Početna Članci Analize Analize Događaji koji su obeležili 2015. godinu

Događaji koji su obeležili 2015. godinu

Državni udar koji se nije desio, gašenje Tanjuga koji i dalje radi, smena ministra odbrane koji je još na funkciji, protesti prosvetara, postavljanje kamena temeljca za Beograd na vodi samo su neki od događaja koji su obeležili godinu za nama.


Neuspela privatizacija Železare

Može se reći da je 2015. godinu obeležilo nekoliko neuspelih privatizacija, među kojima i privatizacija Železare Smederevo. Vlada Srbije u februaru nije prihvatila jedinu ponudu američke kompanije Esmark, pa je u martu upravljanje Železarom preuzeo HPK inženjering.
*
Valjaonica u Železari Smederevo / Foto: Železara Smederevo

Međutim, taj ugovor nikada nije objavljen, uprkos obećanju ministra privrede. Njegovo ministarstvo je čak platilo kaznu od 200.000 dinara zbog odbijanja da dostavi ugovor po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. A Vlada ne odustaje od privatizacije, pa je premijer Vučić u novembru najavio da će kineska kompanija Hebej ajron end stil (HBIS) ući u Železaru u julu 2016. 

Pao helikopter koji je prevozio bolesnu bebu

U padu vojnog helikoptera, koji se 13. marta posle nekoliko neuspelih pokušaja sletanja srušio u blizini aerodroma ”Nikola Tesla“, stradala je beba stara nekoliko dana, kao i četiri člana posade i dva medicinska radnika. Iako je ministar odbrane posle nesreće izjavio da su vremenski uslovi za akciju spasavanja bili povoljni, kasnije je utvrđeno da su uslovi bili “ispod meteorološkog minimuma“.

Istraga je zaključila da je uzrok nesreće ljudski faktor, okrivljeni su piloti koji su tražili sletanje na drugoj lokaciji, a disciplinski su kažnjena samo dvojica generala. Međutim, politička odgovornost je izostala, što je u javnosti izazvalo dodatno nezadovoljstvo, jer nije do kraja rasvetljeno zbog čega je helikopter angažovan u lošim vremenskim uslovima, niti zašto je promenjeno mesto sletanja. Na spekulacije da je jedan od razloga bila samopromocija ministara u vladi, premijer Aleksandar Vučić odgovorio je i pre završetka istrage, rekavši da “ne da ministre Gašića i Lončara“, ministre odbrane i zdravlja.

Napadi na Zaštitnika građana

Nakon što je ombudsman Saša Janković pozvao ministra odbrane Bratislava Gašića na političku odgovornost zbog pada helikoptera, protiv njega je krenula "žestoka" kampanja. U tabloidima su se danima mogle čitati insinuacije da je Janković umešan u smrt svog prijatelja, koji je pre više od 20 godina izvršio samoubistvo. Zatim je i Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo delove iz istrage, tvrdeći da je to u interesu javnosti, iako to ukazuje na zloupotrebu državnih organa radi kampanje protiv jednog nezavisnog organa.
*
Zaštitnik građana Saša Janković / Foto: FoNet

Ombudsman se na meti tabloida našao i zbog postupanja nakon incidenta na prošlogodišnoj Paradi ponosa kada je pretučen brat premijera Andrej Vučić. Ministar odbrane Bratislav Gašić sprečio je u maju Zaštitnika građana da izvrši kontrolu rada Vojno bezbednosne agencije, a u vezi sa tim incidentom. I sam Gašić je tada od Jankovića zatražio da ”objasni kako je ubijen (njegov prijatelj) Gojković”.

Janković je nekoliko meseci kasnije zatražio smenu ministra odbrane i direktora VBA, zbog nesaradnje sa njegovom kancelarijom u vezi sa incidentima na Paradi ponosa. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić odbio je da smeni direkora VBA. Premijer Aleksandar Vučić najavio je Gašićevu smenu, ali tek nakon njegove izjave od početka decembra da "voli novinarke koje lako kleknu". Međutim, Gašić je u novu godinu ušao kao ministar odbrane.

