Šta nam je pojelo još jedan kalendar?

Iscurila je cela godina, iza nje još odjekuju zastrašivanja glađu, hladnoćom i atomskim udarima, ali ona, kako nas je to blagovremeno upozorio predsednik Srbije, neće biti ništa naspram ove koju smo upravo dočekali, a posle koje će biti “ko živ ko mrtav”.

Vlast se neskriveno hvali da svakovrsnim otezanjima kupuje vreme do eventualne povoljnije prilike, ali do tada neophodno je, stvarnim ili izvajanim sadržajem, hraniti zjapeću medijsku rupu. Da li to znači da su nam samo prodavali maglu kako bi kupili vreme? Ili (ras)prodaju još nešto? U toj medijskoj izmaglici naziru se neki događaji, stvarni i izmišljeni, neizbežni i(li) isforsirani. Vredi ih se podsetiti, bez vaganja njihove realne vrednosti, samo onako kako su se pojavljivali na vremenskoj liniji.

Dominirale su tri teme – Ukrajina, Kosovo, izbori i njihovi derivati – (ne)uvođenje sankcija, energetika, poskupljenja, barikade, tablice, nove-stare koalicije, funkcije i postavljenja. Neko je, dakle, kupovao, neko plaćao, ali smo neizostavno svi potrošili – još jedan kalendar. Ali, kako?

Januar

 

Potraga za Matejem Perišem – Prve dane 2022. obeležila je vest je da je u Beogradu, u noći između 30. i 31. decembra, nestao hrvatski državljanin Matej Periš. Oko tri sata posle ponoći napustio je klub blizu Kalemegdana, nakon čega je snimljen kako pokušava da zaustavi taksi, ali i dok trči okolnim ulicama. MUP je saopštio da su njihovi pripadnici od trenutka prijave intenzivno tragali za Perišem i „preduzimali sve mere i radnje“ u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu. Telo Periša pronađeno je 18. maja u Dunavu, kod Ade Huje. Više javno tužilaštvo utvrdilo je da nema osnova sumnje da je smrt posledica izvršenja krivičnog dela. „Srce koji mi je Beograd dao i građani Beograda i cele Srbije pomoglo mi je da kroz ovih 139 dana osetim ljudsku ljubav, ljudsku brigu saosećanje i sve ono što čoveku u takvim trenucima treba“, izjavio je Matejev otac Nenad Periš. 

Novak Đoković posle deportacije iz Australije / Foto: FoNet/AP

Deportacija Novaka Đokovića – Pred početak „Australijan opena“ Novak Đoković saopštio je da je dobio medicinsko izuzeće nezavisnih komisija i da može da igra na teniskom turniru u Melburnu. Ipak, odmah po sletanju zadržan je na aerodromu, gde je ispitivan više sati. Najpre zbog pogrešne vize, a potom mu je tražen i dokaz da iz zdravstvenih razloga ne može da se vakciniše protiv virusa korona. Sud je prihvatio njegovu argumentaciju, poništio je odluku australijske vlade o ukidanju vize i deportaciji, ali je australijski ministar za emigraciju iskoristio diskreciono pravo, ponovo poništio vizu Đokoviću, koji je 16. januara deportovan iz Australije, nakon što mu je sud odbio žalbu. 

Referendum – Referendum o promeni Ustava Srbije u oblasti pravosuđa održan je 16. januara. Na pitanje „Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?“ 59,71 odsto izašlih zaokružilo je „da“, a 39,26 odsto „ne“. RIK je saopštio da je u Beogradu bilo više onih koji su su se izjasnili protiv izmena Ustava (54,8 odsto), dok ih je podržalo 44,36 odsto. Crta je  saopštila da je referendumski dan uglavnom protekao u skladu sa zakonom, dok se značajne nepravilnosti zabeležene na četiri odsto biračkih mesta. „Iako obim nepravilnosti nije imao uticaj na ishod glasanja, njihov karakter ilustruje zabrinjavajuće stanje izbornih uslova u Srbiji, uoči raspisivanja najvažnijih izbora u zemlji“, istaknuto je. 

Ukinut prostorni plan za Jadar – Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić saopštila je 20. januara da je na sednici Vlade ukinuta Uredba o prostornom planu područja posebne namene za preradu minerala jadarit, kao i sve dozvole i uredbe u vezi sa kompanijom „Rio Tinto“. „Poništeni su svi upravni akti vezani za Rio Tinto, odnosno Rio Sava, sve dozvole, odluke, rešenje i sve ostalo. Ugovore nikada nismo imali kao što smo više puta rekli. Ovim je što se tiče projekta Jadar i Rio Tinto sve završeno“, kazala je premijerka.

