Epidemija ogolila nemarni sistem prema najugroženijima
Romska neformalna naselja kriza izazvana virusom korona zatekla je bez struje, vode, informacija o epidemiji, izvora prihoda, a o internetu i nastavi na daljinu, koja je bila predviđena za učenike, suvišno je i govoriti, kada nema ni osnovnih uslova za život. Virus korona pokazao je sve manjkavosti sistema koji je, nažalost po pravilu, najmanje razumevanja i podrške imao upravo za one koji su najugroženiji i za koje ta podrška znači - pitanje života. Aktivisti su pokušali da probude nadležne organe, neki od njih su se obratili i međunarodnim institucijama, ali bez reakcije institucija, neizvodljiv je bio, kao što i dalje jeste, bilo koji korak u pozitivnom smeru, koji bio se odnosio na sistemske i konkretne promene.
Početak epidemije i proglašenje vanrednog stanja za ljude koji žive u neformalnim naseljima, značili su ne samo borbu sa virusom korona, već i golo preživljavanje – bez organizovane podrške od strane države. Izostanak prihoda, pod pretnjom izgladnjivanja, pogodio je posebno romsku zajednicu.
Izveštaj Zaštitnika građana, nakon posete deset romskih naselja tokom aprila, ukazuje na činjenicu da „veliki broj stanovnika neformalnih naselja, kojih u Srbiji ima blizu šest stotina, nemaju pristup vodi, struji niti internetu i da nisu u prilici da održavaju osnovnu higijenu, a još manje da deci omoguće praćenje školske nastave”.
Neka od zapažanja su i da niko od stanovnika ne nosi zaštitnu opremu, odnosno maske i rukavice, a samo u jednom naselju, odnosno Čukaričkoj šumi, stanovnici su naveli da su im podeljene maske na početku vanrednog stanja. U izveštaju se navodi i da posebno zabrinjava činjenica da je gotovo u svim naseljima primetna velika količina smeća, da nisu postavljeni kontejneri, a da komunalne službe ne odnose redovno smeća. U nekim naseljima nikad nisu ni odnosili. Bez obzira na ovakve uslove, u toku trajanja vanrednog stanja usled epidemije korona virusom, ni u jednom naselju nije izvršena dezinfekcija i čišćenje.
Dopisi svima, institucije neme
Aktivisti iz Opre Roma odmah su poslali dopise Crvenom krstu, lokalnoj samoupravi, Centru za socijalni rad i gradonačelnicima u 14 opština u kojima oni konkretno rade.
„Takođe, pisali smo i predsedniku Republike Srbije, kao i predsednici Vlade. Hteli smo da pružimo pomoć s obzirom da su nam ciljevi isti. Nadležne institucije nisu odgovarale na naše dopise, to su radile u slučajevima kada bi naš tim lider lično poznavao nekog ko radi u tim institucijama i na taj način uspostavili saradnju u nekoliko lokacija. Odgovor od predsednika Srbije i predsednice Vlade nismo dobili”, objašnjava za Istinomer Milena Reljić iz Opre Roma.
Vanredno stanje i mere preporučenog ponašanja za građane odmah su se pokazale kao dodatan izazov i posebna prepreka za socijalno ugroženi deo stanovništva. Pristup vodi u neformalnim naseljima bio je jedan od prvih problema.
„Mi smo mapirali 74 ulica i naselja bez vode i 24 naselja bez kanalizacione mreže što znatno povećava mogućnost širenja pandemije kada preventivna mera podrazumeva pranje ruku i dezinfekciju. Pored ovih osnovnih životnih problema, kako se dalje podrazumevalo ostajanje kod kuće i samoizolacija dovelo je do toga da veliki broj nezaposlenih osoba koji su svoj prihod dobijali od toga što moraju izaći van svoje kuće kao što su muzičari, sakupljači sekundarnih sirovina, građevinski radnici, sezonski radnici i drugi – izgubili su svu tu mogućnost za prihod, gde i Romi koji su pokušavali da zarađuju na bilo koji način u ovom trenutku im je pretilo siromaštvo i izgladnjivanje”, objašnjava Reljić.