Okončan štrajk prosvetara

Pet meseci dug štrajk prosvetara okončan je u aprilu kada je Ministarstvo prosvete potpisalo sporazum sa predstavnicima sindikata. Prema sporazumu, Vlada je prosvetarima trebalo da isplati pomoć u visini do jedne plate, pa su oni sa nezadovoljstvom dočekali odluku o novčanoj pomoći od 7.000 dinara, koja je doneta pred kraj godine. Prosvetari nisu zadovoljni ni odlukom prema kojoj će njihova primanja biti povećana za četiri odsto, zbog toga što su im plate u oktobru 2014. godine smanjene za deset odsto.

Godišnjice Srebrenice i Oluje

Premijer Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je 11. jula obeležavanju 20. godišnjice genocida u Srebrenici, gde su snage bosanskih Srba 1995. godine ubile više od 7.000 Bošnjaka. Posle dosta premišljanja, Vučić je odlučio da otputuje na komemoraciju. Nakon što su ga iz mase zasuli kamenjem i flašama sa vodom, iz bezbednosnih razloga je brzo sproveden iz Potočara.

I dok je Vučićev odlazak u Srebrenicu, iako on ne priznaje da se tamo dogodio genocid, protumačen kao važan gest za regionalno pomirenje, u Beogradu su zabranjeni svi skupovi u čast žrtvama zločina u Srebrenici.

Početkom avgusta, u Srbiji je obeležena godišnjica hrvatske operacije Oluja. Vlade Srbije i Republike Srpske su, na graničnom prelazu Sremska Rača gde su izbeglice ulazile u Srbiju, organizovale zajedničku ceremoniju, u čast oko 200.000 Srba proteranih iz Hrvatske.

Zatvorene granice zbog migrantske krize

Čitavu godinu u Srbiji obeležila je migrantska kriza, pošto je kroz zemlju prošlo više od pola miliona izbeglica. Mađarska je sredinom septembra u potpunosti zatvorila granicu sa Srbijom. Izbeglice su posle nekoliko dana krenule ka Hrvatskoj, pa je i Hrvatska zatvorila granične prelaze ka Srbiji.
*
Migranti na srpsko-mađarskoj granici u septembru 2015. / Foto: Istinomer

Za razliku od Mađarske, koja je na granici postavila bodljikavu žicu i tako sprečila migrante i izbeglice da ulaze na njenu teritoriju, Hrvatska je zatvorila prelaze, zbog čega je na nekoliko dana zaustavljena trgovinska razmena sa Srbijom, dok su migranti za ulazak u zemlju koristili alternativne puteve.

Srbija je, zatim, u novembru, kao i još nekoliko država u okruženju, zabranila ulazak takozvanim ekonomskim migrantima, a ulazak dozvoljava samo ljudima iz ratom zahvaćenih područja - Sirije, Avganistana i Iraka. Inače, prema oceni UNHCR-a, pravo na zahtev za azil ne može biti odbijeno samo na osnovu nacionalnosti.

Održana "prva prava Parada ponosa"

Parada ponosa ove godine je protekla bez incidenata. Organizatori su ocenili da je ovog septembra održana "prva prava Parada ponosa", jer su učesnici prošetali glavnim beogradskim ulicama do Skupštine, gde su održani govori.

Postavljen kamen temeljac za Beograd na vodi

Izgradnja Beograda na vodi zvanično je počela u septembru kada je postavljen kamen temeljac za dve stambene kule. Samo nekoliko dana ranije objavljen je ugovor, potpisan u aprilu. I na dan postavljanja kamena temeljca i na dan potpisivanja ugovora organizovani su protesti građana okupljenih oko inicijative “Ne da(vi)mo Beograd”.
*
Beograd na vodi, promo fotografije / Foto: www.belgradewaterfront.com

Neke od glavnih zamerki jesu što je ugovor potpisan bez tendera, kao i usvajanje leks specijalisa o utvrđivanju javnog interesa, kako bi se omogućila eksproprijacija privatnog zemljišta za izgradnju “Beograda na vodi”. U javnosti su se mogle čuti kritike da se time krši i Zakon o eksproprijaciji, ali i Ustav.