Protest protiv zagađenja – Grupa građana „Eko straža“ organizovala je još jedan protest protiv zagađenja vazduha, iznoseći podatak da u Srbiji svake godine od zagađenog vazduha umre 15.000 ljudi i ocenili da se tome mora stati na put. Više stotina građana prošetalo je centralnim gradskim ulicama. Okupljanje je počelo u popodnevnim satima kod Terazijske česme, a povorka je potom prošetala do Narodne skupštine i Vlade Srbije, gde su upalili sveće za sve osobe koje su preminule od posledica zagađenja vazduha u Srbiji. Organizatori su izdvojili samo jedan zahtev – da se poštuje već postojeći Zakon o kvalitetu vazduha.

 

Februar

Posledice raketnog napada na Kijev / Foto: FoNet/AP

Rat u Ukrajini – Rusija je 21. februara priznala dve samoproglašene republike Donjeck i Lugansk, poništavajući ranije mirovne sporazume iz Minska, a 24. februara iz više pravaca izvršila je invaziju na Ukrajinu. Kao glavne ciljeve “specijalne vojne operacije” Vladimir Putin označio je “demilitarizaciju” i “denacifikaciju”, vojnu neutralnost Ukrajine i odustajanje te zemlje od članstva u NATO-u. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, saopštavajući zaključak Saveta za nacionalnu bezbednost, da Srbija pruža punu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine i da smatra pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali da sada neće uvoditi sankcije Rusiji, jer se „rukovodi svojim vitalnim ekonomskim i političkim interesima“.

Mart

Sednica Generalne skupštine UN / Foto: FoNet/AP

„Osudili napad, nismo podržali sankcije“ – Predsednik Srbije rekao je u obraćanju javnosti da se Srbija na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija pridružila osudi napada na Ukrajinu, ali da se u tekstu nisu pominjale sankcije. Izrazio je bojazan da može doći do izbacivanja Rusije iz UN, što bi, istakao je, omogućilo promenu Rezolucije 1244, koja je važna zbog pitanja Kosova. „Formirali smo devet ili deset timova koji će pratiti situaciju sa naftom, gasom, hranom“, kazao je, dodajući da je formiran i tim za humanitarnu pomoć Ukrajini.

Miting podrške Rusiji – Ispred spomenika caru Nikolaju u Ulici kralja Milana u Beogradu 3. marta održan je „protest podrške ruskom narodu“ u organizaciji nekoliko desničarskih grupa. Protest je završen ispred ambasade Ruske Federacije. 

 

April

 

Izbori – Parlamentarni, predsednički i lokalni izbori u Srbiji održani su 3. aprila. Aleksandar Vučić pobedio je u prvom krugu sa 58,65 odsto glasova, a najviše glasova na parlamentarnim izborima osvojila je koalicija „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ (12o poslaničkih mesta). Na drugom mestu je koalicija „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ sa 38 mandata, a na trećem mestu lista „Ivica Dačić – Premijer“ sa 31 poslaničkim mestom. Lista oko SNS osvojila je najviše glasova i 48 odbornika u Skupštini Beograda koja ima 110 mesta. Druga je opoziciona lista „Ujedinjeni za pobedu Beograda – Vladeta Janković“ sa 26 odborničkih mesta. „Institucije zakonodavne i izvršne vlasti i predsednika Republike, kao i najuticajniji mediji u zemlji, bili su u kontinuitetu kanal koji su predstavnici vlasti koristili za stvaranje prednosti vladajuće većine i građenje kulta ličnosti predsednika Aleksandra Vučića – kroz promociju rada i položaja i kroz obračune sa političkim oponentima, civilnim društvom i nezavisnim medijima. Zloupotreba institucionalnih prednosti koje vladajuća većina uživa dobila je i klijentelističke obrise putem zvanične politike intenzivnih jednokratnih programa novčane podrške stanovništvu”, saopštila je Crta u svom izveštaju.

Aleksandar Vučić i Dragan Đilas / Foto: FoNet, Milica Vučković

Susret Vučić-Đilas – U prostorijama Stranke slobode i pravde, dva dana posle izbora, održan je sastanak svih lista koje su prešle cenzus u Beogradu ili su u tom trenutku imale tu šansu. Lider SSP Dragan Đilas izjavio je da je za opoziciju glasalo 70.000 birača više nego za SNS i SPS, ali i da je spreman da razgovara sa Aleksandrom Vučićem, kako bi se „smanjile tenzije“. Sastanak Vučića i Đilasa organizovan je 11. aprila u Predsedništvu Srbije, a nakog njega Đilas je saopštio da je zatražio da u Beogradu ponovo budu organizovani izbori kako bi vlast imala legitimitet. Vučić je 17. aprila izjavio da ukoliko najveća opoziciona lista bude želela prevremene gradske izbore on je spreman da to prihvati.

