Robert Golob – “novajlija” koji je “počistio” Janšu

„Ne pada mi na pamet da ulazim u politiku”, izjavio je Golob pre manje od šest meseci, da bi sada, nakon što je sa  svojim Pokretom Sloboda na parlamentarnim izborima u Sloveniji ubedljivo pobedio stranku premijera Janeza Janše, najavljivao brzo formiranje „leve i stabilne“ Vlade. Ističe da to što je na izbore izašlo 70 odsto birača govori da „ljudi žele promene“ i da „zaista veruju da samo mi možemo do njih da dovedemo“.  Od 90 mesta u parlamentu Golobovom pokretu pripalo je 41, Janšinoj Slovenačkoj demokratskoj stranci 27, njegovim koalicionim partnerima Demohrišćanima osam, Socijaldemokratama Tanje Fajon sedam, Levici pet, dok su preostala dva mesta rezervisana za stranke mađarske i italijanske manjine.

A kako je sve počelo?

„Uvek u istoriji, kada je diktatura prešla tačku gde je počela ljudima da oduzima dostojanstvo, oni su pružali otpor. Čovečanstvo nikada u istoriji nije dozvolilo da bude lišeno svog dostojanstva. Borićemo se za slobodu“. Tako je liberal Golob na predizbornoj konvenciji svog pokreta u martu objasnio razloge ulaska u predizbornu trku, dok su samo koji mesec ranije i njegovi bivši politički saveznici bili uvereni da od njegovog povratka u aktivnu politiku nema ništa, jer – „njemu to ne treba“. 

Rođen je 23. januara 1967. godine u Šempetru pri Gorici. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu 1989, magistrirao 1992, a doktorirao 1994. godine. Kako navodi u zvaničnoj biografiji, nakon doktorskih studija, gostovao je u Atlanti na Tehnološkom institutu Džordžije kao Fulbrajtov stipendista, a 1997. postao je docent na Fakultetu za elektrotehniku u Ljubljani, na kome je danas vanredni profesor. Oblasti kojima se bavi su rad i deregulacija elektrosistema, restrukturiranje elektroprivrede, energetske strategije i tržišta električne energije. Osnivač je Laboratorije za energetske strategije, bio je rukovodilac mnogih projekata u elektroprivredi, nosi titulu EU ambasadora Evropskog klimatskog pakta u Sloveniji i zalaže se za dekarbonizaciju u Sloveniji i Evropi.

Od 1999. do 2002. godine bio je u Vladi Janeza Drnovšeka državni sekretar u Ministarstvu ekonomije. Nakon odlaska iz Ministarstva postaje direktor „Istrabenz-Gorenje d.o.o“, 2006. predsednik Upravnog odbora energetske kompanije GEN-I, a  sve donedavno bio je generalni direktor te kompanije.  

A 2011. postao je potpredsednik stranke Pozitivna Slovenija, na čijem čelu je dugogodišnji gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković. Stranka je te godine pobedila na parlamentarnim izborima, ali nije uspela da formira Vladu, već je to učinio Janez Janša. Već početkom 2013. pada Janšina vlada, jer je antikorupcijska komisija objavila izveštaj u kojem ga je optužila za prikrivanje stvarnog imovinskog stanja. Pošto se sa sličnim optužbama suočio i Zoran Janković, on je Golobu predložio da sam formira Vladu. Ali, Golob je ponudu odbio, pa je premijerka postala Alenka Bratušek.

Isticao je da je u Pozitivnu Sloveniju ušao zato što veruje da „pozitivnom energijom može nešto da se promeni“.

„Ajmo u krizi nešto da promenimo, a ne da kukamo kako su svi lopovi. Ja sam u politici prisutan i na lokalnom nivou, predsednik sam veća u svom selu u predgrađu Nove Gorice“, kazao je Golob, koji i u svojoj biografiji ističe da „već četiri mandata pokazuje svoju društvenu odgovornost kao odbornik u Gradskom veću Nove Gorice i kao predsednik Mesne zajednice Kromberk – Loke“.

Nije krio da ga ljuti kad ga nazivaju „elektrotajkunom“.

Kada je 2014. došlo do raskola u Pozitivnoj Sloveniji, Bratušek je napustila stranku i osnovala svoju, a Golob joj se  pridružuje i postaje potpredsednik “Saveza Alenke Bratušek” (SAB). Na toj funkciji bio je svega godinu dana i vratio se svom osnovnom zanimanju. Isticao je da mu bogatstvo nije prioritet i da je u trenutku kada je došao do nivoa koji je prethodno sebi zacrtao rekao – dosta.

