Šta sve do sada znamo o – dešavanjima u Iranu, ratu, protestima i odgovoru Teherana?

Operacija ,,Epski bes”

SAD su operaciju, koja je počela 28. februara, nazvali „Epski bes“, a Izrael „Rika lava“. Iran je uzvratio napadima na američke vojne baze, Izrael, a Gardijan navodi da su se napadi dogodili u Bahreinu, Iraku (uključujući i region Iračkog Kurdistana), Jordanu, Kuvajtu, Omanu, Kataru, Saudijskoj Arabiji i UAE. U ponedeljak je Hezbolah lansirao rakete i dronove ka Izraelu kao odmazdu za ubistvo iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija tokom vikenda. Najmanje 168 učenica je ubijeno u napadu na osnovnu školu za devojčice u južnom iranskom gradu Minabu. U Iranu od subote ponovo nema interneta. Nekoliko zemalja u regionu zatvorilo je svoj vazdušni prostor tokom eskalacije sukoba.

• Iranski predsednik Masud Pezeškijan je u nedelju opisao ubistvo vrhovnog vođe kao „otvorenu objavu rata muslimanima“, posebno šiitima. „Ovaj tragični događaj je najveće iskušenje sa kojim se islamski svet danas suočava“, rekao je u poruci saučešća. Šef iranske nacionalne bezbednosti Ali Laridžani upozorio je u ponedeljak da se zemlja „pripremila za dug rat“.
• Izraelski ministar odbrane Izrael Kac čestitao je premijeru Benjaminu Netanjahuu i vojsci na napadima u kojima je ubijen Hamnei.
• „Hamnei, jedan od najgorih ljudi u istoriji, je mrtav“, rekao je američki predsednik Donald Tramp na svojoj platformi Truth Social, upozoravajući Iran da ne uzvraća dalje. Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je da američki napadi na Iran nisu namenjeni „promeni režima“, iako je priznao da se rukovodstvo u zemlji promenilo.
• Šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas opisala je Hamneijevu smrt kao „odlučujući trenutak u istoriji Irana“. „Šta sledi je neizvesno. Ali sada postoji otvoren put ka drugačijem Iranu, onom koji njegov narod može imati veću slobodu da oblikuje“, rekla je na X, kao i: „U kontaktu sam sa partnerima, uključujući i one u regionu koji snose najveći teret iranskih vojnih akcija, kako bismo pronašli praktične korake za deeskalaciju.“
• Nemačka, Velika Britanija i Francuska su saopštile da su se složile da sarađuju sa SAD i drugim saveznicima kao odgovor na iranske raketne napade. Britanski premijer Kir Starmer izjavio je da je prihvatio zahtev SAD da koristi britanske baze za „odbrambene“ napade protiv Irana.
• Rusija je pozvala na hitan prekid vatre na Bliskom istoku usred zaoštravanja rata nakon američko-izraelskih udara na Iran.

Novi talas protesta na univerzitetima

Studenti nekoliko iranskih univerziteta organizovali su 21. februara antivladine proteste – prve takve skupove ovih razmera od smrtonosnih obračuna vlasti u januaru. BBC je proverio i potvrdio snimak stotine demonstranata koji marširaju kampusom Tehnološkog univerziteta Šarif u glavnom gradu Teheranu. Kasnije su viđeni kako se sukobljavaju sa pristalicama vlade. Protesti su održani i na drugim univerzitetima u Teheranu, a studenti su se okupili kako bi odali počast hiljadama onih koje su vlasti ubile prethodnog meseca. Snimci koje je potvrdio BBC Verify takođe prikazuju sukobe na nekoliko univerziteta između studentskih demonstranata i pripadnika paravojnih dobrovoljnih snaga Basidž, dela Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC). Provladini studenti su takođe organizovali sopstvene kontramitinge na više kampusa.

Retrospektiva protesta u decembru i januaru

Najveći talas demonstracija u poslednje tri godine, počeo je 28. decembra na Velikom bazaru u Teheranu, kada su vlasnici prodavnica pobunili protiv nekontrolisane inflacije u zemlji. Od tada se proširio u svaku od 31 iranske provincije, i na preko 100 gradova, prema podacima Iranske nevladine organizacije za ljudska prava (IHRNGO). Navodno, zabeleženo je više od 24.000 hapšenja i oko 5.000 mrtvih, prema podacima anonimnog iranskog zvaničnika (što je preneo Rojters). Iako su proteste započeli trgovci, njima su se takođe priključili i studenti, a demonstracije su zabeležene i na više od desetine univerziteta u Iranu. Vlast je 8. januara ukinula internet i signal mobilne telefonije, što je otežalo protok informacija o dešavanjima u zemlji.