Protest pijačnih prodavaca – Nezadovoljni odlukom o uvođenju elektronske fiskalizacije, pijačni prodavci organizovali su polovinom marta proteste, koje su se nastavili i tokom aprila, a u jednom trenutku blokirali su i auto-put kod „Gazele“. Ministar finansija Siniša Mali poručio im je da će od 1. maja morati da izdaju fiskalne račune „i tačka“. Posle sastanka sa predsednikom Vučićem Srđan Praštalo iz Udruženja pijačnih prodavaca rekao je da su „i dosad bili umereni optimisti, ali da je nakon tog susreta doza optimizma nešto veća“. Uskoro je doneta odluka da do kraja 2022. neće imati obavezu da imaju fiskalne kase, a ovih dana ta odluka je produžena do 31. decembra 2023. 

Glasanje za Rezoluciju UN o Rusiji –  Srbija je nameravala da bude uzdržana u glasanju o suspenziji Rusije iz Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija (UN), ali je usled pritisaka odlučeno da se glasa za rezoluciju, izjavio je predsednik Vučić. 

 

Maj

Ana Đurić Konstrakta / Foto: FoNet/AP

Konstrakta – Predstavnica Srbije na „Pesmi Evrovizije“ u Torinu Ana Đurić Konstrakta zauzela je peto mesto  na tom takmičenju, ali njena pesma „In korpore sano“ i neobičan nastup privukli su veliku pažnju i izazvali pozitivne reakcije širom Evrope. 

Dojave o bombama u školama – Prve masovne dojave o bombama stigle su sredinom maja, a poslednje u nizu upućene su 8. juna u 174 osnovne i 97 srednjih škola u Beogradu. Roditeljima je savetovano da pre nego što pošalju decu u školu provere da li je njihova škola otvorena. MUP je saopštio da je rasvetljena svaka dojava o postavljenoj bombi koja je došla iz Srbije, da su brzo pronađeni i procesuirani izvršioci, kao i da se nastavljaju kontradiverzioni pregledi i preduzimaju sve mere rasvetljavanja svih slučajeva lažnih dojava o bombama. 

Nestašica šećera – U većini mesta u Srbiji krajem maja bilo je teško kupiti šećer u prodavnicama. „I kad se pojavi u prodajnim objektima šećer se brzo rasproda. Ima i slučajeva kupovine većih količina očigledno iz straha od dugotrajnije nestašice i novih poskupljenja“, pisao je „Danas“. Predsednik Vučić izjavio je da ima dovoljno svih namirnica, da je problem nestašice šećera rešen i „da građani ne treba da stvaraju zalihe, već da kupuju samo koliko im je potrebno“. 

 

Jun

Aleksandar Šapić / Foto: FoNet, Milica Vučković

Šapić gradonačelnik – Kandidat SNS Aleksandar Šapić izabran je 20. juna za novog gradonačelnika Beograda, sa 57 glasova od ukupno 110 odbornika gradske skupštine. Prethodno, ostavku na odborničku funkciju podneo je dotadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić. Prema dokumentima koja je objavio BIRN, nešto više od mesec dana nakon što je postao gradonačelnik, Šapić je dobio rešenje opštine Novi Beograd kojim se ozakonjuje objekat na Bežanijskoj kosi, sedmosobni stan od 340 kvadrata korisne površine (odnosno, 403 kvadrata bruto razvijene građevinske površine), uprkos činjenici da objekat u tom obliku i gabaritima nije postojao na satelitskom snimku Republičkog geodetskog zavoda iz 2015. godine, što je preduslov za legalizaciju. 

Majmunske boginje – Institut za javno zdravlje „Batut“ saopštio je da je u Srbiji registrovan prvi importovani slučaj obolevanja od majmunskih boginja koji je potvrđen. 

Poskupljenja – Potrošačke cene u maju u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane su u proseku za 10,4 odsto, saopštio je polovinom juna Republički zavod za statistiku. Hrana je za godinu dana poskupela 16,2 odsto – kafa, čaj i kakao za 25 odsto, meso za 21,3, a povrće za 15 odsto. Kako je naveo RZS, u poređenju sa decembrom 2021. cene proizvoda i usluga lične potrošnje u proseku su povećane 5,6 odsto.

Počelo suđenje Belivukovoj grupi – Nakon tri odlaganja 13. juna u Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu održano je pripremno ročište navijačkoj grupi „Principi“. Suđenje nije formalno počelo za Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, koje tužilaštvo vidi kao vođe grupe, pošto je sudsko veće u odnosu na njih razdvojilo postupak.

Hrkalović optužila Stefanovića – Bivša državna sekretarka u MUP Dijana Hrkalović,  koju Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti za trgovinu uticajem u dva slučaja, izjavila je da je nekadašnji  ministar policije Nebojša Stefanović „ostvarivao neovlašćeni uvid u sadržaj telefonske komunikacije Aleksandra Vučića i članova njegove porodice“, da je štitio kriminalni klan Veljka Belivuka i da treba da odgovara za svoje postupke. Stefanović, u tom trenutku ministar odbrane, uzvratio je optužujući Hrkalović za veze sa pojedincima iz kriminalnog miljea, ističući da joj je zbog toga i prestao radni odnos u MUP-u.