O struji, internetu i onlajn nastavi – ni govora
Nemanje vode, struje, kao i izolacija koje im je uskratila bilo kakav vid prihoda i sredstava za život, nažalost, nisu bili jedini problemi za Rome u neformalnim naseljima.
„Mere koje je Vlada donosila nisu targetirale romsku zajednicu jer je veliki broj nezaposlenih, socijalno ugroženih, a postoji i broj koji nema bilo kakva dokumenta da bi mogao da ostvari pravo na bilo kakvu pomoć od države. Takođe, pandemijom su bila pogođena i romska deca, kada je nastava počela da se odvija online. S obzirom da veliki broj romske dece koja živi u romskim naseljima nemaju struju, pristup internetu i mobilne uređaje nisu bili u mogućnosti kao i druga deca da nastave sa učenjem”, kažu iz Opre Roma.
Inicijativa A11 zbog „alarmantnog stanja u kom živi preko 300 raseljenih Roma i Romkinja u naselju „Čukarička šuma” u Beogradu, a povodom čega nadležni organi Republike Srbije i Grada Beograda do sada nisu preduzeli niti jedan korak”, obratila se i Evropskom sudu za ljudska prava. Ovaj sud je pokrenuo postupak protiv Srbije, a onda je odustao od izricanja privremene mere i preporučio je organizaciji da se – ponovo obrati „svim relevantnim domaćim institucijama kako bi one preduzele konkretne mere podrške u borbi protiv korona virusa“.
Danilo Ćurčić iz Inicijative A11 potvrđuje za Istinomer da je problem što mere koje su nadležni donosili nisu uzimali u obzir one koji su najugrožeiji.
„Mi smo 20. marta podneli predlog mera i nikakav odgovor nismo dobili. Tim za socijalno uključivanje je trebalo da vodi taj proces, ali eto, ništa se nije dogodilo. Nijedna od mera nije uzimala obzir socijalno ugrožene, osim produžavanja socijalne pomoći za ljude kojima je isticao rok tokom vanrendog stanja. I to je jedina”, kaže Ćurčić.
„Nefleksibilan sistem koji obeshrabruje”
Na površini se pokazalo kako i inače „funkcioniše” sistem socijalne zaštite.
„Sistem socijalne zaštite nije fleksibilan i nije lako doći do socijalne pomoći. Centri za socijalni rad imaju dosta administrativnih praksi koje su takve da obeshrabruju ljude da im se obrate. Imali smo ne znam koliko primera gde je ljudima traženo da zovu telefonom, pa kada uspeju da dođu, traže im da moraju da imaju masku, a kada dođu sa maskom, traže im nešto treće. Tako da je bilo je raznih situacija gde ljudi nisu uspevali ni da predaju zahteve”, kaže naš sagovornik.
Pristup vodi je i ranije bio ogroman problem u neformalnim naseljima, a sada posebno zbog mera prevencije.
„Loša koordinacija između institucija se pokazala na deli. Nastava na daljinu, na primer, se odnosi na decu koja imaju mogućnosti – struju, internet, pedagošku podršku. Deca koja su najugroženija su ostala sama sa sobom. Zaboravljeni su i ljudi koji rade u neformalnom sektoru, koji rade na crno ili za dnevnice. Oni kao da ne postoje. Ali, ništa to nije novo. Vanredno stanje je samo ogolilo sve te probleme, a mere koje su eventualno mogle biti donete – odloženo plaćanje računa, jeftinija struja itd – izostale su i ovog puta”, opominje Ćurčić.
Zaštitnik građana naposletku je reagovao i sačinio je poseban izveštaj sredinom maja. Jedinice lokalne samouprave imaju rok od 60 dana od prijema preporuka da obaveste Zaštitnika građana o aktivnostima koje su preduzete i planovima za sprovođenje mera zaštite u slučaju ponovnog izbijanja zaraze.
Naslovna fotografija: Izveštaj Zaštitnika građana