• Iranska ekonomija pati godinama, a problemi su se pogoršali nakon što je Donald Tramp ponovo uveo američke sankcije 2018. godine tokom svog prvog predsedničkog mandata i okončao međunarodni sporazum o nuklearnom programu zemlje. Ujedinjene nacije su takođe ponovo uvele sankcije Iranu u septembru 2025. godine.
• Dugogodišnju ekonomsku krizu produbili su i napadi Izraela i SAD u junu prošle godine, u dvanaestodnevnom ratu koji je targetirao nekoliko iranskih nuklearnih postrojenja.
• Ovo nije bio prvi put da se Iran suočava sa intenzivnim protestima poslednjih godina. Kako BBC Persian navodi, visokoprofilni slučajevi korupcije u iranskim sudovima, u koje su navodno umešani visoki zvaničnici i njihove porodice, pojačali su bes javnosti. Mnogi Iranci veruju da određeni zvaničnici i njihovi rođaci direktno profitiraju od sankcija kroz posebne aranžmane koji im omogućavaju da kontrolišu uvoz i izvoz, prebacuju prihode od nafte u inostranstvo i profitiraju od mreža za pranje novca.

Nije više samo ekomomija bila tema

• Iako su se protesti u početku fokusirali na ekonomiju, od tada su se proširili na šira politička pitanja.
• Snimci od 30. decembra prikazali su studente kako marširaju zajedno sa vlasnicima radnji i trgovcima u Teheranu, skandirajući „počivaj u miru Reza Šah“, što se odnosi na osnivača kraljevske dinastije svrgnute u Islamskoj revoluciji 1979. godine.

Brutalne reakcije vlasti

• Ubrzo nakon početka protesta, iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao je da je zamolio ministra unutrašnjih poslova da sasluša „legitimne zahteve“ demonstranata. Međutim, u kratkom obraćanju koje je emitovala državna televizija 9. januara, tada vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei je nagovestio da će njegova vlada preduzeti mere protiv demonstranata, da oni „uništavaju sopstvene ulice kako bi usrećili predsednika druge zemlje“ (prim.aut. misleći na Trampa) i upozorio je da Teheran neće tolerisati ljude koji deluju kao „strani plaćenici“.
• Iranske vlasti su prekinule telefonske usluge i pristup internetu počev od 8. januara širom zemlje, prema podacima organizacije za praćenje interneta NetBlocks, koja je saopštila da je „nacionalni prekid interneta“ nastavljen do 19. januara. Prekid telefonskih i internet usluga u toku demonstracija u Iranu nije novina.
• Iranski javni servis optužio je demonstrante da ih „vode SAD i Izrael“ i da „uništavaju javnu imovinu i svetinje“. U svom jutarnjem programu, državna televizija emitovala je anketu u kojoj su neki optužili demonstrante da „spaljuju Kuran“. Poziv na proteste Reze Pahlavija opisan je kao „antiiranski“.
• Iranska državna medijska mreža, Radio-difuzija Islamske Republike Iran (Islamic Republic of Iran Broadcasting – IRIB), 12. januara emitovala je, kako navodi, proteste protiv antivladinih demonstracija, na kojima je prisustvovalo nekoliko desetina hiljada građana.

Posledice demonstracija i surovi obračuni

• Do 18. januara je privedeno više od 24.000 demonstranata, a ubijeno je 3.919 ljudi, dok istražuju još dodatnih skoro devet hiljada smrtnih slučajeva, prema podacima HRANA (Human rights activists news agency je grupa iranskih aktivista za ljudska prava registrovana u SAD-u). Pored toga, prema njihovim informacijama, više od 2100 ljudi je teško povređeno.
• IHRNGO (Iran Human Rights je neprofitna organizacija za zaštitu ljudskih prava, bazirana u Norveškoj) je 15. januara izjavila da je dobila nove dokaze da su državne snage koristile teško naoružanje u napadima na demonstrante.
• Da je oko 5000 ljudi ubijeno u protestima u Iranu, uključujući pripadnike snaga bezbednosti, rekao je 18. januara jedan iranski zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman, okrivljujući „teroriste i naoružane pobunjenike“ za ubijanje „nevinih Iranaca“. Takođe je naveo da su neki od najtežih sukoba i najveći broj smrtnih slučajeva dogodili u područjima u kojima žive Kurdi na severozapadu Irana, gde su sukobi tokom protesta bili među najnasilnijim. Njegovu izjavu preneo je Rojters.
• Iranski državni tužilac je 10. januara upozorio da će svako ko učestvuje u protestima biti smatran „Božjim neprijateljem“, što je optužba za smrtnu kaznu, prema MSN-u. Dodao je da će se vandalski akti usmereni na javnu imovinu izvršeni u okviru antirežimskih demonstracija smatrati „moharebom“, što se prevodi kao „vođenje rata protiv Boga“. Kazna za mohareb uključuje pogubljenje.
• Šef iranskog pravosudnog sistema naznačio je 14. januara da vlasti planiraju brzo da preduzmu mere protiv uhapšenih zbog nasilja na protestima. Iranska država pokušava da napravi razliku između demonstranata i „izgrednika“, ili kako ih vrhovni vođa Hamnei naziva – „sabotera“.