Otkazana poseta Lavrova Beogradu – Poseta ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova Srbiji otkazana je nakon što su okolne zemlje zatvorile svoj vazdušni prostor za njegov avion. Predsednik Srbije izjavio je povodom ovog događaja da je nepristajanje Srbije da uvek bude deo čopora nešto što izaziva glavobolju, kao i da je „histerija koja se videla pokazala šta neki zapravo žele“ – da se, pošto ne mogu ništa da učine Rusiji, oni „iživljavaju nad Srbijom“.

Šolc u Beogradu – U zvaničnoj poseti Srbiji bio je kancelar Nemačke Olaf Šolc koji je nakon sastanka sa predsednikom Srbije poručio kako očekuje da se zemlje kandidati za članstvo u EU pridruže sankcijama protiv Rusije. 

Štrajk radnika „Fijata“ –  Nezadovoljni socijalnim programom koji su dogovorili Vlada Srbije i kompanija „Stelantis“, radnici kragujevačke fabrike „Fijat“ blokirali su 22. juna auto-put u Beogradu. Tražili su da ih primi predsednik Srbije, kao i da im se povećaju otpremnine sa 200 na 1.000 evra, a radnicima koji ne žele da idu u inostranstvo obezbedi zaposlenje u firmama u okolini Kragujevca ili da primaju minimalac. Posle tri blokade puteva u Srbiji, ka Batočini, Kraljevu i auto-puta kod „Sava centra“, radnici „Fijata“ izborili su se da otpremnine po godini staža budu 790, umesto ponuđenih 220 evra.

 

Jul

Izbori u Velikom Trnovcu – Na biračkom mestu u osnovnoj školi „Muharem Kadriu“ u Velikom Trnovcu, na kome je upisano 1.089 birača, 30. juna je po peti put održano glasanje. Koalicija Albanaca doline dobila je 698 glasova, čime je ova lista dobila mesto u Skupštini Srbije, a RIK je 5. jula, posle više od tri meseca, mogao da proglasio konačne rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji.

Olivera Zekić, predsednica Saveta REM / Foto: FoNet, Milica Vučković

Dodeljene frenkvencije – Savet Regulatorne agencije za elektronske medije (REM) dodelio je televizijama Pink, Prva, Hepi i B92 nacionalne frekvencije, a za petu, kako je saopšteno, konkurs će biti raspisan. Na istoj sednici doneta je odluka da Hit Music FM, Radio S, Radio S2 i Play radio dobiju radijske nacionalne frekvencije.

Pad aviona u Grčkoj – Ukrajinski avion „Antonov AN-12“, poleteo je 16. jula sa aerodroma u Nišu prema glavnom gradu Jordana Amanu, ali se srušio u Grčkoj kod mesta Kavala i tom prilikom poginuli su svi članovi posade. Ambasador Grčke u Beogradu je, po nalogu ministra spoljnih poslova, uložio demarš Srbiji „u vezi sa potrebom da grčka strana bude ranije obaveštena o prirodi tereta aviona“. „Sve je čisto kao suza. Poštovane su sve procedure. Tim avionom išle su vežbovne i osvetljavajuće mine za Bangladeš, što je potvrđeno i od njihove vlade. Nažalost, dogodila se tragična saobraćajna nesreća“, izjavio je Vučić. 

Protest u Novom Sadu – Skupština grada Novog Sada usvojila je 21. jula Generalni urbanistički plan do 2030. godine, zbog čega su protestovali ekološki aktivisti koji su uputili više od hiljadu primedbi na taj dokument. Tokom protesta došlo je do sukoba između pripadnika privatnog obezbeđenja i dela demonstranata. Nekoliko građana je povređeno, a neki od njih su i uhapšeni.

Vučiću zabranjen odlazak u Jasenovac – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić oglasio se na Instagramu, nakon odluke hrvatske vlade da mu zabrani privatnu posetu Jasenovcu. Vučić je zamolio  da mu „ne zameraju što je želeo u Jasenovac, a ne u Rovinj“.

Saslušanje Slobodana Milenkovića – Policijski inspektor Slobodan Milenkovića saslušan je u Višem tužilaštvu u Beogradu. Nakon što na prvom saslušanju nije mogao da odgovara na pitanja koja se tiču njegovog operativnog rada, ministar unutrašnjih poslova doneo je rešenje kojim se on oslobađaja čuvanja tajne. Okolnosti na koje je saslušan su nepoznate jer su sva dokumenta označena kao tajna. Predmet je otvoren nakon javnog nastupa Dijane Hrkalović, koja je izjavila da Milenković, prema njenim saznanjima, “radi” drogu. Inače, pod Milenkovićovom komandom 13. novembra 2019.  izvedena je policijska akcija na imanju „Jovanjica“.  

