Nije se bibliotekarki ni rečju izvinio, vraćanje knjige nakon tri i po decenije predstavio je kao gest lične dobrote i savesnosti, nije pitao da li zbog prekoračenja roka i uskraćivanja te knjige tolikim pokolenjima duguje biblioteci novac, a bibliotekarki nije palo na pamet da ga oglobi: samo će mu pri kraju susreta vragolasto naložiti da ode u ćošak - biće da se sneveselila što joj najomiljeniji član odlazi, pa je smislila kako da ga makar još deset minuta zadrži.