Ipak politika

A onda, novembra 2021, Golob se na konferenciji za novinare GEN-I pojavio s Janšinim bivšim saveznikom, brigadnim generalom Antonom Krkovičem, koji je rekao da su plan da se Golob smeni sa čelnog mesta kompanije organizovali ljudi bliski Janši. Mnoge je ovaj događaj podsetio na 2005. godinu, kada je Zoran Janković morao da napusti vrh „Merkatora“, takođe za vreme Janšine vlade, nakon čega se aktivno uključio u politiku. Međutim, Golob je takvu mogućnost odbacio.

Nekoliko dana kasnije saopšteno je da se vlasnici Gen-I nisu dogovorili oko sastava novog menadžerskog tima, a pošto je Golobovoj ekipi istekao petogodišnji mandat, rukovođenje preuzimaju ovlašćeni nižestepeni direktori. Golob je kazao da ostaje u kompaniji: „Biću uključen u međunarodnu trgovinu, a verovatno i PR“. Ipak, mesec dana kasnije – obrt. „Mojoj političkoj pasivnosti je kraj“, izjavio je on za „Delo“.

Već narednog meseca, na samom početku 2022, povlači saglasnost za novi mandat u upravi Gen-I i izjavom da kreće u „novu avanturu” najavljuje ulazak u politiku. Pridružio se partiji Z.Dej, koju je 2021. osnovao bivši ministar životne sredine Jure Leben.

Na kongresu partije, koji je održan dva dana kasnije, Z.Dej menja ime u Pokret Sloboda, a Golob je izabran za predsednika. Kongres je potvrdio tri osnovna programska polazišta: pitanje životne sredine, zdravstvena zaštita i međugeneracijski dijalog. „Verujem da je klimatska agenda ključna za budućnost Slovenije i naše dece“, rekao je Golob.

Polovinom marta Pokret Sloboda je na svojoj konvenciji predstavio program i kandidate za parlamentarne izbore. Počasni gost bio je gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković, koji je podržao Golobovu stranku, a na događaju je pevao Magnifico. Najviše pažnje i na desnici i na levici privukla je Golobova izjava o uklanjanju ograde na slovenačko-hrvatskoj granici, jer se  pokazala neefikasnom. „Ograda će biti uklonjena, siguran sam u to, jer više nema funkciju. To nije pomoglo u sprečavanju kretanja izbeglica i migranata“, rekao je on. Prema oceni N1, ova predizborna konvencija poslužila je Pokretu Sloboda da otupi kritike koje su stizale na njen račun, da nema program ili da se ne zna za šta se zalaže.

Kazao je da će 24. aprila u Sloveniji biti održan referendum o demokratiji, pa je uveren da će izlaznost biti veoma visoka.

On je prethodno na jednoj tribini izjavio da sadašnja vladajuća politika u Sloveniji nije zrela desničarska politika jedne zapadnoevropske zemlje već –  fašizam.

S druge strane, Janša ga je nazvao eksponentom „duboke države“ i predstavnikom privilegovane društvene klase, a u kampanji je više puta isticao njegovu enormno veliku menadžersku platu i navodnu povezanost s bivšim predsednikom Milanom Kučanom kojeg Janša smatra „patrijarhom“ slovenačke levice.

A onda 24. aprila desio se plebiscit o Janezi Janši, kako su parlamentarne izbore u Sloveniji okarakterisali pojedini regionalni mediji. Britanski „Gardijan“ Goloba naziva „liberalnim novajlijom“ koji je na „referendumu o demokratiji“ pobedio populističkog premijera. „Rezultat izbora u Sloveniji zapravo je najbolja stvar koja se desila liberalnoj demokratiji u poslednje vreme“, napisao je kolumnista „Vašington posta“ Džejson Rezajan. Nemački „Špigel“ piše o „odlasku čoveka koji je želeo da bude kao Orban” i navodi da su Slovenci rekordnim učešćem „počistili” premijera Janšu sa ove funkcije. Golob navodi kako očekuje da će nova vlada početi operativno da deluje početkom juna, a u nju će, kako je istakao, uključiti i širi krug stručnjaka bez obzira na njihovu stranačku pripadnost. Očekuje da će uklanjanje ograde s većeg dela granice s Hrvatskom početi tokom leta. Dodaje da njegova Vlada namerava što pre da počne s pripremama za mere i reforme potrebne za suočavanje s energetskom krizom koja bi mogla da nastupi tokom jeseni, ali i s merama vezanim za slučaj novog talasa epidemije korona virusa. 

Naslovna fotografija: Instagram @_robertgolob_ /Borut Živulović/Bobo