Tenzije zbog (pre)registracija – Mere izdavanja deklaracionog lista za ulazak i izlazak građanima koji imaju ličnu kartu Srbije i preregistracija srpskih tablica sa oznakama gradova na Kosovu na kosovske trebalo je da stupe na snagu 1. avgusta. Stanovnici severnih opština na Kosovu su 31. jula, nezadovoljni ovakvom odlukom, blokirali magistralne puteve ka prelazima Jarinje i Brnjak. Policija Kosova saopštila je da se na nekoliko lokacija na severu čula pucnjava i da su neki od napada bili usmereni na policijske jedinice, ali nije bilo povređenih. Tri dana od najavljenog uvođenja novih pravila vlasti u Prištini odlučile su da odlože sprovođenje mera na mesec dana, a sutradan je počelo uklanjanje barikada.

Avgust

Konstitutivna sednica Skupštine Srbije / Foto: FoNet, Milica Vučković

Konstituisna Skupština Srbije – Skupština Srbije konstituisana je 1. avgusta, potvrđeni su mandati i poslanici su položili zakletvu. Od tog trenutka počeo je da teče rok od 90 dana za formiranje nove Vlade Srbije.

Disklejmer – Dan uoči primene dogovora Beograda i Prištine, kojim Srbija prestaje da izdaje ulazno-izlazni dokument za one koji poseduju kosovska dokumenta, a Priština obustavlja primenu nedavno usvojene odluke o izdavanju takvog dokumenta za lične karte Srbije, na prelazima između centralne Srbije i Kosova 31. avgusta postavljeni su dvojezični disklejmeri (na srpskom i engleskom jeziku). U njima se navodi da korišćenje ličnih karata koje je izdala Priština ne može da se tumači kao pristanak Beograda na odstupanje od Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244.

 

Septembar

 

Poskupela struja – Struja za stanovništvo poskupela je 1. septembra u proseku 6,5 odsto, ali je povećana i naknada za povlašćene proizvođače električne energije sa 0,437 dinara na 0,801 dinara po kilovatčasu, pa poskupljenje struje iznosi oko 10 odsto. „Prihodi EPS-a na godišnjem nivou, ukoliko pretpostavimo jednaku potrošnju kao 2021, zbog povećanja cena biće blizu 500 miliona evra. To je između četvrtine i trećine onoga što će EPS potrošiti na uvoz struje samo u predstojećoj zimskoj sezoni“, objavio je „Danas“. 

Nestašica mleka – Rafovi sa mlekom u prodavnicama u Srbiji početkom septembra bili su poluprazni. Vlada Srbije je od 7. septembra zabranila izvoz mleka i maslaca, a zabrana se ne odnosi na izvoz u Severnu Makedoniju i Albaniju. „Uvodi se privremena zabrana izvoza mleka i proizvoda od mleka, u cilju sprečavanja kritične nestašice ovih proizvoda, odnosno ublažavanja posledica nestašice nastale usled povećanog izvoza i potrebe stanovništva za povećanim snabdevanjem prouzrokovanim krizom na svetskom tržištu“, navodi se u odluci koja je najpre važila do kraja septembra, da bi se njeno važenje produžilo i na naredni period. 

Protest ispred redakcije „Informera“ / Foto: Fonet, Marko Dragoslavić

Protesti zbog intervjua sa silovateljem – Tabloid „Informer“ objavio je 28. septembra video intervju sa višestruko osuđivanim silovateljem Igorom Miloševićem, a sutradan je taj razgovor izašao i u štampanom izdanju tog lista. Intervju su osudila novinarska udruženja, organizacije civilnog društva, kao i veliki broj građana, nakon čega su usledili protesti ispred redakcije „Informera“, a zahtevano je da list povuče intervju sa svog „Jutjub“ kanala. Protest je održan i u Novom Sadu. Aktivistkinje iz organizacije „Ženska solidarnost“ su „Informerovu“ objavu pobede nakon što je Milošević ponovo uhapšen okarakterisale kao pokušaj skretanja pažnje, provociranja javnosti i pokušaj da se popravi ono što je učinjeno.

Lavrov i Selaković potpisali Plan konsultacija – Šefovi diplomatija Rusije i Srbije, Sergej Lavrov i Nikola Selaković, potpisali su 23. septembra na marginama 77. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku Plan konsultacija ministarstava za naredne dve godine. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik ocenio je da je to „udarac“ na proces pridruživanja EU na Zapadnom Balkanu, portparol EU Peter Stano da je EU „ozbiljno zabrinuta“ zbog približavanja odnosa Srbije sa Rusijom, a ambasador SAD Kristofer Hil da je video Plan, da u njemu nema ničeg posebnog, ali da je Rusija želela to kako bi opravdala svoj rat u Ukrajini.

„Evroprajd“ – Šetnja u okviru „Evroprajda 2022“, međunarodnog događaja posvećenog LGBT+ pravima, organizovana je 17. septembra u Beogradu. Predsednik Vučić je krajem avgusta izjavio da „Evroprajd“ neće biti održan i da promene te odluke neće biti. Potom je policija 13. septembra zabranila šetnju i desničarski skup uz obrazloženje da postoji rizik za bezbednost učesnika. Zabrana šetnje naišla je na osudu zvaničnika EU, kao i međunarodnih i domaćih organizacija za ljudska prava. Upravni sud u Beogradu odbio je žalbu organizatora „Evroprajda“ i odlučio da je zabrana šetnje bila opravdana. Zatim je premijerka Ana Brnabić poručila da će šetnja biti održana i da će učesnici biti bezbedni. Okupljeni, među kojima i diplomate i evropski predstavnici, prošetali su izmenjenom trasom od Ustavnog suda do Tašmajdana gde je održan koncert. Nakon šetnje ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio je da „MUP nije dozvolilo šetnju“, već su pripadnici MUP-a „sproveli učesnike ove manifestacije od Ustavnog suda kroz Tašmajdanski park do mesta održavanja koncerta“. 

Skupština usvojila izveštaj o pregovorima – Poslanici Skupštine Srbije, posle dvodnevne rasprave, izglasali su 14. septembra „Izveštaj o pregovaračkom procesu sa institucijama samouprave u Prištini za period od 15. juna 2021. do 1. septembra 2022“, koji je predstavio predsednik Vučić. „Nikome se ne sviđamo jer vodimo nezavisnu i samostalnu politiku. Niko takve ne voli. Zahvalan sam svim poslanicima bez obzira što nismo uspeli da postignemo elementarnu saglasnost ni oko izveštaja“, kazao je Vučić.

Kredit od UAE – „Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i Srbija potpisali su sporazum po kome će Beograd dobiti milijardu dolara po izuzetno povoljnim uslovima“, izjavio je predsednik Srbije, koji je bio u poseti UAE na poziv šefa te države šeika Muhameda bin Zajeda. Vučić je naglasio da Srbija dobija milijardu dolara „po neverovatnim uslovima“ i da je to „praktično poklon“. „Nama već u januaru dospevaju obaveze starih kredita koje moramo da vraćamo, sada obezbeđujemo punu likvidnost uz solventnost koju imamo“, rekao je Vučić. 

 

Oktobar

Popis stanovništva – Popis stanovništva sproveden je od 1. do 31. oktobra, uz produžetak od sedam dana u nekim gradovima, kao i uz mogućnost telefonskog popisivanja do 17. novembra. Nešto više od mesec dana po završetku popisa objavljeni su prvi preliminarni rezultati po kojima od prošlog popisa 2011. Srbija ima skoro pola miliona (495.975) stanovnika manje. Republički zavod za statistiku saopštio je da u Srbiji živi 6.690.887 ljudi. 

Skupština Srbije izglasala Vladu Srbije / Foto: FoNet/Vlada Srbije, S. Miljević

Formirana Vlada – Nakon više od šest meseci od parlamentarnih izbora, Skupština Srbije je 26. oktobra izglasala novu (oročenu) Vladu, na čijem čelu je, po treći put Ana Brnabić. Za izbor nove izvršne vlasti javnom prozivkom glasalo je 157 od 225 prisutnih poslanika, protiv je bilo 68, dok uzdržanih nije bilo. 

Tablice – Kosovski premijer Aljbin Kurti izneo je 28. oktobra plan prema kome će se vlasnici  automobila sa registarskim oznakama izdatim u Srbiji od 1. do 21. novembra najpre upozoravati, do 21. januara 2023. izricaće im se kazne, a nakon tog perioda će se na još dva meseca izdavati probne tablice. Od 21. aprila, kako je kazao, neće se dozvoliti kretanje vozila sa drugim tablicama osim sa oznakom RKS (Republika Kosovo). 

Još 5.000 dinara za mlade – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da je država mladima  obezbedila još po 5.000 dinara pomoći, koja će biti isplaćena pred Novu godinu. U februaru i junu država je već davala pomoć mladima od 16 do 30 godina.

Protesti zbog Šodroša –  U delu Novog Sada poznatijem kao Šodroš, na obali Dunava, organizovani su protesti protiv izgradnje novog mosta. U pitanju je četvrti most preko Dunava u Novom Sadu, koji će, prema usvojenom Generalnom urbanističkom planu, biti uvod u pretvaranje tog dela Dunava u stambeni kvart. Predstavnici kineske firme „China road and bridge corporation“ započeli su 18. oktobra, uz jako prisustvo policije, pripremu terena za gradnju. 

Umesto vakcine 600 beba primilo rastvor – U GAK „Narodni front“ došlo je do ozbiljnog propusta zbog kojeg je 600 novorođenih beba umesto obavezne BSŽ vakcine primilo fiziološki rastvor. „Kada je u pitanju bugarska vakcina, u jednoj je rastvor, a u drugoj aktivna supstanca. Došlo je do greške da je jedna tehničarka u apoteci mislila da se radi o rastvorenoj vakcini i takvo obaveštenje dala sestrama“, kazala je ministarka zdravlja Danica Grujičić. Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu odlučilo je da ne pokreće krivični, već prekršajni postupak protiv zaposlenih u „Narodnom frontu“, jer kako je navedeno, takvom vakcinacijom novorođenčad nisu bila zdravstveno ugrožena. 

 

Novembar

 

Oboren dron – Ministarstvo odbrane saopštilo je da su jedinice Vojske Srbije 2. novembra, „nakon pravovremenog otkrivanja i praćenja, neutralisale komercijalni dron koji se kretao iz pravca Kopaonika ka Raški“. Dron je, istaknuto je, oboren primenom mera elektronskog ometanja, u neposrednoj blizini vojnih objekata u garnizonu Raška. „U skladu sa naređenjem predsednika Republike i vrhovnog komandanta VS Aleksandra Vučića, VS preduzima pojačane mere za otkrivanje, praćenje i neutralisanje bespilotnih letelica u blizini vojnih objekata. VS će i dalje, u skladu sa naređenjem predsednika Republike i vrhovnog komandanta, obarati sve bespilotne letelice koje se nađu u zoni zabrane leta i u blizini vojnih objekata“, navelo je Ministarstvo. 

Srbi napustili Vladu Kosova i ostale institucije – Predstavnici Srba sa severa Kosova odlučili su da napuste Vladu i Skupštinu Kosova, kao i sve kosovske institucije na severu, saopštio je početkom novembra predsednik Srpske liste Goran Rakić. “Priština konstantno ruši međunarodno javno pravo i Briselski sporazum i mi Srbi sa KiM pozivamo Prištinu, da se vrati poštovanju međunarodnog javnog prava Briselskog sporazuma i svih drugih akata koji su zaključeni u dijalogu između Beograda i Prištine koji se vodi na osnovu mandata Generealne skupštine UN i uz posredovanje EU“, poručio je Rakić, ističući da su Srbi izloženi „neprestanom i kontinuiranom teroru i institucionalnom nasilju“. 

Utakmica Srbija – Kamerun / Foto: FoNet/AP

Svetsko prvenstvo u fudbalu – Fudbaleri Srbije učestvovali su na Svetskom prvenstvu u Kataru. Uprkos visokim očekivanjima, reprezentacija je poražena od Brazila i Švajcarske, igrala nerešeno sa Kamerunom i takmičenje u grupi završila sa jednim osvojenim bodom, na poslednjem mestu na tabeli, uz čak osam primljenih golova.

„Pokušaj atentata na Vučića“ – Okrivljeni svedok saradnik Srđan Lalić iznosio je nove detalje o delovanju klana koji su predvodili Veljko Belivuk i Marko Miljković i govorio o planovima klana da se izvrši atentat na predsednika Srbije. Kazao je da je „Radoje Zvicer obezbedio oko pet miliona evra, logističku i drugu pomoć delu službi za podešavanje političke klime za dovođenje na vlast u Srbiji nekoga ko bi bio podoban i radio u interesu klana“. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da veruje tim tvrdnjama i na Tviteru napisala da je to „činjenica koje je svestan svako ko bilo šta zna o državi i borbi protiv kriminala, a nije zaslepljen mržnjom prema Aleksandru Vučiću“.

Panter u Vojvodini – Iz Javnog preduzeća „Vojvodinašume“ 10. novembra saopšteno je da je crni panter uočen u atarima opštine Apatin. „Predator je izuzetno opasan i ovim putem apelujemo na građane da vode računa. Ukoliko neko uoči crnog pantera, potrebno je odmah obavestiti nadležnu policijsku stanicu“, pisalo je u saopštenju. Opština Apatin je zatim 12. novembra saopštila da je panter uočen kod Banje Junaković, a krajem novembra, viđen je, navodno, u blizini Feketića, a nešto kasnije i Vrbasa. 

 

Decembar

 

Vučić neće u Tiranu – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 1. decembra da niko iz Srbije neće biti u Tirani na Samitu EU i Zapadnog Balkana 6. decembra zbog, kako je naglasio, „sramne“ reakcije EU povodom imenovanja Nenada Rašića za ministra u kosovskoj vladi. „A vi dođite lepo, uzmite dnevnice, naputujte se avionima, baljezgajte o tome kako je Srbija kriva za nešto, a ne možete da pronađete ništa za šta je Srbija kriva. Nema nikakvih problema, samo to radite bez Srbije, pa da vidimo šta ćete da napravite i kako“, kazao je Vučić. Nekoliko dana kasnije potvrdio je da će ipak putovati u Tiranu, jer bi, u suprotnom, kazao je, usledile „velike štete“ za državu.

Vulin direktor BIA – Lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin imenovan je za direktora Bezbednosno-informativne agencije. „Moj izbor za direktora BIA je dokaz da Aleksandar Vučić ne popušta pod pritiscima i da stranci u ovoj zemlji ne odlučuju. Možda je nekom izgledalo da je popustio pred silom i pretnjama, ali Aleksandar Vučić je čovek koji sluša i voli samo Srbiju’, rekao je Vulin. 

Štrajk REM-a – Nakon što su televizije N1 i Nova S umesto programa 24 sata emitovali zatamnjene ekrane, protestujući protiv “medijskog mraka”, Savet REM-a je doneo odluku da obustavlja rad. Kao razlog naveli su “pritiske i ugroženu bezbednost zaposlenih od strane nezavisnih medija, opozicionih stranaka i nevladinog sektora”. Predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić izjavila je da mediji u vlasništvu Junajted medije “bukvalno ucenjuju i siluju” REM, te da “očigledno nameravaju to da rade sve dok Nova S ne dobije frekvenciju”. REM je 21. decembra saopštio da prekida štrajk. „Na današnjoj hitnoj sednici REM je nakon političke podrške skupštinske većine doneo odluku o prekidu obustave rada, dokazujući da je štrajk ipak bio politička odluka kao i nepodoban pokušaj da se parira dvadesetčetvoročasovnom protestnom neemitovanju programa televizija N1 i Nova S“, izjavila je članica Saveta REM-a Judita Popović.

Barikade na severu Kosova / Foto: FoNet/KosSev

Barikade na Kosovu – Na više lokacija u severnom delu Kosova Srbi su 10. decembra postavili barikade u znak protesta zbog, kako je istaknuto, hapšenja bivšeg pripadnika kosovske policije Dejana Pantića. Poručili su da će ih ukloniti kada Priština oslobodi Pantića, Miljana Adžića i Slađana Trajkovića  i kada sa severa povuče specijalne snage policije. Vlasti u Prištini poručivale su da će barikade ukloniti njihove snage, ukoliko to ne bude želeo da učini KFOR. Ministar odbrane Miloš Vučević saopštio je 26. decembra da je „predsednik Srbije kao vrhovni komandant naredio da Vojska Srbije od noćas bude u najvišem stepenu borbene gotovosti odnosno pripravnosti do nivoa upotrebe oružane sile, odnosno oružanog potencijala Vojske Srbije“. EU i SAD poručili su u zajedničkoj izjavi da su zabrinuti zbog napete situacije i pozvali sve na maksimalnu uzdržanost. Posle odluke pravosudnih vlasti u Prištini 28. decembra da Pantić bude prebačen u kućni pritvor, predsednik Srbije više sati je razgovarao sa predstavnicima Srba sa Kosova, a potom je kazao da je dogovoreno da počne uklanjanje barikada. „Barikade će biti uklonjene, ali nepoverenje ostaje“, poručio je Vučić. Sutradan je ukinuto stanje povišene borbene gotovosti u Vojsci Srbije.

Zadržavanje Rade Trajković – Savetnica ministra za zajednice i povratak u Vladi Kosova Rada Trajković je nakon skoro 24 sata koliko je bila zadržana na administrativnom prelazu Merdare prebačena sanitetskim vozilom u Prokuplje, zbog naglog pogoršanja zdravstvenog stanja. Advokatska kancelarija Tomanović podnela je tužbu protiv BIA i MUP zbog diskriminacije Rade Trajković. 

Povučen Nacrt zakona o unutrašnjim odnosima – Ministarstvo unutrašnjih poslova predložilo je  izmene seta novih regulativa iz oblasti bezbednosti, ali je 26. decembra iz Vlade Srbije saopšteno da je predlog povučen iz procedure. Predstavnici opozicije i nevladinih organizacija poručivali su da se Nacrt zakona mora povući jer ugrožava prava i slobodu građana. Ključne zamerke odnosile su se na politizaciju policije i protivustavna ovlašćenja policijskih službenika. 

Curenje amonijaka u Pirotu – Teretni voz sa 20 vagona amonijaka iskliznuo je iz šina 25. decembra na delu magistralne pruge Niš – Dimitrovgrad, između Pirota i Staničenja, van naseljenog područja. Više od 50 ljudi, među kojima i troje dece, obratilo se za pomoć lekarima u bolnicama u Nišu i Pirotu sa simptomima trovanja ovim otrovnim gasom. Dva muškarca su preminula, a obdukcija će pokazati da li je uzrok smrti trovanje amonijakom. Iz kompanije „Eliksir“ iz Šapca, koja je vlasnik amonijaka, istakli su da je reč o gasu natovarenom u Bugarskoj. Tužilaštvo je pokrenulo istragu. „U Pirotu nije bilo pojačane koncentracije amonijaka i opasnosti po zdravlje ljudi“, rekao je ministar saobraćaja Goran Vesić. Nekoliko dana kasnije, u noći između 28. i 29. decembra, na pruzi Zaječar – Knjaževac iz šina je iskliznuo teretni voz koji je za fabriku „Eliksir“ prevozio fosfornu kiselinu iz Prahova za Šabac. „Ljudi ne treba da brinu, situacija nije kao u Pirotu“, kazao je portparol zaječarske policije Aleksandar Bogojević.

Naslovna fotografija: Instagram predsednika Srbije