Ugovor, inače, predviđa da 50 odsto projekta bude završeno u narednih 20 godina, a čitav projekat za 30 godina. Međutim, prema analizi inicijative “Ne (da)vimo Beograd” za kršenje te osnovne obaveze investitora, u ugovoru nije predviđena kazna.

Siniša Mali i 24 stana u Bugarskoj

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) u oktobru je objavila istraživanje u kome se navodi da je gradonačelnik Beograda Siniša Mali 2012. i 2013. godine kupio 24 apartmana u Bugarskoj, od kojih jedan na svoje ime. U to vreme Mali je bio savetnik za finansije potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića.

Nakon što je KRIK objavio dokumenta iz bugarskog registra, gradonačelnik Beograda izjavio je da je njegov potpis falsifikovan, a Agenciji za borbu protiv korupcije dostavio je nalaz bugarskog grafologa. Pojedini stručnjaci, međutim, kažu da su za naše organe jedino validni nalazi veštaka registrovanih u Srbiji.

Završena privatizacija medija

Proces privatizacije medija završen je 31. oktobra, a nove vlasnike je dobilo samo 34 od 73 medija. Ostali će biti privatizovani prenosom kapitala na zaposlene ili ugašeni. Pored toga što za veliki broj medija nije bilo zainteresovanih kupaca, problem je i to što je mali broj ljudi kupio veći broj medija i što među kupcima ima ljudi bliskih vlasti.

Na predstavljanju preliminarnog izveštaja o građanskom nadzoru privatizacije medija u Srbiji rečeno je da su taj proces obeležile tri porodice: Krdžić, Radomirović i Milosavljević. Biznismen iz Kruševca i bivši zamenik gradonačelnika Kruševca Radoica Milosavljević tako je kupio sedam medija. Između ostalih i Radio-televiziju Kragujevac, a Skupština grada Kragujevca je nakon privatizacije donela odluku da se toj kući dodeli 30 miliona dinara (oko 250.000 evra), dok je za televiziju platio 85.000 evra. Sve to ukazuje da svrha privatizacije, a to je povlačenje države iz medija, nije u potpunosti ostvarena.

Ugašen Tanjug, Tanjug i dalje radi

Nakon neuspele privatizacije Tanjuga, doneta je odluka o gašenju ove novinske agencije. Ta odluka je stupila na snagu 5. novembra i u njoj se navodi da će “direktor Tanjuga angažovati po ugovoru potreban broj izvršilaca radi obavljanja poslova u vezi s prestankom Tanjuga“, ali ne i za bavljenje novinskom delatnošću. U međuvremenu je država obezbedila 56 miliona dinara za otpremine, kao i 20,7 miliona dinara za potrebe gašenja Tanjuga.
*
Sajt agencije Tanjug / Foto: Printscreen

Međutim, agencija još nije izbrisana iz Agencije za privredne registre, niti iz Registra medija, pa Tanjug i dalje javlja…

Pored privatizacije, godinu za nama obeležili su i brojni napadi na novinare. U izveštaju Nezavisnog udruženja novinara Srbije "Hronika napada i pritisaka na novinare u 2015. godini" navodi se da je bilo ukupno 34 napada na novinare - deset fizičkih napada, tri napada na imovinu i dvadeset verbalnih pretnji i pritisaka na novinare. U bazi napada je i incident sa Komunalnom policijom koja je ekipi Istinomera zabranila snimanje ispred restorana “Savanova”.

Komunalci zabranili snimanje ekipi Istinomera

Beogradska komunalna policija 25. septembra je na Savskm šetalištu, u blizini restorana "Savanova", zabranila snimanje ekipi Istinomera i napisala prekršajne prijave uz obrazloženje da se ekipa nalazila na gradilištu. Zaštitnik građana je potom utvrdio da su komunalci postupali nezakonito i da su za 10 minuta napravili čak 30 prekršaja, među kojima su i upotreba fizičke sile i pretnje da će oštetiti opremu. 