Tramp ubedio sam sebe da SAD ne reaguju

• Predsednik SAD Donald Tramp pretio je više puta od početka demonstracija intervencijom SAD-a, ukoliko iranska vlast ubije demonstrante. U objavi na TruthSocial 2. januara Tramp je izjavio da će, ukoliko Iran upuca i nasilno ubije mirne demonstrante, SAD njima doći u spas.
• Iranski ministar spoljnih poslova rekao je 12. januara da Teheran ne planira preventivnu vojnu akciju, ali da je potpuno spreman za rat u slučaju napada. Istog dana Teheran je saopštio da drži otvorene komunikacione kanale sa Vašingtonom.
• Tramp je izjavio da je u kontaktu sa iranskim opozicionim liderima. Takođe je rekao, bez preciznijeg objašnjenja, da su ga iranski lideri pozvali i da žele da pregovaraju, i da bi mogao da razgovara sa njima.
• Međutim, 16. januara je Tramp izjavio da je ,,ubedio sam sebe” da ne preduzima vojne operacije protiv Irana, delom zato što je Teheran najavio da neće vršiti egzekucije uhapšenih demonstranata. Naveo je da su iranske vlasti 15. januara planirali da obese 800 ljudi, ali da veoma poštuje činjenicu da su od toga odustali. Američki zvaničnici kažu da je vojna akcija i dalje na stolu ako Iran nastavi sa ubijanjem demonstranata.
• Tramp je najavio carine od 25% na robu iz zemalja koje „posluju“ sa Teheranom, ali nije detaljnije objasnio šta bi to podrazumevalo. SAD su 14. januara saopštile da će obustaviti obradu imigracionih viza za 75 zemalja, uključujući i Iran.

Prethodni talas protesta i smrt Mahse Amini

• Milioni ljudi širom Irana izrazili su svoj bes i želju za promenama u zemlji 2022. godine nakon što je Mahsa Amini (22) preminula u policijskom pritvoru. Ona je uhapšena zbog navodnog nepoštovanja obaveznih pravila o nošenju hidžaba.
• Policija ju je uhapsila dok je izlazila iz metro stanice na odmoru sa porodicom u Teheranu, a preminula je nakon što se srušila u „centru za prevaspitavanje“ zaduženom da ženama objasni kako se moraju oblačiti da bi izbegle kaznu od strane države. Vlasti su insistirale da je imala moždani udar i da je patila od postojećih zdravstvenih problema, ali njena porodica sumnja da je pretučena. Iranska forenzička organizacija je u zvaničnom medicinskom izveštaju saopštila da smrt Mahse Amini nije uzrokovana udarcima u glavu i vitalne organe.
• Iranci su mesecima protestovali na ulicama i univerzitetima, pretežno zbog pitanja ženskih prava, ali i zbog širih tema kao što su izuzetno ograničene lične, društvene, internet i slobode štampe.
• „Žena, život, sloboda“ postao je glavni slogan, a mnoge žene su skinule marame i obukle odeću po svom izboru nakon toga, otvoreno prkoseći „moralnoj policiji“ i tvrdokornim pristalicama koji pozivaju na kazne i usvajanje drakonskog zakona o hidžabu.
• U ovom talasu protesta ubijeno je stotine demonstranata, više od 20.000 ljudi je uhapšeno. Najmanje jedna osoba javno je obešena o kran u Mešhedu kako bi se drugi zastrašili.
• Poslednjih godina Iran je potreslo više talasa protesta, većinom bez istaknutog vođe, uključujući i studentske proteste 1999, ,,Zeleni pokret” 2009, demonstracije 2017. i 2018, kao i 2019. godine.

Zbog ograničenog pristupa internetu, mnoga dešavanja na terenu ostaju nejasna, a samo manjina Iranaca je mogla da napusti zemlju ili da se poveže na satelitski internet Starlink koji zaobilazi vladina ograničenja interneta.

*** Korišćeni izvori: 

Rojters

Skaj njuz

Si-Bi-S

Bi-Bi-Si

MSN

Al Džazira

IHRNGO

N1

Si-N-N

HRANA

Netblok

Gardijan

Juronjuz