Vlast treba da se plaši građana

Saniranje rupa na putevima, iscrtavanje pešačkih prelaza, sadnja drveća i ozelenjavanje javnih površina, neke su od mnogobrojnih akcija kojima se već preko godinu dana, kroz pritisak na nadležne, svakodnevno bavi udruženje građana Inđijativa. Kroz svoje delovanje žele ljudima da pokažu da je politika bitan deo svačijeg života, i da bez obzira na profesionalnu orijentaciju, ljudi ne smeju biti apolitični.
Udruženje građana Inđijativa, u sklopu programa “Tvoje mesto u Srbiji” i kampanje #prO2diši koju podržava Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA, održalo je osnovcima u Zoo parku “Koki” edukativnu radionicu u vezi očuvanja životne sredine.
Aktivisti ovog udruženja gotovo svakodnevno rade na terenu, obilaze svoj grad i ukazuju nadležnima na probleme s kojima se suočavaju njihovi sugrađani. Kažu da je za postignut uspeh Inđijative u velikoj meri zaslužna činjenica da niko iz udruženja nikad nije obavljao nikakvu javnu funkciju, te da niko na njihove kritike i sugestije nadležnima ne može da odgovori optužbom da oni nisu nešto uradili kada su bili na dužnosti.
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

Mladen Rajić iz udruženja navodi da se Inđijativa “postavila kao posrednik između građana i donosioca odluke”.

“Mi jednostavno posmatramo šta rade jedni, šta rade drugi. Kritikujemo i jedne i druge, i podstičemo da oni svojim konstruktivnim radom, nekako nađu rešenje za postojeće probleme. Slikovito, oni su kao za ping pong stolom, jedna i druga strana, mi samo bacimo lopticu i posmatramo šta se dalje dešava”, kazao je Rajić.
Predsednik udruženja, Strahinja Jovanović, istakao je važnost shvatanja demokratije kao sistema koji treba da služi građanima.
“Vodimo se tezom da je demokratija takav sistem u kojem vlast treba da se plaši građana. Ne mora nužno da se plaši, ali da im polaže račune. Svaki političar u Srbiji ljude gleda kroz glasove. Ja za njih nisam Strahinja Jovanović, ja sam za njih samo plus jedan. Ako ja izazovem 50 ljudi da reaguje oko rupe na putu, to će se lako preliti na 100. Postavili smo kao tezu da oni zavise od nas”, navodi Jovanović. 
Kada je strategija u pitanju, iz Inđijative navode da šta god da rade, nastoje da izazovu da se ljudi “zapale” oko nekog problema.
“Čak i kad postoji neki veliki problem, ako on ljudima ne bude predstavljen na pravi način, ljudi će reći “mene to ne zanima”. Ako je problem neka rupa na putu, mi nećemo reći “vidi ovu bagru ne zna da zakrpi rupu”, nego ćemo im poručiti “ljudi, ako ne zakrpite ovu rupu, sutra će vaše dete možda da nastrada na putu””, objašnjava Jovanović.
Na fotografiji: Strahinja Jovanović – Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
Na pitanje kako je došlo do toga da se institucije sistema ne bave poslom za koji su plaćene i da njega neuporedivo bolje obavljaju građani koji to čine volonterski, Dejan Petković iz udruženja kaže da je to zato što “niko ne radi svoj posao”.
“Mislim da, pre svega, ljudi iz sistema, nebitno koja stranka, ne rade svoj posao. Dođu da odrade koliko moraju, koliko je dovoljno da se prikupe politički poeni. I logično je nekako da narod nema poverenja. Zato što znaju koja igra je u pitanju”, ističe Petković.
Nasuprot tome, oni su kredibilitet stekli, kako kažu, govoreći istinu.
“Šta god neko da nas pita, ne zavlačimo ljude, kažemo kako jeste. Koliko god to teško zvučalo. Ne sedimo mi samo kući kuckajući po tastaturi, već evo pre sat vremena sam držao ašov, kopao i sadio drvo”, kaže Rajić.
Jovanović napominje da je “teško baviti se aktivizmom kada je društvo tako podeljeno”, i da “postoji generalno nepoverenje u sve”. Međutim, ističe da njihovo udruženje ne zanima koju stranku podržavaju javni funkcioneri kojima se obraćaju, sve dokle postoje međusobno poštovanje i kooperativnost.
“Za nas predsednik opštine, nije Vladimir Gak iz SNS-a. On je za nas predsednik opštine Inđija. E sad, da li on ispod svog odela ima dres SNS-a ili Demokratske stranke, mene to ne zanima.
Sve dok on meni izlazi u susret, dok mi odgovara na pitanja, ja ću njega poštovati”, kaže Jovanović.
Iz udruženja takođe ističu da se često dešava da im se obraćaju i ljudi iz javnih preduzeća, tražeći od njih da apeluju na njihove kolege ne bi li se neki problem rešio.
“Kada direktor jednog preduzeća kaže “skreni pažnju na ovaj problem neće da ga reše”, kada imaš poverenje ljudi koje kritikuješ, i kada traže od tebe da nekog njihovog kolegu pecneš ne bi li se nešto rešilo, mislim da ne može postojati veći vrhunac aktivizma od toga”, ocenio je Jovanović, na šta je Rajić dodao da “poverenje nemaju samo među građanima, već i među vlastodršcima”.
Na fotografiji: Mladen Rajić – Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

Iako u inđiji, kako kažu, opštinski sistem dobro funkcioniše, napominju da su se kroz rad najčešće susretali sa šablonom da im na sva pitanja odgovara predsednik opštine.

“On nam odgovara za put, on nam odgovara za pauka. To nije njegov posao. Nama treba neko nadležan iz javnog preduzeća”, kažu iz udruženja.
“Čak se dešava i da ljudi koji su u sistemu, koji su bliski predsedniku opštine, kad mi stavimo neku anketu, oni glasaju za naš predlog. I mi to smatramo najvećim uspehom. E sada, da li oni posle snose neke posledice za to, mi u to nećemo da ulazimo”, kazao je Jovanović.
Pričaju da su se kroz rad susretali i sa negativnim komentarima građana, naročito zbog njihovog prisustva na zatvorenim sednicama opštine. 
“Bilo je komentara poput “šta ćete tamo jeste postali plaćenici?” Čoveče, mi idemo u tvoje ime da gledamo na šta vlast troši pare”, naglasio je Jovanović.
Ipak, kako navode, vreme je pokazalo da nisu izgubili entuzijazam i motivaciju da nastave sa radom, te da i građani i vlast sada imaju više poštovanja prema njima.
Na fotografiji: Dejan Petković – Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

“Ogromna odgovornost je na nama. Plan za naredni period nam je da se malo proširimo i na okolna sela, jer njih smo dosta zapustili, zbog nedostatka resursa. Želja nam je da Inđija postane najzelenija opština u Srbiji, i primer dobre prakse kako treba da izgleda građanski aktivizam u Srbiji, i od tog cilja nikada nećemo odustati”, zaključio je Petković.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović