SNS spot sa devojčicom tek detalj kampanje

Predizborni spot SNS u kome se pojavljuje Aleksandar Vučić sa devojčicom, iako je podigao veliku prašinu u javnosti, nije prvi slučaj da ova politička stranka koristi decu u propagandne svrhe ove godine. Radionice, uručivanje pomoći, posete školama - sve ovo mogli smo da vidimo od početka aktuelne izborne kampanje.

 

Kako su mediji preneli, povodom spota Vučića i devojčice, koji se “zavrteo” proteklih dana na televizijama, REM je naložio da se njegovo emitovanje prekine, nakon što se N1 televizija obratila ovoj instituciji.

Prema monitoringu koji sprovodi organizacija Crta, ovaj spot je tek jedan od brojnih slučajeva (konkretno 17.) u kome SNS koristi decu za svoju kampanju i političke aktivnosti. Obilasci škola, recitovanja, vesti o aktivistima koji uručuju pomoć – deo su političkog folklora vladajuće stranke u Srbiji.

Ovo su neki od primera. 

Povodom školske slave Sveti Sava, Unija žena je posetila školu „Vuk Karadžić”. Potom, u Bačkoj Topoli 7. Februara, Unija žena opštinskog odbora SNS posetila je OŠ „Nikola Tesla” i uručila je sportsku opremu. Narednog dana, Fejsbuk grupa SNS Raška objavila je da je rukovodstvo opštine obezbedilo ski karte i besplatan prevoz do ski centra Kopaonik. Tih dana aktivisti SNS su organizovali pomoć deci u Jasiki, a u Sremskoj Mitrovici su organizovali umetničku radionicu. Tokom marta u javnosti je zabeleženo još nekoliko slučajeva uručivanja pomoći – u Valjevu, Blacu, Novom Pazaru, kao i tokom maja.

Naprednjaci su recitovali poeziju deci u Vršcu početkom marta, a u maju su obnavljali i igralište škole u Paraćinu – aktivisti SNS, zajedno sa decom u dvorištu.

 

Sam predsednik Vučić kritikovao je pre nekoliko godina potez političara koji koriste maloletnu decu u propagandne svrhe.

„Uvek kada vidite da političari negde nešto petljaju oko dece, znajte samo da gledaju nekako da uzmu pare sebi, a da ne rade svoj uobičajeni posao”, rekao je 2017. godine, a prenosi N1.

 

Da se čuju njihov glas i potrebe, a ne da služe za binu

 

Stranka Aleksandra Vučića nije jedna od njih šest koje su potpisale i podržale Kodeks protiv zloupotrebe dece u političke svrhe, kaže za Istinomer Saša Stefanović, direktor Mreže organizacija za decu Srbije (MODS).

U međuvremenu, MODS, Prijatelji dece Srbije i Centar za prava deteta pozvale su ponovo političke partije da ne zloupotrebljavaju decu u političke svrhe i na taj način krše prava deteta, jer, kako kažu, zaštita i dobrobit dece moraju da budu prioritet svakog društva.

„Ova tema ima više etičku komponentu i ne treba da se gleda samo strogo pravno. Sve političke stranke i svi mediji su pozvani da podrže kodeks – u kome se predlaže da stranke treba da izbegavaju da koriste decu u izbornim kampanjama i propagandi. Od dece ne treba tražiti političko izjašnjavanje, niti učešće u snimanju bilo kakvih propagandnih spotova, emisija ili reportaža”, kaže Stefanović.

Kako kaže, oni se zalažu za istinsko učešće dece.

„Da budu informisiani, da se čuje njihov glas i da se izjasne o stvarima koje se njih tiču. Suštinska participacija znači da čujemo autentično glas deteta. Ako želite stvarno nešto da promenite, pitaćete decu koja žive u naseljima koja nemaju vodu, kanalizaciju, osevetljenje šta misle i šta im je potrebno”, naglašava Stefanović, navodeći da su i ranije reagovali u slučajevima zloupotrebe dece u propagandne svrhe.

Kako kaže, nije tema samo konkretan spot, već pitanje principa – kako se stranke ophode prema najmlađima. Dolasci u škole su, objašnjava, nedvosmilena zloupotreba.

„Zabranjena je politička aktivnost u školama. To bi bila nedvosmislena zloupotreba – dolazak u školu i da decu dovedete da slušaju politički govor ili ih dovedete da pevaju, što se najčešće dešava. Upravo tako većina političara i zamišlja participaciju dece. Dovedite ih da odigraju neko kolo i nešto otpevaju”, priča naš sagovornik.

 

Recitovanje sa aktivistima – šta kaže pravo?

 

Što se tiče pravnog okvira – zabrana korišćenja učešća dece u programu elektronskih medija u političke svrhe ustanovljena je Pravilnikom o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga. Šta konkretno može da uradi REM u slučaju poslednjeg spota SNS?

„Nadležnost za nadzor nad pružaocima medijskih usluga ima Regulatorno telo za elektronske medije koje, kada se radi o usklađenosti određenog programskog sadržaja sa pravilima o zaštiti maloletnika, može na zahtev pružaoca medijske usluge dati svoje mišljenje o takvom sadržaju. Ali, čak i kada ustanovi da programski sadržaj nije usklađen sa pravilima o zaštiti maloletnika, REM nema ovlašćenje da zabrani emitovanje oglasne poruke”, objašnjava za Istinomer Vladana Jaraković, koordinatorka pravnog tima Crte.

Dakle, kako Jaraković objašnjava, REM nije zabranio emitovanje spota već je upozorio pružaoce medijskih usluga da će dalje emitovanje oglasne poruke biti osnov za izricanje mera iz nadležnosti REM-a.

Mere koje REM u svojoj praksi najčešće izriče su opomena i upozorenje.

„REM ima na raspolaganju i meru privremene zabrane objavljivanja programskog sadržaja koju je u dosadašnjoj praksi izrekao - jednom. U slučaju kontinuiranog nepoštovanja zakona za koje mu je već izricao mere, REM pružaocu medijske usluge može oduzeti dozvolu, što se nije do sada nije desilo nijednom”, kaže naša sagovornica.

 

Što se tiče domaćeg pravnog okvira koji za cilj ima prevenciju zloupotrebe dece u političke svrhe, kako kaže Jaraković, posebno je važno napomenuti da je članom 113. Zakona o osnovama sistema obrazovanja vaspitanja predviđeno je da je u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, zabranjeno stranačko organizovanje i delovanje kao i korišćenje prostora ustanove u te svrhe.

„Direktor obrazovne ustanove dužan je da se stara da preduzima odgovarajuće mere protiv zaposlenih koji omoguće političko delovanje u ustanovi, a ukoliko ne preduzima ili neblagovremeno preduzima mere to može da bude osnov za njegovo razrešenje. Nadzor nad radom ustanova vrši prosvetna inspekcija, a škola u kojoj je omogućeno stranačko organizovanje ili delovanje i korišćenje prostora u te svrhe može da bude novčano kažnjena za prekršaj, napominje Vladana Jaraković.

 

Naslovna fotografija: Printskrin/N1