Oko mesec dana kasnije pripadnici Komunalne policije sprečili su i novinare KRIK-a da gradonačelniku Siniši Malom postave pitanje. Novinarima su zatim uzeli fotoaparat i mobilni telefon i obrisali snimke.
 
Kosovo nije primljeno u UNESKO

Žestoka diplomatska ofanziva Beograda na kraju je bila uspešna, pošto Kosovo u novembru na glasnju u generalnoj skupštini UNESKO nije dobilo dovoljno glasova za prijem u to telo. Budući da ne priznaje nezavisnost Kosova, Srbija se protivi prijemu Prištine u međunarodne organizacije, a naročito u UNESKO, jer vlasti u Beogradu smatraju da Priština ne bi na pravi način štitila kulturne i verske spomenike na Kosovu.

Pretučena članica Saveta za borbu protiv korupcije

Miroslava Milenović, članica Saveta za borbu protiv korupcije, u novembru je fizički napadnuta u haustoru zgrade u kojoj živi. Tada je izjavila da veruje da je napad povezan sa objavljivanjem izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije o medijima, koji je objavljen oko mesec dana kasnije.

Tri meseca ranije pretučen je i saradnik Saveta i antikorupcijskog portala Pištaljka Ivan Ninić, dok je u maju pretučen pomoćnik ministra prosvete Milovan Šuvakov. Posle toga je ministar Srđan Verbić izjavio da ne zna kome se Šuvakov zamerio, ali i da u obrazovanju ima “toliko moćnika i tajkuna koji žele da ostvare svoje ciljeve”.

Nijedan od ovih napada do danas nije rasvetljen.

Najavljena smena ministra Gašića

Nakon što je ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio da “voli novinarke koje lako kleknu“, a njegova izjava naišla na burnu osudu, pre svega na društvenim mrežama, premijer Aleksandar Vučić je najavio da će on biti smenjen.
*
Ministar odbrane Bratislav Gašić / Foto: Fonet

Međutim, Gašić je i posle nekoliko afera i najavljene smene uspeo da kraj godine dočeka na funkciji ministra odbrane, zbog čega novinari planiraju nove proteste pod nazivom "Novinari ne kleče".

Državni udar uživo

Novembar je doneo aferu državni udar, a različiti stručnjaci i državni funkcioneri svoje prognoze o tome iznosili su u vanrednom programu na televiziji Pink pod nazivom “Rušenje Vučića“. Najglasniji je bio glavni i odgovorni urednik Informera, koji je molio predsednika Vlade da ne putuje u Kinu, tvrdeći da ima dokaze da se sprema državni udar.

Na kraju je tačku na tu priču stavio sam Vučić rekavši da nije bilo udara, ali da postoji stalna želja za urušavanjem vlade. A zanimljivo je i to što su na državni udar upozoravali ne samo provladini mediji, već i neki ministri u vladi, i to u danima dok se Srbija spremala za jedan od najvećih diplomatskih događaja, završnu konferenciju tokom predsedavanja OEBS-u, kojoj su prisustvovali brojni međunarodni zvaničnici.

Otvorena prva pregovaračkih poglavlja

Dve godine nakon formalnog pokretanja pregovora sa EU, Srbija je 14. decembra otvorila prva dva poglavlja – 32, posvećeno finansijskoj kontoli i 35 koje se odnosi na normalizaciju odnosa sa Prištinom. Posle brojnih probijenih rokova i kranje smelih prognoza kako sadašnjih, tako i prethodnih vlasti o tome kada će početi pregovori, kada će biti otvorena prva poglavlja i kada će Srbija postati deo Evropske unije, premijer Srbije Aleksandar Vučić sada kaže da  Srbija želi da do kraja 2019. godine završi pregovore o pristupanju.
Najčitanije