Telekom i Telenor vs. SBB: Hoće li u tom ratu stradati potrošači?

Šta građani kao korisnici usluga dobijaju, a šta gube ako Telekom i Telenor dobiju ono što traže od Komisije za zaštitu konkurencije, tj. ako se njihov restriktivni sporazum izuzme od zabrane i tako potencijalno ugrozi konkurencija na tržištu?

Zamislite da ste vi vlasnik auto-puta Beograd-Niš i džaba ja imam najveće transportno preduzeće na planeti kad vi meni ne date da ja prođem, moja firma će da propadne.” Tako ekonomista Goran Radosavljević opisuje kako bi izgledalo kada bi Telekomu (ili sličnoj firmi), koji, osim toga što je državna kompanija, ima i optičku infrastrukturu, pošlo za rukom da se oslobodi konkurencije na tržištu.

Podsećanja radi, prašina se digla kada su se Telekom i Telenor obratili Komisiji za zaštitu konkurencije sa zahtevom za pojedinačno “izuzeće od zabrane ugovora o ograničenoj i definisanoj poslovnoj saradnji u određenom segmentu poslovanja”. 

U prevodu – traže da im se omogući da sklope restriktivni sporazum iako je po Zakonu zabranjen, osim u naznačenim slučajevima.

“Restriktivni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje, konkurencije na teritoriji Republike Srbije. (…) Restriktivni sporazumi zabranjeni su i ništavi, osim u slučajevima izuzeća od zabrane u skladu sa ovim zakonom.” (član 10, Zakon o zaštiti konkurencije)

Prof. Petar Đukić

Na ništavnost takvog sporazuma (koji je uz to i kažnjiv pod uslovom da se donese takvo rešenje), a posebno onog koji kao posledicu ima eliminaciju drugih učesnika sa tražišta, ukazuje Petar Đukić, bivši član Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.

“Ovaj slučaj, s tako očiglednim namerama potpisnika ugovora, eklatantan je primer loše restriktivne namere, kao i frapantnog neznanja nekoga o bilo čemu što se tiče konkurencije, a ko se takvim sporazumima, verovatno po zadatku, bavi. U čijem interesu? To može biti u interesu Telenora, ali u interesu Telekoma sigurno nije. Ako je ponudio svoje resurse u zakup drugim, pa i privatnim učesnicima, to bi onda u interesu kompanije, a i u interesu javnosti, trebalo da bude transparentno, nerestriktivno i, takođe, pod konkurentskom uslovima, pa ko da više”, kaže Đukić za Istinomer.

U članu 11. Zakona o zaštiti konkurencije restriktivni sporazumi mogu biti “izuzeti od zabrane ukoliko doprinose unapređenju proizvodnje i prometa, odnosno podsticanju tehničkog ili ekonomskog napretka, a potrošačima obezbeđuju pravičan deo koristi pod uslovom da ne nameću učesnicima na tržištu ograničenja koja nisu neophodna za postizanje cilja sporazuma, odnosno da ne isključuju konkurenciju na relevantnom tržištu ili njegovom bitnom delu.”

A na osnovu člana 12. istog Zakona, “na zahtev učesnika u restriktivnom sporazumu, Komisija može izuzeti pojedini restriktivni sporazum od zabrane.”

O slučaju se oglasila i Komisija 27. januara uz poruku da “u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije, a u interesu vođenja postupaka, kao i zaštite prava stranaka u tim postupcima, Komisija ne može u ovom trenutku da iznese više informacija niti da prejudicira rokove kao i svoje postupanje.”

 

Foto: KzK/Printscreen

 

 

Da li se može reći da je na pomolu kartelizacija?

 

“Ne može se sa sigurnošću reći da li će doći do kartela, u smislu zakona, kao jedinstvenog udruženog usaglašenog nastupa na tržištu čime se od dva konkurentska učesnika dobija jedan moćniji i daleko nadmoćniji. To sada zavisi od izbora proizvoda i usaglašavanja prakse”, kaže Đukić.

