‘najdirektniji mogući’. A to govori da predsednik uopšte ne zna ili ne želi ništa da zna o tome šta su mediji i šta je njihova uloga, s obzirom na to da mediji ne učestvuju u političkoj utakmici, ne kandiduju se na izborima, te da samim tim ne mogu biti politički protivnik, niti smeju biti meta ovakvih političkih napada političara, a pre svih ne predsednika.”
A potom bi se taj i takav RTS okrenuo Goranu Vesiću i od njega zahtevao momentalno izvinjenje, a možda podneo i tužbu protiv njega - pošto je Vesić već najavio tužbu protiv RTS-a. U tom obraćanju Vesiću, RTS bi mogao da se osvrne na sledeću Vesićevu tvrdnju u vezi sa “teorijom o dva decibela”: 

"To jedino mogu da tumačim kao zlu nameru, jer znam da su još tokom emisije bili upozoreni šta se desilo i nisu ništa uradili po tom pitanju. Kao što znate to je lako moglo da se popravi i tokom emisije i tokom reklama", rekao je Vesić.

RTS bi, dakle, sam izašao sa podacima ko je i na šta upozoravao javni servis tokom trajanja emisije - da li su to bili građani, revnosna članica REM, predsednik države ili neko treći - a ako tih poziva nije bilo, jednostavno rekao da Vesić iznosi neistine, kao i svi predstavnici vlasti i REM-a koji su se oglašavali o ovom slučaju.

Neće se, naravno, ništa od ovoga dogoditi, no, tko može zabraniti novinaru da se nada?

Naslovna fotografija: Screenshot emisije "Upitnik" na RTS-u
Povezani članci