Radosavljević, s druge strane, ukazuje na to da nije svaka saradnja konkurenata na tržištu zabranjena, već samo ona koja je usmerena na smanjivanje ili ugrožavanje konkurencije.

“Vi imate jednu državnu kompaniju koja poseduje neku infrastrukturu koju drugi nemaju. Ta infrastruktura je na neki način javno dobro – nije u popunosti ali na neki način jeste, pogotovo zato što je državno. Ona tu infrastrukuturu stavlja na raspolaganje drugoj kompaniji po nekoj ceni koja nije potpuno jasna, za koju smatramo da je niska, ali opet na osnovu navoda, to bi sad Komisija opet morala da oceni. Zna se šta su tržišne cene, to je kao da nekom prodajete kvadrat u Beogradu na vodi po 300 evra, a svi znamo da košta mnogo više. A drugim konkurentnima na tržištu ona nije dostupna ili nije dostupna po toj ceni. To je kršenje konkurencije i to je takođe zabranjeno.”

 

Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

 

Šta za SBB znači dogovor Telekoma i Telenora?

 

Za SBB Đukić kaže da jeste potencijalna žrtva u ovom slučaju, ali ukazuje da nije zadatak zaštite konkurencije da učesnike na tržištu štiti od svega. Takođe, podseća da je i SBB svojevremeno pokušao da zloupotrebi svoj dominantni položaj na tržištu.

“Nema tog učesnika koji je ‘pošten’ pa neće pokušavati da uništi konkurenciju”, podvlači naš sagovornik.

Ipak, aktuelni udar na SBB, po njemu, nesumnjivo ima i političku dimenziju i to “zbog političke instrumentalizacije javnih preduzeća koju pokušava da ostvari skoro svaka struktura koja se dočepa vlasti”.

“Ali je sadašnja u tom pogledu definitivno prevazišla sve prethodne. SBB je dakle i žrtva političke volje vladajuće strukture, usmerene na korisnike široko dostupnih informacija.”

 

 

Gde su potrošači i šta s njima?

 

Nije lako proceniti kakav bi efekat na potrošače imala odluka Komisije za zaštitu konkurencije da se sporazum Telekoma i Telenora izuzme od zabrane. Ipak, do određenih zaključaka može se doći i na njih ukazuje Radosavljević.

On podseća da svi sporazumi koji imaju za cilj uništavanje konkurencije mogu kratkoročno biti dobri po potrošače, ali da, usled cenovnog rata između konkurenata, na tržištu dolazi do žestokog dampinga.

Povezan sadržaj

“U dugom roku će to gotovo sigurno potrošače da košta više.  Kompanija može da kaže ‘ja ću da maksimiram profit a to znači da ću  potrošačima da isporučujem lošiju uslugu i po visokoj ceni jer nema konkurencije’„, objašnjava Radosavljević, dodajući da se svuda u svetu pokazalo da odsustvo konkurencije znači pad kvaliteta usluga i rast cena.

Da je pitanje potrošača u celoj priči veoma važno, mišljenje je i Petra Đukića.

“To nas sve mnogo košta, mnogo više usled utemeljenja prakse urušavanja institucija, kako onih kontrolnih, tako i vladavine zakona, principa konkurencije”, kaže Đukić za Istinomer.

U slučaju da sporazum “prođe”, po njemu će kako korisnici kablovske mreže, tako i televizije N1 i Nova S biti izloženi diskriminaciji

Prvima će biti ugrožena sloboda izbora, dok će drugima biti otežan pristup potrošačima, a time će im i troškovi i cene biti veće. 

A kako zaključuje Đukić: “Interes potrošača, kao i princip slobode izbora, najvažnije su tekovine konkurencije, kojih se ne odriče više niko u svetu…”

 

Naslovna fotogRafija: